510 likes | 650 Views
Upravljanje u agroprivredi (I deo). Osnovni principi i koncepti menadžmeta u poljoprivredi Agrarni menadžment – diferencijacija makro i mikro pirstupa Upravljanje poljoprivrednim preduzećem. Osnovni principi upravljanja u agraru. Princip umanjujućih (opadajućih) prinosa
E N D
Upravljanje u agroprivredi (I deo) Osnovni principi i koncepti menadžmeta u poljoprivredi Agrarni menadžment – diferencijacija makro i mikro pirstupa Upravljanje poljoprivrednim preduzećem
Osnovni principi upravljanja u agraru • Princip umanjujućih (opadajućih) prinosa • Princip marginalnosti (troškovni princip) • Princip supstitucije • Princip ograničenog kapitala i oportunitetnih troškova • Princip kombinovanja proizvodne strukture • Princip vremenskog upoređenja
Menadžment je veština koordiniranja faktorima proizvodnje kako bi se realizovali ciljevi jedne organizacije • Menadžment u agraru možemo posmatrati kao: • Agrarni makro (državni) menadžment (prisutne su različite forme državne intervencije u cilju osiguranja prehrambene sigurnosti nacije) • Agrarni mikro (poslovni) menadžment (preduzećem upravlja vlasnik samostalno poštujući osnovne principe menadžmenta) • Zašto je sektor agrara istovremeno “najjavniji” i “najprivatniji” deo ekonomije?
Vrste menadžmenta u agraru: • Prema značaju poslovnih odluka: • Strategijski, operativni i taktički menadžment • Prema vrsti procesa: • Menadžment funkcionisanja i menadžment razvoja • Prema poslovnim funkcijama: • Marketing, finansijski, proizvodni menadžment i menadžment ljudskih resursa. Podele su identične onim koje postoje u bilo kom preduzeću. Specifičnosti poljoprivrede opredeljuju različitost pristupa rešavanju pojedinačnih problema u agraru.
Upravljanje marketingom u agraru • Marketing se u savremenom agraru definiše kao proces obezbeđenja optimalnog zadovoljenja potreba potrošača uz stvaranje sistema vrdnosti zazaposlene(kroz povećanje finansijskog i radnog zadovoljstva) i optimalnog profita zapreduzeće, bez oštećenja fizičkog ili socijalnogokruženja. • Marketing obuhvata sve aktivnosti usmerene ka definisanju marketing miksa koji pored “4P” (cena, proizvod, distribucija i promocija) obuhvata i “3C” (obezbeđenje dugoročnih interesa potrošača, kontrolu i racionalno korišćenje raspoloživih resursa i očuvanje čovekove okoline). • Upravljanje marketingom u agraru je proces kojim se pokreće i usmerava marketing aktivnost u cilju zadovoljenja potreba građana kao potrošača, privrede i društva za egzistencijalnim proizvodima uz ostvarenje razumne dobiti.
Različiti pristupi marketingu poljoprivrednih proizvoda • Marketing masovne proizvodnje • Korišćenje nove tehnologije i ekonomija obima • Tržištu se nudi nediferencirani proizvod po nižoj ceni • Brendiranje proizvoda – stvaranje svesti kupaca i velikih trgovinskih lanaca o značaju proizvoda (“pull” i “push” faktori pozicioniranja proizvoda) • Ciljno usmereni marketing • Potrošači su grupisani prema potrebama u tržišne segmente (ukus, nutritivna vrednost, bezbednost, pouzdanost...) ili tržišne niše • Cilj proizvođača: identifikovati potrebe grupe potrošača koje nisu zadovoljene postojećom ponudom • Rizik: orijentacija na jedan tržišni segment i nivo konkurencije • Marketing usmeren direktno na potrošača • Tržište personalizovanih usluga i prilagođenih proizvoda
Marketing strategija i mogući načini prevazilaženja rizika u poljoprivredi • Različit položaju subjekata iz agroprivrede • veliki sistemi za proizvodnju i distribuciju hrane, • individualni polj.proizvođači – farmeri • udruženi polj.proizvođači. • Definicija marketing strategije i faktori • Osnovne metode marketing strategije u agraru: • vertikalna integracija (unapred ili unazad) • ugovorno povezivanje (ugovor o proizvodnji i snabdevanju neophodnim inputima, marketing ugovori - sa minimalnom otkupnom cenom, sa definisanom bazom, forvard ugovor) • berzanski ugovori – hedžing.
Finansijski menadžment u agraru • Definicija: proces pribavljanja (akvizicije) i korišćenja finansijskih resursa na farmi (agrobiznis, individualni ili udruženi proizvođač) uz zaštitu raspoloživog kapitala od različitih vrsta rizika. • Finansijski menadžment na farmi obuhvata aktivnosti: • Finansijskog planiranja (budžetiranje) • Finansiranja • Investiranja • Održanja likvidnosti
Finansijski tokovi na porodičnoj farmi – analiza specifičnosti
Finansijsko planiranje i odluke na farmi – analiza specifičnosti
Osnovne teme: Reforma finansijskog sistema Upravljanje tekućim poslovanjem i finansiranje putem skladišnice Analiza Zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode Razvoj berzanske trgovine polj.proizvodima Reforme finansijskog sistema i tržišno finansiranje agroprivrede u Srbiji – povezanost marketing i finansijskog menadžmenta u agroprivredi
Finansijski sistem • Finansijske institucije i učesnici (centralna banka, sistem poslovnog bankarstva, štedionice, štedno-kreditne asocijacije, penzioni i investicioni fondovi, osiguravajuće kompanije, posredničke organizacije) • Finansijsko tržište • Finansijski instrumenti (instrumenti duga, vlasničke i izvedene hartije od vrednosti)
Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji Struktura Nacrta Zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode(www.minpolj.sr.gov.yu) • Opšte odredbe • I deo: Dozvola za rad javnih skladišta (Nadležan organ, uslovi za izdavanje dozvole, procedure izdavanja, odustanka od prava, izmene i oduzimanja dozvole) • II deo: Obavljanje delatnosti javnih skladišta za poljoprivredne proizvode (uskladištenje robe, izdavanje i evidencija robnog zapisa, obaveze po osnovu robnog zapisa) • III deo: Robni zapisi (elementi RZ, postupak izdavanja, prometa i zaloge RZ, prinudna naplata po osnovu zaloge RZ, garancije ispunjenja obaveza javnih skladišta, kompenzacioni fond i inspekcijski nadzor) • Kaznene, prelazne i završne odredbe
Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji Ključni elementi pravne regulative funkcionisanja javnih skladišta za poljoprivredne proizvode • U Nacrtu Zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode predviđeno je formiranje nedostajućih elemenata koji bi sistem javnog skladištenja učinili bezbednijim za ulaganja na komercijalnim osnovama (institucije javnog skladištenja, kompenzacioni fond i detaljno propisana procedura prinudne likvidacije zaliha). • Obaveze javnog skladišta, propisane u drugom delu predloženog zakonskog rešenja, odnose se na sledeće aktivnosti: (1) uskladištenje i čuvanje poljoprivrednih proizvoda; (2) izdavanje robnih zapisa; (3) evidenciju robnih zapisa; (3) izdavanje robe po osnovu robnog zapisa. • Robni zapis se izdaje u pisanoj formi koju propisuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, i sastoji se iz priznanice i založnice. Poslovi u vezi robnog zapisa su klasifikovani u sledećih pet grupa: (1) izdavanje RZ; (2) zaloga RZ; (3) prenos RZ; (4) prinudna naplata potraživanja po osnovu RZ; (5) garancije ispunjenja obaveza po osnovu RZ. • Kritična tačka čitavog sistema javnog skladištenja i funkcionisanja RZ je poverenje bankarskog sistema u projektovan način ispunjenja obaveza.Zakonsko rešenje pruža potporu u tri modula: • Osiguranje uskladištene robe i inspekcijski nadzor • Postupak prinudne likvidacije zaliha • Formiranje Kompenzacionog fonda
Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji Licenciranje Ministarstvo poljoprivrede , Donacije i kontrola šumarstva i vodoprivrede rada Republike Srbije Polj.proizvođač 1 R Z Kompenzacioni Centralni OVLAŠĆENI FOND 1 registar hartija SKLADIŠTAR 1 od vrednosti Sistem elektronskog evidentiranja Kompenzacioni FOND ( 1 +a ) OVLAŠĆENI BERZA SKLADIŠTAR ( 1+n ) R Z Polj.proizvođač Trgovina BROKERI Komisija za hartije od vrednosti ( 1 Lombardni kredit Narodna banka Srbije BANKE (1+m) Kreditne linije (EBRD , W orld B ank , USAID) Model robnog zapisa
Uslovi za operativnost modela • ADEKVATNA PRAVNA REGULATIVA (1) Robni zapis je funkcionalni ekvivalent skladištenoj robi, (2) precizno definisanje prava i obaveza svih učesnika u modelu, (3) transferabilnost robnog zapisa i (4) pravo vlasnikarobnog zapisa je ultimativno. • ORGANIZACIONI USLOVI (1) Pouzdana procedura sertifikacije skladišnog prostora i (2) nezavisna verifikacija količine i kvaliteta skladištene robe. • Z N A NJ E
Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji Implementacija robnog zapisai očekivani efekti • Očekuje se razvoj aktivnosti oko skladištenja, trgovine i kreditiranja, što će predstavljati dodatni impuls razvoju agropreduzetništva. • U formi koncentričnih krugova,kao ciljevi uvođenja RZ u našu praksu identifikovani su: • poboljšanje uslova kratkoročnog kreditiranja poljoprivredne proizvodnje i zaliha; • razvoj bankarskih poslova u sektoru agrara; • razvoj spot berzanske trgovine; • iniciranje terminske trgovine poljoprivrednim proizvodima; • tržišno usmeravanju poljoprivredne proizvodnje. • Predloženo institucionalno rešenje doprinelo bi razvoju sektora preduzetnički usmerenog farmerstva u svim regionima Srbije, ali i diverzifikaciji poslova van farme (marketing logistika, finansiranje, posredovanje u trgovini i dr.) što bi vodilo istinskom ostvarenju koncepta multifunkcionanosti poljoprivrede na našim prostorima.
Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji Država blagostanja vs kooperativna država(intervencija vlade vstržišna orijentacija ) • Funkcije države blagostanja su: (1) kupovina i prodaja određenih roba i usluga; (2) zaštita socijalno ugroženih slojeva; (3) makroekonomska regulacija privredne aktivnosti; (4) alokacija oskudnih resursa. • Osnovne funkcije kooperativne države su: (1) definisanje pravila tržišne utakmice i njihovo striktno sprovođenje; (2) informisanje privrednih subjekata za donošenje odluka. • Distorzivne mere politike cena zadržane su, manje ili više, u praksi svih zemalja kako bi se obezbedilo: • (a) snabdevanje jevtinom hranom i održanje socijalnog mira; • (b) zaštitio dohodak poljoprivrednih proizvođača. • U oba slučajaposledice su identične: • Konstantno je prisutna sistemska greška u alokaciji resursa • Postoji poresko opterećenje ili skriveno oporezivanje.
Da li model “kontrole cena” (HEDŽNG ili SLOBODNO TRŽIŠTE SA UPRAVLJANJEM RIZIKOM) može biti adekvatno rešenje za identifikovane probleme? • Hedžing je skup metoda i tehnika upotrebe izvedenih hartija od vrednosti kako bi se aktivno upravljalo rizikom promene cene osnovne podloge. Vrste terminskih ugovora nad poljoprivrednim proizvodima kao osnovnom aktivom: • Forvard: prost terminski ugovor o kupoprodaji po unapred definisanim uslovima van berze • Visok rizik od odustajanja izvršenja • Fjučers: visoko standardizovani terminski ugovor o kupoprodaji po unapred definisanim uslovima na berzi • Prisutni rizici održanja likvidnosti zbog sistema margina i dnevnog prilagođavanja promenama spot cene • Opcija na fjučers: pravo na kupovinu (kupovna opcija) ili prodaju (prodajna opcija) određenog fjučers ugovora na berzi • Visoka spekulativnost opcije
Značaj terminskog tržišta • Funkcije terminskog tržišta: • transfer rizika - igra nulte sume dobiti, • predviđanje cene - efikasna alokacija resursa. • Cena fjučers ugovora= • Anticipirana spot cena robe u budućnosti • Troškovi skladištenja i čuvanja robe • Premija za rizik • Nedostatak terminskog tržišta: • Spekulativnost transakcija na terminskoj berzi.
Svrha terminske trgovine polj.proizvodima Inputi neophodni za proizvodnju Poljoprivredni proizvođač Kupci polj.proizvoda (Industrija prerade, trgovci...)
Model terminske trgovine Biljna proizvodnja Industrija stočne Stočarska proizvodnja Meso-prera|ivačka industrija hrane Þ Þ Þ kratka pozicija duga pozicija duga pozicija na na tržištu na tržištu tržištu fjučersa sa fju~ersa sa fjučersa sa podlogom u podlogom u podlogom u kukuruzu, sojinoj kukuruzu, kukuruzu, sačmi, sojinoj sačmi, sojinoj sačmi, suncokretovoj suncokretovoj suncokretovoj sačmi i dr. sačmi i dr. sačmi i dr. komponentama komponentama komponentama stočne hrane koji stočne hrane stočne hrane se mogu koji se mogu koji se mogu standardizovati; duga pozicija na standardizovati. standardizovati. Þ Þ kratka pozicija na tržištu fjučersa sa tržištu fjučersa sa podlogom u živoj podlgom u živoj stoci. stoci.
Tabela 1: Zabrinutost subjekata agroprivrede u pogledu dejstva faktora rizika na rezultate poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, (Istraživanje realizovano 2002.godine)
NAŠA PRAKSA i pokušaji rešenja problema upravljanja rizikom cene poljoprivrednih proizvoda • Model državnih obveznica • Model robno-komercijalnih zapisa • Planirani modeli: • Terminski ugovor sa plivaju}om cenom • “Kombinovani” model finansiranja • Model trgovine opcionim ugovorima za p{enicu • Dunavski ugovor
Razvoj berzanske trgovine robnim derivatima kod nas - analiza ograničenja • Opšti uslovi. • Uloga države: • prihvatanje neminovnosti redefinisanja politike cena u sektoru agrara i modela kooperativne države; • zakonska regulativa. • Know-how u terminskoj trgovini na makro i mikro nivou (uslov prvog ranga je spremnost i sposobnost berza u Srbiji da defini{u model terminske trgovine robom - prihvatanje aktivnog koncepta upravljanja rizikom terminske trgovine). • EFIKASNOST HEDžINGA = Mera rizika terminske trgovine : Mera rizika dnevne trgovine
Anketa o stavu subjekata agroprivrede u Srbiji prema faktorima rizika, 2002.godina
Razvoj berzanske trgovine robnim derivatima kod nas - analiza prednosti Dnevne promene cene pšenice na Produktnoj berzi Novi Sad
Godišnji izveštaj Uprave Beogradske berze iz 1934.god: “ Kao javno tržište, organizovano, nepristrasno vođeno i pod državnom kontrolom, samo produktna berza pruža sasvim dovoljno jemstvo da će se zaista cene formirati prema stvarnim odnosima i pod povoljnim uticajem sviju onih članica, kojima je stalo da se proizvodnja zemaljska štiti, da se vaspostave odnosi u privredi i da trgovina zemaljskim proizvodima dobije svoj prirodni obim i značaj… Trgovci sa pravom očekuju da razne državne ustanove preurede svoj sistem nabavki i da one… svoje nabavke vrše na produktnim berzama, ili da na njima bar jedan deo svojih potreba podmiruju. Taj bi put nesumnjivo bio brži, jevtiniji, otklonio bi vajkanje i žalbe koje ude ugledu države, a narodnoj privredi izvesno koristio time, što bi doprineo poboljšanju cena i njihovom pravilnijem određivanju na javnom tržištu.”
Menadžment ljudskih resursa na farmi • Linije proizvodnje, delegacija autoriteta i odgovornosti • Principi delegiranja autoriteta i odgovornosti • Bazni koncepti organizacione strukture • Formalna i neformalna organizaciona struktura • Korišćenje računovodstva aktivnosti – centri troškova i profita • Pravna regulativa u oblasti ljudskih resursa
Menadžment ljudskih resursa na farmi • Obuhvata sve aktivnosti obezbeđenja potrebne radne snage (broja radnika za obavljanje određene vrste posla i njihove kvalifikacione strukture). • Specifičnosti: • Zbog sezonskog karaktera proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu postoji stalno, povremeno i sezonski angažovana radna snaga. • Znanja kojim radnici na poljoprivrednom gazdinstvu treba da raspolažu su specifična (značaj javnog finansiranja istraživanja i razvoja). • Upravljačka struktura mora biti organizovana kao multidisciplinarna grupa.
Proizvodni menadžment na farmi P o n a v lj a nj e • Šta čini osnovne resurse na farmi? • Upravljanje resursima na farmi se posmatra kao proces donošenja odluka o pitanjima: • tehničko-tehnološkog karaktera (upravljanje konkretnim sredstvima za proizvodnju, tj. rešavanje problema racionalne upotrebe ograničenih resursa na gazdinstvu); • organizaciono-ekonomskog karaktera. • Strateško planiranje najčešće se koristi za utvrđivanje: • Veličine poljoprivrednog preduzeća • Stepena intenzivnosti proizvodnje • Stepena specijalizacije na farmi
Pitanje 1: Kako utvrditi veličinu poljoprivrednog gazdinstva? • Rasprave o veličini poljoprivrednog gazdinstva su, istorijski posmatrano, pokrenute sredinom XVIII veka. Revizija osnovnih stavova u tom pogledu data je u narednoj tabeli. • Danas se primat daje definisanju optimalne veličine poljoprivrednog gazdinstva (u Evropskoj uniji, na primer, ono treba da poseduje oko 120 ha obradivog zemljišta i ima 40-50 muznih krava i 120-150 tovnih junadi).
Pitanje 1: Kako utvrditi veličinu poljoprivrednog gazdinstva? • Način izražavanja veličine gazdinstva podrazumeva korišćenje sledećih pokazatalja: • Ukupna zemljišna površina • Godišnji obim proizvodnje • Opremljenost rada • Kako su različiti načini iskorišćavanja zemljišnih površina međusobno neuporedivi (1 ha pod vinogradom nije isto što i 1 ha pod kukuruzom) za utvrđivanje veličine poljoprivrednog gazdinstva u praksi se koristi se metod redukovanih površina • Koeficijent redukcije se izračunava na bazi prosečnih uslova proizvodnje za rejon u kome se poljoprivredne organizacije nalaze.
Pitanje 1: Kako utvrditi veličinu poljoprivrednog gazdinstva? Metoda redukovanih površina ukazuje na prividnost veličine gazdinstva posmatrane preko ukupne površine. Metodološka suština ovog postupka prikazana je u narednoj tabeli:
Pitanje 1: Kako utvrditi veličinu poljoprivrednog gazdinstva? Zaključak: • U savremenim uslovima teško je govoriti o problemu veličine poljoprivrednih organizacija zato što: • gornja granica veličine gubi primat (princip forsiranja elitizma jakih i marginalizma slabih u poljoprivredi je modifikovan) • moderne forme integrisanja proizvođača u sistem za proizvodnju hrane pomeraju granice prihvatljivosti malih formi preduzeća. • Pitanje iznalaženja optimalne (racionalne) veličine dobija na značaju i egzistira kod utvrđivanja veličine pojedinih-organizaciono proizvodnih jedinica, kao podsistema u oblasti moderne agro-industrijske proizvodnje.
Pitanje 2: Kako utvrditi stepen intenzivnosti polj. proizvodnje? • Razvojni put poljoprivrede išao je od ekstenzivnog ka intenzivnom sistemu korišćenju resursa na farmi. Da li model organske poljoprivredne proizvodnje u tom smislu znači svojevrsni korak unazad? • Odluku o nivou intenzivnosti proizvodnje na farmi vlasnik donosi u zavisnosti od raspoloživosti faktora koji definišu mogućnost primene intenzivnih sistema, a to su: • Osnovna organizaciona obeležja poljoprivrednog preduzeća (smer, tip i sistem proizvodnje) • Složenost poljoprivredne organizacje (veličina i nivo integrisanosti pojedinih delova) • Kvalifikaciona struktura zaposlenih na farmi • Nivo tehničko-tehnološkog progresa u privredi (opšti nivo razvijenosti) • Prirodni uslovi • Praktikovane tehničko-tehnološke mere agrarne politike
Pitanje 2: Kako utvrditi stepen intenzivnosti polj. proizvodnje? • Osnovni kriterijumi za izražavanje stepena intenzivnosti proizvodnje na farmi su: • Zastupljenost onih kultura koje troše veće ulaganje rada i sredstava za rad po hektaru (na pr. kukuruz-povrće) • Zastupljenost kultura koje upotpunjavaju korišćenje zemljišta u toku godine (na pr. krmno bilje) • Zastupljenost stočnih grla po hektaru površine koja je namenjena proizvodnji stočne hrane. • Komparacija nivoa intenzivnosti na različitim farmama Za izražavanje stepena intenzivnosti jednim zajedničkim imeniteljem upotrebljava se metod koeficijenta inenzivnosti. U našem podneblju tradicionalne proizvodne orijentacije za uslovnu jedinicu intenzivnosti uzima se kultura koja se smatra najznačajnijom među onima koje bi mogle poslužiti u ove svrhe, a to je kukuruz.
Pitanje 2: Kako utvrditi stepen intenzivnosti proizvodnje? Tabela 3: Obračunski koeficijenti intenzivnosti za poljoprivredne organizacije ratarsko-stočarskog smera
Pitanje 2: Kako utvrditi stepen intenzivnosti proizvodnje? Stepen intenzivnosti (Si)= ukupan broj uslovnih jedinica intenzivnosti (Uj) * 100 / zasejana površina određenim kulturama (P) Si(A)=2280*100/2000 Si(B)=2560*100/2000 Si(A)=114.0 Si(B)=128.0
Pitanje 2: Kako utvrditi stepen intenzivnosti proizvodnje? • Da li je za utvrđivanje nivoa intenzivnosti proizvodnje na farmi bitna klasična analiza osetljivosti troškova na promene stepena intenzivnosti proizvodnje, kao što je to slučaj u preduzećima iz ostalih privrednih oblasti? • Utvrđivanje nivoa intenzivnosti proizvodnje podrazumeva traženje odgovora na pitanja: • Koliko proizvoditi – odnos “faktor-produkt” • Kako proizvoditi – odnos “faktor-faktor” • Za donošenje navedenih odluka presudni su troškovi korišćenja faktora proizvodnje i njihovo ponašanje u uslovima različitog nivoa proizvodnje (odnos varijabilnih i fiksnih troškova, kao i odnos proporcionalno varijabilnih i onih koji se neznatno uvećavaju povećanjem obima proizvodnje) • Osnovno pitanje: Do koje mere se u poljoprivredi može ići u intenzivnu proizvodnju?
Pitanje 2: Kako utvrditi stepen intenzivnosti proizvodnje? • “Zakon o opadajućoj plodnosti tla”je u savremenim uslovima modifikovan u “zakon o marginalnom porastu troškova” • Zaključak: U poljoprivredi porast intenzivnosti svih linija proizvodnje nije cilj, već uspostavljanje optimalnog odnosa između stepena intenzivnosti različitih proizvodnji uz dobijanje kvalitetnog, zdravstveno-bezbednog proizvoda. Fin.rezultat po jedinici kapaciteta Cena koštanja Nivo intenzivnosti Nivo intenzivnosti
Pitanje 3: Kako utvrditi stepen specijalizacije na farmi? • Specijalizacija se definiše kao plan optimalnog izbora proizvodne strukture (odgovara na pitanje šta proizvoditi) • U poljoprivredi postoje različti aspekti specijalizacije: • Makro rešenje se traži u okviru rejona • Mikro rešenja se odnose na pojedinačne organizaciono-poslovne jedinice • Ključni kriteriji u vrednovanju alternativa proizvodne strukture su: • komparativna prednost – relativna efikasnost koirišćenja određenih resursa podrazumeva merenje putem koeficijenta efektivnosti (Er=OP/OF) i oportunitetnih troškova (Oc=1/Er); • konkurentska prednost – mogućnost da se konkuriše drugim proizvođačima na određenom tržištu.
Pitanje 3: Kako utvrditi stepen specijalizacije na farmi? Način izražavanja dostignutog stepena specijalizacije u poljoprivrednom preduzeću • Problemi: (1) pojmovi “specijalizovana proizvodnja” i “raznovrsna proizvodnja” u poljoprivredi ne mogu biti egzaktno definisani; (2) kriterije za merenje specijalizacije nije lako utvrditi (da li treba uzeti u obzir celokupno ostvarenu proizvodnju na gazdinstvu ili samo robnu proizvodnju, da li koristiti naturalni izraz – na pr. žitne jedinice, ili vrednosni izraz proizvodnje, kakav je tretman sporednih proizvoda...) • Jedinstveni izraz nivoa specijalizacije u jednoj poljoprivrednoj organizaciji je indeks raznovrsnosti proizvodnje (Ir) gde je x procenturalno izraženi udeo pojedinih proizvoda u proizvodnoj strukturi preduzeća.
Pitanje 3: Kako utvrditi stepen specijalizacije na farmi? Ir(A)=10000/3400=2.94 Ir(B)=10000/3600=2.78
Pitanje 3: Kako utvrditi stepen specijalizacije na farmi? Zaključak: • Specijalizaciju u poljoprivredi treba posmatrati relativno • Najznačajniji argumenti koji govore u prilog orijentaciji na raznovrsnu strukturu proizvodnje su: (1) sezonski karakter proizvodnje; (2) kompleksnije korišćenje faktora proizvodnje i smanjenje troškova po jedinici; (3) efikasnije korišćenje zemljišta; (4) ubrzanje obrta sredstava; (5) bolje korišćenje sporednih proizvoda; (6) ravnomerniji raspored rizika. • Specijalizacija na nivou preduzeća bazira na prethodno izvršenoj rejonizaciji kao komponenti strateškog planiranja na makro nivou.
Strateško planiranje optimalne kombinacije raspoloživih resursa na poljoprivrednom gazdinstvu – empirijska analiza (prezentacija je zasnovana na radu P.Munćan, D.Božić i N.Ralević (2003): “Utvrđivanje veličine porodičnog gazdinstva u zavisnosti od troškova života”, Poljoprivreda i ruralni razvoj u evropskim integracijama, Poljoprivredni fakultet Beograd) • Predmet istraživanja: porodično poljoprivredno gazdinstvo kod nas koje je ratarskog (modeli A i C), povrtarskog (model D) i kombinovano ratarsko-povrtarskog usmerenja (model B) u ravničarskom području koje poseduje samo oranično zemljište. • Pretpostavke analize: • polj.domaćinstvo ima 4 člana, od kojih su dva stalno zaposlena u poljoprivredi; • Postoji mogućnost angažovanja dodatno potrebne radne snage za obavljanje sezonskih radova; • Radne procese gazdinstvo obavlja samostalno uz korišćenje sopstvene mehanizacije (poseduje traktor i sistem za navodnjavanje); • Za obaljvanje žetve i vađenja šećerne repe gazdinstvo koristi usluge sa strane; • Gazdinstvo rapsolaže neophodnim smeštajnim kapacitetima i plastenikom za proizvodnju rasada. • Celokupna proizvodnja realizuje se na tržištu (primenje je metod eksterni prihodi-eksterni rashodi) • Cilj analize: utvrđivanje veličine porodičnog gazdinstva čiji rezultat poslovanja osigurava nadokandu fiksnih troškova i troškova života (bruto finansijski rezultat)
Strateško planiranje optimalne kombinacije raspoloživih resursa – empirijska analiza