960 likes | 2k Views
Doc dr Nada Plav š a Poljoprivredni fakultet Novi Sad SRBIJA nada.plavsa@stocarstvo.edu.rs , plavsa.nada @ gmail.com. AKTUELNE BOLESTI PČELA. 2 9 . 0 3.2014 , OSIJEK. Prema Međunarodnom uredu za epizootije (OIE) pčelinje zajednice moraju biti slobodne od:
E N D
Doc dr Nada Plavša Poljoprivredni fakultet Novi Sad SRBIJA nada.plavsa@stocarstvo.edu.rs, plavsa.nada@gmail.com AKTUELNE BOLESTI PČELA 29.03.2014, OSIJEK
Prema Međunarodnom uredu za epizootije (OIE) pčelinje zajednice moraju biti slobodne od: • američke kuge pčelinjeg legla, • evropske kuge pčelinjeg legla, • akaroze, • varooze, • etinioze i tropileloze. Bolesti pčela koje se zbog brzog širenja i šteta koje nanose pčelarstvu moraju suzbijati prema odredbama važećeg Pravilnika o merama suzbijanjia i iskorenjivanja pčelinjih bolesti (Sl. List SFRJ, br.6/88) su: • američke kuge pčelinjeg legla, • evropske kuge pčelinjeg legla, • akaroze, • varooze, • etinioze i tropileloze. BOLESTI PČELA nozemoza,
Varoa destructor Paraziti i predatori pčela Aetina tumida Acarapis woodi Braulacoeca Galleria mellonella
Sackbrood Bolesti legla Paenibacillus larvae Bee parayitic mite sindrom Paraliza pčela Melissococcus pluton Nosema Virus deformisanih krila Ascophaera apis
Спречавање ширења заразних болести пчела и пчелињег легла, Унапређење пчеларства, Могућности транспорта/селидбе Безбедне купопродаје –матица, ројева, пчелињих друштава, пчелињих производа Разлози прегледа
1. VIRUSNE ETIOLOGIJE 2. BAKTERIJSKE ETIOLOGIJE 3.GLJIVIČNE ETIOLOGIJE 4. PARAZITSKE ETIOLOGIJE BoLESTI PČELA
Dosad je izdvojeno 20-ak pčelinjih virusa, a njihovo utvrđivanje ima sve veće značenje zbog sve učestalije pojave virusnih bolesti. Virusnebolesti- prikriveneinfekcije, bezizraženih kliničkih znakova, pa se i ne pridaje pažnja. Nove spoznaje- međusobno delovanje patogenih virusa i ostalih patogenih m.o., posebno parazita/grinja V. Destructor, Posledica povećani gubici i propadanje pčelinjih zajednica . Kombinacija ovih patogena okrivljuje se i za mogući kolaps zajedniceu obliku “iznenednog nestanka” pčela. 1. ZARAZNE BOLESTI PČELA- VIRUSNE ETIOLOGIJE
MEŠINASTO LEGLO- larva se raspada, ali vanjska ovojnica ostaje očuvana, pa larva izgleda poput mešinice, mlade pčele ne uzimaju polen, pa zbog nemogućnosti razvoja žlezdanog tkiva, preskaču obavljanje kućnih poslova (higijeničarke, hraniteljice) i prerano postaju SAKUPLJAČICE BOLEST CRNIH MATIČNJAKA – javlja se obično u intenzivnom uzgoju matica, matica u fazi lutke uginjava, a matične ćelije su tamnosmeđe ili crne boje. VAŽNE VIRUSNE BOLESTI PČELA
BOLEST IZOBLIČENIH KRILA- pčele ne mogu da polete, loše izobličena krila, dolazi do uginuća. AKUTNA PČELINJA PARALIZA- naglo uginuće većeg broja pčela ispred košnice. HRONIČNA PČELINJA PARALIZA – primećuje se veći broj pčela koje izlaze ispred košnice, krila im trepere, skupljaju se u gomilice, ne mogu da polete, zadak im je često uvećan, sa pojavom proliva, i pojava uginuća, pčele su sitne i sjajne, bez dlačica na zadku, razmaknutih nogu, i pojavom ukočenosti. IZRAELSKA APP –naglo slabljenje i propadanje zajednice KAŠMIRSKA PČELINJA BOLEST- naglo slabljenje i propadanje zajednice VAŽNE VIRUSNE BOLESTI PČELA
Molekularne dijagnostičke metode (RT-PCR) • Uzorak: • Pčele - 30-50 pčela • Pčelinje leglo – 10x10 cm DIJAGNOSTIKA VIRUSNIH OBOLJENJA
Održavanje pčelinjih zajednica u dobrom biološko-uzgojnom stanju, Redovno sprovođenje mera kontrole i suzbijanje varooze i nozemoze, Redovna zamena matica, PREPORUKE
AMERIČKA KUGA EVROPSKA KUGA/Sindrom evropske kuge LAŽNA KUGA KISELO LEGLO SEPTIKEMIJA PČELA 2. BAKTERIJSKE BOLESTI PČELA
AMERIČKA KUGA PČELINJEG LEGLA • oboljenje legla medonosnih pčela sa 100% smrtnim ishodom, • lančasta zaraza koju karakteriše: • tiho unošenjeu pčelinjak, • lagano širenje, • uporno održavanjeu pčelinjaku.
UZROČNIK AMERIČKE KUGE Paenibacillus larvae–(OIE, 2000) vegetativni oblik (2,5-5 x0,7-0,8 μm) i oblik spore(0,6 - 0,7 x 1,3 - 1,5μm)
OSETLJIVOST LARVE I OTPORNOST SPORE P. Larve • Najosetljivije larve - starosti do 24 čas, 8,49 spora/larvi, • inficiranje UVEK nastaje putem hrane, isključivo SPORAMA. • Spora je otporna na dejstvo ANTIBIOTIKA, temperaturu i dezinfekciona sredstva • U spoljnoj sredini (ramovima, na zidu košnice...) može sačuvati vitalnost i preko 60 godina, • Kuvanjem na 1000C u vodi izdrži više od 10 minuta, • U vosku naна1000C - dana, • a na 1200C 20 minuta.
PRENOŠENJEBOLESTI Velikuuloguigrajuipčelaripčele (nekiinsekti) Pčelar: • -prihranjivanjemzaraženomhranom, • -pojačavanjedruštavapčelamaileglomizbolesnihdruštava, • -radsainficiranimpriborom, • -hvatanjerojevanepoznatogporekla, • -seobadruštavanapašuuzareženojregiji, • -kupovinabolesnihdruštva, • -proizvodnjamaticairojevaodpčelinjihdruštavauzaraženompčelinjaku, • -korišćenjesatnihosnovakojeusebisadržesporePLL,odneovlašćenihproizvođdžača(obradauautoklavuna 120 C). Pčele (grabežom, zaletanjem, prekotrutova)
КЛИНИЧКАСЛИКА Промененапчелињемдруштвукаоцелини (смањујесебројпчела) Промененапоклопцима (тамнијебоје, удубљени, назубљенихивица). Промененаларви(добијасветлосмеђубоју, губиколутићавуграђуипостајесмеђебојеирастегљивемасескарактеристичниммирисом, постепеносесасушујеиса 60 данастаростиостајесамољуспицанаднућелије)
POZITIVANNALAZ • Pravilnik...(Sl. listSFRJ,br. 6/88).A.kuganaređujusesledećemere: • Zatvranjezaraženogpčelinjaka, • Uništavanjesvihzaraženihkošnicasanepokretnimsaćemzajednosapčelamaisaćem, • Uništavanjesvihdotrajalihkošnica, zajednosapčelamaisaćem, • Uništavanjezaraženogsaćaipčelaizzaraženihkošnicaspaljivanjemizakopavanjem, stimdasepriborikošnicedezinfikuju, • Dezinfekcijapčelinjakaipčelarskogpribora • opaljivanjem, 5% formalin, 3 - 5% rastvorvrelemasnesode, • Usvimpčelinjimzajednicamaupoluprečnikuod 3 kmokozaraženogpčelinjaka, vršisekliničkipregledidijagnostičkoispitivanjenaameričkukugu. • Prestanakzaraze -sprovedenesvenaređene mereiizvršenokontrolnodijagnostičkoispitivanje2mesecaposlesprovođenjanaređenihmera
PRAKSAUNEKIMZEMLJAMAEU RANADIJAGNOSTIKAAKukliničkiinaparentnojfazi (uzorak –pčele, vosak, mediznadleglailiizvrcanimed) SPOREUMEDU – isečaksaćasamedomizplodištaveličine 10x20cm, SPOREUVOSKU– isečaksaća(satneosnove)veličine 10x10cm, KONTROLAPROIZVOĐAČASATNIHOSNOVA
Starostprocesa 60 dana
Dvanačinaborbe: • prvinačinje “stemping out" , • adrugijestvaranjeveštačkogrojaodobolelogdruštva. • Uobaslučajasvoleglosasaćemseuništava, svaopremasetemeljnočistiidezinfikujesa2-5% rastvoromNaOH. • Plavša (2004) potvrđenojedajepostupakpretresanjauzprimenuoksitetraciklinaneopravdan, izrazlogaštosusporeP. Larvedokazaneumedunakondvegodine. • Uistimistraživanjimajepotvrđenodaseoksitetraciklinzadržavauskladištenommedučak315dana, štopredstavljazdravstveno-higijenskiproblemkvalitetameda.
Kritičnakontrolnatačka- PČELINJIVOSAK Pčelinjivosakjeproizvodvoštanihžlezdapčelaradilica- četiriabdominalnasegmentapčelaradilica. Voštanežlezde- lučevosakutečnomstanju. Najviševoskapčeleradiliceproizvodeod12. do 18. danaživota. Ovafunkcijavoštanihžlezdajeprisutnasamokodživotapčelaudruštvu. Maticaitrutivi- neposedujužlezde.
VOSAK Vosakjeveomaznačajnakarikaupčelarstvu. Kvalitetanvosak, bezprisustvasporaspecifičnihpatogena (posebnosporaPll) možeseobezbeditiisključivoukontrolisanimuslovima (posebniaparatipodpritiskomod1400 kPanatemperaturiod 120 Cutrajanjuodpolasata). Prejakoipredugozagrevanjenarušavakvalitetvoska. Sviproizvođačivoska (satnihosnova) kojisekoristiupčelarstvumorajubitiregistrovaniipodredovnimmonitoringom. Obaveznakontrolareziduaakaricidaidrugihpesticidapriznatimmetodamauovlaštenimlaboratorijama.
RADNASELECIJI !!! PINTEST Selekcijapčelanaovubolest se zasnivananjihovomhigijenskomponašanju, tj. dabrzootkrijuiukloneuginulelarveiizbaceihizdruštvaitakootkloneizvorzaraze. “Pintest” – bušenjeminsulinskomiglom, Tečnimazotom
PREVENTIVAIPREPORUKE Držanjejakihpčelinjihzajednicanapčelinjaku, sadovoljnomkoličinomhrane, medaipolena. Redovnazamenasaćaodproverenih –registrovanihproizvođača (registracijuproizvođačasatnihosnovairedovanpreglednasporePLL, aliiostalihpatogena). Higijenanapčelinjakuisprečavanjegrabeži. Redovanidetaljanpregledleglasosnovnimznanjemosimptomimabolesti. RedovanpregledpoProgramumeraodstraneveterinarskeslužbe (preglednaameričkukugu, nozemozu, varoozu, aliiostalebolesti). UvođenjemetoderanedijagnostikeameričkekugeutvrđivanjemsporaPLL umeduivosku. ProveritesvojekošnicenaAKnajmanjedvaputagodišnje. Proveritesveokvirelegla. USLUČAJUPOZITIVNOGNALAZANAAMERIČKUKUGU- SPALJIVANJE !
Višegodišnjaprimenaantibiotikaukazalajena: 1. GREŠKENAUČNIKA(preporučivaliupotrebuAB-Fumagilin, Nistatin, Geomicin...) 2. GREŠKEVET. STRUKE- nedovoljnouključeniuproblematikupčelinjihbolesti, dopustilipristuppčelaraantibioticima 3. GREŠKEPČELARA- nestručnainepravilnaprimenalekovausuzbijanjubolestipčela, zbogstrahaodgubitakaprimenjuju „svašta“..., PREVENTIVNODAVANJEANTIBIOTIKA ??? ZABRANAUPOTREBEANTIBIOTIKA
Prikrivanjebolesti, Učestalirecidivibolesti, Nastanakrezistencije/otpornostinaAB ReziueABinjihovihsekundarnihmetabolitaupčelinjimproizvodima (315. danumedu, nakon 6 godinaupolenu,....) STROGAZABRANAUPOTREBEANTIBIOTIKAUPČELARSKOJPROIZVODNJI POSLEDICEPRIMENEANTIBIOTIKA STOP !!!
Zaraznabolestnepklopljenogpčelinjeglegla, Uzročnik – gr +, štapićastabakterija –Streptococus pluton,(Bacillus alvei, Bacterium euridyce i dr.). Zaraženaličinkamenjabojuipoložajućelijisaća, auginjavanajčešće4. danastarosti, Uginulelarvegubesedefastubojuisvežinu, Konzistencija- upočetkuvodnjikava, kasnijekašastaimaziva, Miris- neugodanmiristrulogmesailikiseo (zavisnooduzročnika) EVROPSKAKUGAPČELINJEGLEGLA
Zauzorakseuzimajuživeličinkemlađeod 4. danasapromenjenimžućkastimcrevom, Bolestsejavlja - Uslabimpčelinjimzajednicamasanedovoljnomkoličinomhrane, Uzorak
1. BIOLOŠKO-UZGOJNE MERE (saće sa velikim brojem propalih larvi se vadi iz košnice i pretapa u vosak,bolesna društva treba suziti, utopliti, ukloniti vlagu, prihraniti medom i polenom, Po mogućnosti zameniti maticu. Redovno sprovođenje mera kontrole i suzbijanja varooze. 2. PRIMENA LEKOVA- prema antibigramu SUZBIJANJEBOLESTI
KREČNOLEGLO KAMENOLEGLO/ZOONOZA MELANOZA- bolestmatice, prestajedanosijaja 3. BOLESTIPČELAUZROKOVANEGLJIVICAMA
Održavanjepčelinjihzajednicaudobrombiološko-uzgojnomstanju,Održavanjepčelinjihzajednicaudobrombiološko-uzgojnomstanju, Povoljnizoohigijenskiusloviuiokokošnice, Redovnoprovođenjemerakontroleisuzbijanjavaroozeizamenastarogsaća, Zamenamaticeubolesnimzajednicama, Voditiračunaooptimalnomodnosukućnihpčelailegla. PREPORUKE
NOZEMOZA- N. Cerana,N.apis- slabljenjeipropadanjepčelinjihzajednica. UglavnominvazijasaN. Ceranakojaneizazivaproliv. Dijagnostika– mikroskopskipreglediobavezanPCR (RT-PCR) AKAROZA- nemogućnostletenja, parazitiutraheji, mikroskopskipregled, uzorak 300 pčela. VAROOZA- grinjeinapčelamainaleglu, konačnoslabljenjeipropadanjepčzajednica 4. PARAZITSKEBOLESTIPČELA
TROPILELOZA – grinja ( T. Clarie)kojauzrokujeoštećenjelegla, uginućepčelaštozaposledicuimapropadanjepčelinjezajednice ETINIOZA- uzročnikkornjaš (A. Tumida), hranisepčelinjimleglom, polenomimedom, azaposledicuimatakođepropadanjepčelinjezajednice . Dijagnoza-kliničkipreglediidentifikacijauzročnika. PARAZITSKEBOLESTIPČELA
Nosema apis Zander- Nosema cerana??? NOZEMOZA – KLJUČNI FAKTOR U KOLAPSU PČELINJIH DRUŠTAVA • Do sada su opisana samo dva mikrosporidijska parazita medonosnih pčela (Nosema apis Zander, 1909. i Nosema ceranae Fries, 1996) • Mikroskopskim pregledom??? • Uz pomoć elektronske mikroskopije !!!
Nosema apis razvija se isključivo u epitelnim ćelijama srednjeg creva
Najpovoljnija temperatura za razvoj parazita je između 30 i 40 0C. Nosema ceranae- je izolovana i opisana (Fries, 1996) iz azijskih medonosnih pčela (Apis cerana), -preskočila barijeru vrste i sa azijske pčela Apis cerane, - se evropskoj medonosnoj pčeli Apis melliferi. Mnoge vrste mikrosporidija - samo uz pomoć elektronske mikroskopije. Dugo se mislilo da Nosema cerana ne može inficirati evropsku medonosnu pčelu, međutim laboratorijskom analizom je potvrđeno (Higs at all., 2006) da su evropske pčele bile zaražene parazitom Nosemom ceranom.
СИМПТОМИ • Patološki simptomi - i na pčelinjacima u Španiji (na kojima je potvrđena Nosema cerana) ukazuju da se radi o nespecifičnim simptomima kao što su: • 1.postepeno slabljenje pčelinje zajednice, • 2. veći jesenji i zimski gubici, • 3. smanjena produktivnost, • dok na istim pčelinjacima nisu utvrđeni klasični simptomi nozemoze, • kao što su proliv unutra i van košnice, • naduveni stomaci, • puzeće i paralizovane pčele ispred leta itd. Ovakvim stanjem se zapravo obrazlaže činjenica da su poslednjih godina spore nozeme otkrivene u uzorcima pčela bez klasičnih simptoma.
Važno je naglasiti da Nosema cerana izaziva do sada nezabeležene simptome u pčelinjim zajednicama, koji se razlikuju od simptoma klasične nozemoze. Najveće promene se dešaju na radilicama u vreme intenzivne aktivnosti u prirodi. Obolele pčele stradaju van košnice u prirodi. To dovodi svakako do slabljenja pčelinje zajednice, pri čemu se primećuju uginuća, ali za posledicu nastaju manji prinosi nektara i polena, a sa vremenom i potpuno nestajanje pčelinjeg društva. Spore Noseme cerane imaju veliku sposobnost opstanka duže vremena u košnice ali i u spoljnoj sredini, što doprinosi veoma brzom širenju zaraze unutar košnice i unutar samog pčelinjaka
Uticaj bolesti na pčelinju zajednicu • Negativne posledice na odraslu populaciu pčela, dok direktnog uticaja na pčelinje leglo nema • Pčele radilice -zaražene sporama nozeme, ako su mlađe od 1nedelje obično ne proizvode matičnu mleč. • Njihov životni vek se smanjuje čak do 78% (Musem, 2002). • Mlade matice koje su unele spore nozeme obično su zamenjene već u toku jednog meseca, a ako nema uslova za zamenu matice, društva ostaju bez matice i slabe. • Infekcija sporama nozeme, bez obzira kojeg je stepena, uzrok je veoma sporog prolećnog razvoja društva, čak kada su hrana i temperatura idealni. • Često je smanjen i prinos meda kao posledica sporog rasta populacije pčelinje
Mnogi virusi, a posebno virus crnog matičnjaka su udruženi sa nozemozom, jer efekat koji nastaje delovanjem nozemoze olakšava transeterični put virusne infekcije. Sve ovo ukazuje na jednu veoma složenu problematiku zdravstvenog stanja pčelinjih društava.
Nosemaapis– uepitelijalnimćelijamasrednjegcrevamedonosnihpčela (nekolikoslučajevauhemolimfi) • Nosemaceranae- invadiraidr. organe, kaoštosuMalpigijevecevčice, masnoižlezdanotkivo • Razlikaizmeđu N. apis iN. ceranae, jejedvaprimetna (uprosekususporeN. apis približno 1 µm većepodužini, razlikeuzidovimasporagenetskarazlikauDNKsekvenci) • Razvojniciklusjedostakompleksan, sporajepočeniizavršnistadijum (uspoljašnjojsrediniseparazitmoženalazitisamouoblikuspore) MIKROSPORIDIJE
Kodpčelazaraženihnozemozomsrednjecrevo je čestootečenoimlečneboje, a kasnijepostajekrečnobeloismanjuje se nanormalnuveličinu. Do promenabojesrednjegcreva ne dolaziodmahposleinfekcije, tj. kliničkisimptomi se ispoljavajutekposle21. danastarostipčela.
Spore Nosemaapis / ceranae se izlučujufecesompčelai u spoljašnojsredinimoguostativijabilnevišeodgodinudana. • Glavniizvorinozemozesu: • vodananehigijenskimnapajalištima, • saćeuprljanoizmetombolesnihpčela • imed u kojisudospele spore. • PutevitransmisijesporaNosema spp: • 1. prekozaraženematice • 2. prekozaraženogpribora • 3. prilikompremeštanjazaraženihokvira • 4. prehranompčelazaraženimmedom • 5. prekopčelakojesudelujuugrabeži, • 6. prekoneadekvatnihnehigijenskihpojilicanakojimazaraženepčeleostavljajusvojizmet • 7. prekoraznihartropodakojisehranezaraženim
ДистрибуцијаNosemaapis (троугао) и Nosemaceranae (круг) кодмедоноснихпчелаширомсвета, 2009.