EKONOMIKA PREDUZEĆA

1. EKONOMIKA PREDUZEĆA PRINCIPI I CILJEVI Vežbe iz Ekonomike preduzeća mr Gordana Ristić

2. Glava VIICILJEVI PREDUZEĆA U tradicionalnoj teoriji se pretpostavlja da je maksimiziranje profita jedini cilj preduzeća, jer se preduzeće poistovećuje sa vlasnikom koji nabavlja resurse i proizvodi isključivo za razmenu, pa teži da ostvari maksimalno mogući profit.

3. Vlasnik-preduzetnik je savršeno informisan, posluje u savršenoj konkurenciji i donosi odluke koje maksimiziraju profit. Preduzeće se posmatra kao „crna kutija“, jer se tačno zna kako će preduzeće reagovati na promenu odnosa ponude i tražnje.

4. U tržišnim uslovima, gde je profit jedini cilj, svako preduzeće mora da minimizira svoje troškove, pa se ova efikasnost prenosi na celo društvo i dovodi do opšteg društvenog blagostanja.

5. Kada je konkurencija oštra, preduzeće mora da bude ekonomično i rentabilno. Pri tome se fokusira maksimiziranje kratkoročnog profita. Ako neko preduzeće postane dovoljno veliko i jako da može da utiče na cenu, onda može da donosi odluke usmerene na maksimiziranje dugoročnog profita.

6. Težnja ka maksimalno mogućem profitu tumači se kao odraz pohlepe i ličnog interesa. Ipak, to je: • preduslov opstanka u tržišnoj privredi • društveno korisno ponašanje zbog retkosti resursa • aktuelno ponašanje kada na tržištu postoji veliki broj preduzeća, intenzivna konkurencija i kada treba predvideti efekte promena na cene, prihod, obim i troškove proizvodnje

7. Preduzeća odustaju od striktnog maksimiziranja profita ako: • menadžer nije i vlasnik • postoji neizvesnost i nepotpuna informisanost • treba sprečiti ulazak drugih preduzeća • treba izbeći antimonoploske zakone • treba izbeći pritisak sindikata, kupaca i drugih stejkholdera

8. Kritika ovakvog pristupa polazi od toga da se preduzeća razlikuju po veličini, snazi, vlasništvu, kontroli, sposobnostima, broju konkurenata i drugim karakteristikama, pa profit ne može biti jedini cilj. Takođe, postoji neizvesnost i složenost okruženja, a različite interesne grupe vrše pritisak za ostvarenje svojih ciljeva, pa menadžeri teže ciljnom, a ne maksimalnom profitu. Profit nije jedini, ali ostaje jedan od najvažnijih ciljeva preduzeća.

9. MAKSIMIRANJE KORISNOSTI MENADŽERA Menadžeri a.d. imaju veliku autonomiju i teže da maksimiziraju svoju korisnost. To se ostvaruje kroz: • maksimiziranje prihoda • rast preduzeća • lične ciljeve menadžera Pri tome menadžeri ne smeju da zanemare vlasnike koji traže zadovoljavajući nivo profita.

10. Maksimiziranje prihoda, uz zadovoljavajući nivo profita, postaje jedan od glavnih ciljeva preduzeća, jer je prihod osnov za plate menadžera, spremnost banaka da daju kredite, posvećenost kupcima i jačanje konkurentske pozicije preduzeća.

11. UT UT UPd π UPd πmax π2 π1 Q π Q1 Q2 Q3 0 Sa rastom prodaje raste i UP, pa dostiže maksimum u tački 0Q3, gde je MPd=0 i ako se i posle te tačke nastavi rast prodaje, cena mora da se smanji, pa kriva UPd počinje da opada, a kriva UT strmo raste na gore, jer se previše koriste kapaciteti. Profit se maksimizira u tački 0Q1 i ako je to jedini cilj, dalje se ne ide sa povećanjem prodaje, što ovde nije slučaj. Vlasnike interesuje ostvareni profit i prinos (dividenda i kapitalni dobitak), pa se mora ostvariti zadovoljavajući nivo profita (π1), a posle toga menadžeri mogu povećavati prihode, osim ako akcionari ne traže veći profit (π2), kada se prodaja mora smanjiti sa 0Q3 na 0Q2.

12. Rast preduzeća može da se ostvari eksterno (spajanje, pripajanje) ili interno (velika ulaganja) Može se finansirati iz: • zadržanog profita što može smanjiti cenu akcija • prodajom akcija ako su dividenda, cena akcija i profit zadovoljavajući • zaduživanjem, uz oprez da se ne ugrozi likvidnost preduzeća

13. Rast je: • najbolja odbrana od stagnacije preduzeća • način da se povećaju proizvodnja, profit i plate • sredstvo za ostvarenje ostalih ciljeva • izvor dugoročnog maksimiziranja profita

14. π πmax min π R R1 R2 0 Rast preduzeća se meri stopom rasta ukupnih sredstava, pa kriva počinje od nule i sa njenim rastom, raste i profit, koji je maksimalan kada je stopa rasta 0R1. Menadžeri teže stopi rasta između 0R1 i 0R2, ali kriva naglo opada, jer rast ide na štetu profita, pa teže da povećaju stopu rasta, ali uz uslov da to ne dovede do pada profita ispod minimalnog iznosa u tački 0R2, jer bi tada dobili otkaz.

15. Lični ciljevi menadžera uključuju status, moć, prestiž i sigurnost radnog mesta, ali nisu merljivi, osim plate, pa se mere posredno, preko: • broja i stručnosti podređenih radnika • veličine kontrolisanog budžeta • veličine i iznosa privilegija

16. SUPROTNI INTERESI I AGENCIJSKI PROBLEM Principal-agent odnos podrazumeva da principal angažuje agenta da za njega obavi određeni posao za koji poseduje potrebna znanja i veštine, ali može se javiti problem ako postoji asimetrična informisanost, kada agent ima više informacija od principala, pa principal ne zna da li agent radi u skladu sa njegovim interesom.

17. Suprotnost interesa i asimetrična informisanost mogu smanjiti profit, povećati troškove i smanjiti vrednost preduzeća, pa se to kontroliše podsticanjem agenta da radi u skladu sa interesima principala i odvraćanjem agenta od akcija koje ugrožavaju interese principala.

18. Kontrola i podsticaji idu preko UO koji kontroliše i nadzire menadžere, ali pošto ni UO nema sve informacije koje imaju menadžeri, povećavaju se kompenzacije menadžera, koje ih podstiču da deluju u interesu akcionara.

19. Ugovor o kompenzacijama podrazumeva da plata menadžera zavisi od ostvarenja, što ih podstiče da rade u skladu sa interesima akcionara. Plata menadžera sadrži: • redovnu godišnju platu • bonuse vezane za performanse • opcije na akcije • nagradne akcije • fantomske akcije

20. Disciplina tržišta znači da postoji konkurencija na: • tržištu proizvoda slaba konkurencija daje menadžerima veću diskreciju u odlučivanju • tržištu menadžera konkurencija znači da se loši menadžeri mogu lako zameniti novim menadžerima • tržištu kapitala pad profita odmah utiče na cenu akcija

21. ZADOVOLJAVAJUĆI CILJEVI Preduzeća i njihovi menadžeri mnogo češće teže zadovoljavajućim, nego maksimizirajućim ciljevima, jer postoji: • nedovoljna informisanost • nesposobnost prikupljanja i obrade informacija • nedostatak vremena Sve to je rezultat neizvesnosti i složenosti okruženja i neracionalnosti DO.

22. Pošto ne postoji uvek zadovoljavajuća alternativa, uvodi se koncept aspiracionog nivoa, koji povećava mogućnost da će se u svakoj situaciji naći zadovoljavajuće rešenje. Ako ni posle dužeg vremena ne može da se pronađe zadovoljavajuća alternativa, aspiracioni nivo opada i raste broj zadovoljavajućih ishoda. I obrnuto. Kada se pronađe zadovoljavajuće rešenje, sledi implementacija i kontrola.

23. Svaka interesna grupa ima svoje ciljeve koje teži da ostvari, pa njihovo neispunjenje može izazvati konflikte. Zadatak menadžera je da te konflikte smanji i pronađe kompromisna rešenja. Ciljeve formulišu top menadžeri, ali uvek uz uvažavanje interesa svih stejkholdera, okruženja, resursa, sistema vrednosti, ostvarenih rezultata i njihovih ličnih ciljeva.

24. CILJEVI I ODGOVORNOST PREDUZEĆA Društvena odgovornost preduzeća podrazumeva: • zastupljenost stejkholdera u upravljačkoj strukturi preduzeća • aktivno učešće preduzeća u procesu društvenih promena • usaglašavanje interesa stejkholdera i opšte-društvenog interesa • korporativna politika koja doprinosi društvenom blagostanju • učešće u rešavanju socijalnih problema

25. Društveno odgovorno preduzeće obavlja svoje aktivnosti tako da ne ugrozi opšti društveni interes ili još bolje da ga svojim aktivnostima unapredi. Kritičari ovog koncepta smatraju da ovakvo ponašanje ugrožava profit, kao osnovni cilj preduzeća.

26. Odgovornost preduzeća može biti: • ekonomska • pravna • društvena • etička • diskreciona