1. Sistemski pristup u prou čavanju radne i životne sredine

1. 1. Sistemskipristup u proučavanju radne i životne sredine

2. Okruženje sistema • Svaki sistem ima svoju prostornu dimenziju u kojoj se ispoljava kao uređena i organizovana struktura. • Svaki sistem ima svoje granice i okruženje sa kojim je povezan i čiji je sastavni deo. • Pod okruženjem se podrazumeva sve ono što se nalazi van strukture posmatranog sistema.

3. Postoji neposredno i posredno okruženje. • Iz neposrednog okruženja sistem koristi materiju, energiju i informacije za opstanak i razvoj. • Ukoliko pored prostorne dimenzije uključimo i vremensku dimenziju sistema i njegovog okruženja, tada se može reći da je: • Okruženje sistema skup svih sistema sa kojima je posmatrani sistem u neposrednom aktivnom, pasivnom ili interaktivnom odnosu za vreme svog postojanja ili u toku vremenskog intervala određenog ciljevima istraživanja.

4. Klasifikacija sistema • Prema prirodi nastanka: • Prirodni i veštački sistemi • Prema odnosu prema okolini: • Otvoreni i zatvoreni sistemi • Prema određenosti: • Deterministički i stohastički sistemi • Prema promeni stanja u vremenu: • Statički i dinamički sistemi • Prema vrsti ulazno-izlaznog signala: • Kontinualni i diskretni sistemi

5. Kvalitet sistema • Kvalitet je pokazatelj usaglašenosti sa ciljem. • Empirijski su ustanovljena 4 nivoa kvaliteta: • Stabilnost, • Upravljivost, • Funkcionalnost i • Samoorganizovanost.

6. Merenje kvaliteta • Merni sistem kvaliteta se izražava kao uređeni skup informacija o prostoru stanja u kome mogu da se nađu intenziteti atributa (svojstava) kvaliteta. • Kvalitet se izražava vektorom, čije su komponente intenziteti atributa kvaliteta. • Atributi kvaliteta se mogu izraziti pomoću parametara. • Na promene parametara sistema usled spoljašnjih ili unutrašnjih poremećaja, sistem može reagovati na 3 načina: smanjivanjem, zadržavanjem ili povećanjem kvaliteta.

7. Upravljanje sistemom • Svrha kvaliteta sistema je njegova primena u upravljanju. • Upravljati se može samo onim sistemima koji imaju svojstvo upravljivosti. • Upravljivost- sposobnost sistema da pod uticajem upravljačkog dejstva, za konačno (zadato) vreme prelazi iz jednog u drugo (zahtevano) stanje, koje se bitno razlikuje od stanja u kome bi se sistem našao u odsustvu upravljačkog dejstva. • Sistemi koji poseduju kvalitet upravljivosti nazivaju se upravljivi sistemi (njima se upravlja pomoću upravljačkih sistema).

9. U upravljačkom sistemu se formira upravljačko dejstvo. • Upravljačko dejstvo je dejstvo na upravljački sistem ili okruženje koje poboljšava funkcionisanje ili razvoj sistema, a koje je izabrano iz skupa mogućih dejstava, na osnovu raspoloživih informacija. • Proces prikupljanja, obrade, distribuiranja informacija i njihovo realizovanje u vidu izvršnih aktivnosti predstavlja upravljački proces. • Skupupravljačkihprocesa kojima se realizuje funkcija cilja sistema, naziva se upravljanje.

10. Upravljanje se simbolički može prikazati u obliku skupa:U={M, C, Ud, I, A}čiji su elementi: M - model upravljanog sistema; C - cilj upravljanja; I- informacija; Ud - skup mogućih upravljačkih dejstava; A - algoritam upravljanja.

11. Pod modelom upravljanog sistema podrazumeva se skup svojstava i ponašanja upravljanog sistema kojima raspolaže upravljački sistem. • Matematički model predstavlja skup matematičkih relacija, algebarskih ili diferencijalnih jednačina koje opisuju ponašanje upravljanog sistema. • Cilj upravljanja je željeno stanje, željeni podskup u prostoru stanja ili željeno ponašanje sistema. • Cilj se matematički izražava pomoću kriterijuma. • Kriterijum predstavlja meru za upoređivanje alternativa prilikom izbora najboljeg ili zadovoljavajućeg upravljačkog dejstva.

12. Jedna od osnovnih pretpostavki upravljanja jeste mogućnost izbora jednog od više mogućih dejstava. • Ukoliko ne postoji mogućnost izbora, upravljanje je trivijalno. • Izbor upravljačkog dejstva se vrši na osnovu kriterijuma funkcije cilja. • Razrešenje problema izbora između više alternativnih mogućnosti predstavlja donošenje odluke.

13. Svi sistemi funkcionišu u uslovima stalnih spoljašnjih i unutrašnjih smetnji. • Smetnje utiču na promenu ponašanja sistema, deluju dezorganizujuće na sistem i povećavaju njegovu entropiju. • Upravljanje ima antientropijski karakter tj. nastoji da održi dinamičku ravnotežu sistema. • Ova funkcija upravljanja se ostvaruje zahvaljujući postojanju informacija. • Informacija je osnov upravljanja.

14. U sistemu upravljanja postoje dva smera prostiranja signala: direktan i povratan. • Stoga postoje i dve vrste informacija: informacije direktne i informacije povratne veze. • Informacije direktne veze nose upravljačke poruke. • Na osnovu njih se deluje na upravljani sistem i/ili okruženje i, po potrebi, menja karakter njihovog ponašanja. • Preko informacija povratne veze upravljački sistem prima poruke o stanju ili ponašanju upravljanog sistema i okruženja, na osnovu čega donosi odluku o potrebi formiranja upravljačkog dejstva.

15. Algoritam upravljanja je skup pravila o tome kako formirati i realizovati upravljačko dejstvo na osnovu informacija povratne veze, kriterijuma i ograničenja. • Faze upravljanja kvalitetom su: • planiranje kvaliteta, • organizovanje za kvalitet, • realizovanje kvaliteta, • kontrola kvaliteta.

16. Organizovanje za kvalitet podrazumeva usklađivanje aktivnosti i ciljeva elemenata sistema, kao i efikasno korišćenje resursa radi postizanja planiranog kvaliteta. • U fazi realizovanja kvaliteta ostvaruju se planirane procedure kojima se obezbeđuje funkcionisanje sistema u skladu sa postavljenim (planiranim) ciljevima. • Kontrolom kvaliteta proverava se ispunjenost planiranih vrednosti pokazatelja kvaliteta, definišu, generišu i sprovode se potrebne korektivne aktivnosti, vrednuju njihovi rezultati i utiče na poboljšanje kvaliteta.

17. Merenjeimerneskale • Merenje je postupak poređenjaelemenatapo određenim osobinama (pokazateljima). • Postoji nekoliko vrsta mernih skala: • Nominalna (klasifikaciona) skala • Skala poretka (redosledna skala) • Intervalna skala • Skala odnosa • Apsolutna skala

18. Nominalna (klasifikaciona) skala se primenjuje za utvrđivanje pripadnosti elemenata nekom skupu (na pr., klasifikacija zaposlenih po stepenu stručne spreme...) • Skala poretka (redosledna skala) se primenjuje za utvrđivanje uređenosti elemenata po jednom ili više svojstava (na pr., ocenjivanje studenata) • Intervalna skala se primenjuje za utvrđivanje razlike među svojstvima elemenata. Kod nje se uvodi proizvoljni početak intervala (nulta tačka) i jedinica mere (merenje mase, dužine...).

19. Skala odnosa je poseban vid intervalne skale. Omogućava utvrđivanje koliko je puta izmerena vrednost nekog svojstva jednog elementa veća od izmerene vrednosti istog svojstva drugog elementa (na pr., težina od 100 kg je 2 puta veća od težine od 50 kg). • Apsolutna skala je najsavršenija, ima apsolutnu nultu tačku, primer je Kelvinova temperaturna skala.

20. Izborelemenatapremaprednosti • Redosled elemenata nekog skupa se formiraneposrednim poređenjem ili poređenjem parova njihovih svojstava po utvrđenom pravilu. • Pravilo se bazira na sistemu prednosti. • Poređenje elemenata po prednosti se vrši neposredno ili posredno, a pomoću kvalitativnih ili kvantitativnih pokazatelja . • Vrednosti pokazatelja se određuju objektivnim i subjektivnim merenjima u odgovarajućim skalama. • Rezultat poređenja elementa nekog skupa je formiranje redosleda elemenata.

21. Kako se cilj upravljanja može postići na više načina, potrebno je definisati skup alternativa kojima se postiže cilj. • Kvalitet raspoloživih alternativa utiče na kvalitet odluke. • Kod upravljanja, skup alternativa je skup dozvoljenih upravljačkih dejstava ili skup strategija upravljanja.

22. Prema uslovima okruženja u kojima se donosi odluka možemo razlikovati: • Odlučivanje u uslovima izvesnosti, • Odlučivanje u uslovima stohastičke neizvesnosti, • Odlučivanje u uslovima nestohastičke neizvesnosti • Odlučivanje u uslovima izvesnosti – postoji dovoljan broj informacija o problemu, ciljevima i posledicama svake alternative.

23. Odlučivanje u uslovima stohastičke neizvesnosti – postoji mogućnost većeg broja različitih ishoda jedne alternative, ali su verovatnoće pojava ovih ishoda poznate. • Odlučivanje u uslovima nestohastičke neizvesnosti – postoji mogućnost većeg broja različitih ishoda jedne alternative, bez mogućnosti ocene verovatnoće njihovog pojavljivanja