Ministarstvo za štite životne sredine Republike Srbije Agencija za zaštitu životne sredine

1. Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije Agencija za zaštitu životne sredine PROMENE KLIME U SVETU I KOD NAS MOMČILO ŽIVKOVIĆ ¹, TIHOMIR POPOVIĆ¹, VLADIMIR ĐURĐEVIĆ ² www.sepa.sr.gov.yu

2. Klimatski sistem, Prirodna promenljivost klime Astronomska teorija promene klime Milutina Milankovića • Milutin Milanković je prvi postavio teoriju da promene u rotaciji Zemlje izazivaju klimatske promene koje dovode do pojave ledenog doba. • Promene tri parametra rotacije Zemlje imaju veliki uticaj u količini dolazećeg sunčevog zračenja tokom godine: • Ekscentricitet orbite od pravilnog kruga do elipse sa periodom ~100.000 godina, • nagib ose rotacije Zemlje u rasponu od 21.1° do 24.5° sa periodom od ~41.000 godina, • precesija tačke ravnodnevnice (ljuljanje Zemljine ose) sa periodom ~19.000 do ~23.000 godina. • Danas je Milutin Milanković jedan od najcitiranijih srpskih naučnika www.sepa.sr.gov.yu

3. Klimatski sistem i Efekat staklene bašte Klimatski sistem je složen dinamički sistem koga čine: atmosfera, hidrosfera, biosfera, kriosfera i njihove međusobne interakcije. Prosečna temperatura planete Zemlje je oko 15°C. Zasluga za takvu prosečnu temperaturu planete pripada efektu staklene bašte. To je prirodan proces vraćanja dela dugotalasnog zračenja Zemlje na njenu površinu. Radi održavanja radiacionog balansa Zemlja emituje dugotalasno zračenje u atmosferu i dalje u vasionu. Pojedini gasovi (vodena para, ugljen dioksid, azotsuboksid, metan ... ) imaju sposobnost da zemljino dugotalasno zračenje apsorbuju i da potom deo emituju u vasionu a deo vrate prema zemljinoj površini. Ali !!! Bez efekta staklene bašte temperatura na zemljinoj površini bi bila niža za ~33°C i iznosila bi -10°C www.sepa.sr.gov.yu

4. Zagađivanje atmosfere. Poremećaj bilansa Sunčevog zračenja. Pojava globalnog otopljavanja Nagli rast atmosferske koncentracije gasova staklene bašte (GHG) u prethodnom stoleću, uzrokovan ljudskim aktivnostima, doveo je do narušavanja energetskog bilansa atmosfere. Rast atmosferske koncentracije (GHG) Se nastavlja !!! Povećanje koncentracije ovih gasova u atmosferi dovelo je do povećanja dugotalasnog zračenja koje se vraća na površinu Zemlje i njenog zagrevanja u globalnim razmerama. Poslednje decenije i godine su sve toplije o čemu svedoče podaci na globalnom nivou www.sepa.sr.gov.yu

5. Odraz globalnog otopljavanja na područje Srbije. Trend temperature na području Beograda i Srbije Godišnje temperature vazduha u Beogradu i klizni 20-godišnji srednjak ukazuju na očit pozitivan trend temperature u Beogradu. Izrazito je uočljivo da su poslednje Decenije najtoplije u nizu podataka instrumentalnih osmatranja od 1890.. Po podacima od 1951. godine u Srbiji dominira porast godišnje temperature, u proseku 1.1oC / 100 godina. Period 1991-2007. karakteriše mnogo intenzivniji, petostruko veći, rast godišnje temperature vazduha u Srbiji. Ranije analize temperaturnih uslova u Srbiji ukazuju da smo krajem devedesetih godina prošloga veka, po pokazateljima klimatoloških statistika baziranih na podacima posle 1951. godine,izašli iz opsega "normalno" i ušli u opseg "toplo". www.sepa.sr.gov.yu

6. Zagađivanje atmosfere. Poremećaj bilansa Sunčevog zračenja. Pojava globalnog otopljavanja • Osnovni alat u naučnim istraživanjima o budućim klimatskim promenama jesu NUMERIČKIklimatski modeli. • Esencijalna ulazna promenljiva je koncentracija GHG gasova. • Forsiranje GHG u modelima će zavisiti od mnogo faktora: • Brzina Industrijskog razvija, • razvoj novih tehnologija, • tempo porasta broja stanovnika na planeti, • vrsta energetskih izvora i raspodela nihove upotrebe, • kako će se kretati udeo planete pod šumama i td • Grupisanje srodnih faktora u jednu celinu • predstavlja jedan od scenarija (A1B, B1, • A2, A1F1 ,A1T1 itd). • Forsiranje klimatskih modela sa ulaznim veličinama iz različitih scenarija predstavlja modeliranje buduće klime po različitim scenarijima. www.sepa.sr.gov.yu

7. Procena buduće klime u Evropi i Srbiji • Jedan MODEL, za područje Mediterana, koristi se i u okviru međunardnog projekta “SINTA”, u kome učestvuju Euro-Mediteranski centar za klimatske promene iz Bolonje, Institutat za meteorologiju Beogradskog Univerziteta i RHMZ. • Prema dobijenim rezultatima povećanje srednje godišnje temperature u Evropi (period 2071-2100) u odnosu na standardnu klimatsku normalu 1961-1990, kretaće se u osegu od 2°C do 3°C , ukoliko povećanje koncentracije GHG bude pratilo scenarijo A1B. • A1B scenarijo spada u grupu umerenih scenarija, koji predviđa da koncentracija CO2 na kraju veka bude oko 700ppm. www.sepa.sr.gov.yu

8. Procena buduće klime u Evropi i Srbiji Po ranijim materijalima EEA (Evropske agencije za životnu sredinu) smanjenje letnjih padavina u delovima Srbije je oko 20%. • Promena režima padavina za teritoriju Srbije: • smanjenje količine i to u opsegu • od -10 do -3 l po m² mesečno • u pojednim delovima Evrope može doći i do povećanja srednje mesečne količine padavina. • Prema ovim rezultatima naročito izraženo smanjenje padavina imali bi u oblasti obale Jadranskog mora i delovima Alpa. www.sepa.sr.gov.yu

9. Buduća klima u Evropi i Srbiji • Procena je: • Temperature, raste u celoj Evropi, • Promene količine i režima padavina je mnogo složenije. • Ipak, postoji izražena saglasnost u procenama da će doći do smanjenja letnjih padavina u području Mediterana. • Po ovakvim scenarijima neka naša područja će tokom • leta imati manje padavina za 20%, • a po najnepovoljnijim procenama i za 40%. • Opšta ocena prema rezultatima modela je da u narednim decenijama imamo dalji rast temperature, znatno topliju klimu, naročito tokom letnjih meseci. • HVALA !! www.sepa.sr.gov.yu