Eksterni efekti

1. Eksterni efekti

2. Pojam i definicija • Eksterni efekti: aktivnost jednog subjekta koja mimo tržišnog mehanizma utiče na blagostanje drugog. • Primeri: ispuštanje štetnih materija u vazduh ili u vodu, zagušenje saobraćaja, buka, neprijatni mirisi i dr. • Uticaji koji realizuju kroz tržišne mehanizme (tj. kroz cene) nisu eskterni efekti • Primer migracije sa sela u grad

3. Izvor eksternih efekata • Proizvođači efikasno koriste inpute, koje plaćaju njihovim vlasnicima, po ceni koja odražava njihovu vrednost u alternativnim upotrebama. • u suprotnom vlasnici bi te inpute jednostavno prodali nekom drugom. • Eksterni efekat je posledica neuspeha, ili nesposobnosti da se uspostave vlasnička prava • kada bi postojali vlasnici vazduha, reka,i dr. eksterni efekti se ne bi postojali • hipotetički primer postojanja vlasništva nad rekom

4. Priroda eksternih efekata • Eksterne efekte mogu da proizvode preduzeća i potrošači, • Eksterni efekti su po prirodi recipročni, • Eksterni efekti mogu da budu pozitivni, • Javna dobra se mogu posmatrati kao posebna vrsta eksternih efekata

5. Priroda ekternih efekata • Granična korist (profit) od proizvodnje (MB) opada sa rastom obima proizvodnje • Privatni granični troškovi (MPC) rastu sa povećanjem obima proizvodnje • Ako je količina zagađenja po jedinici proizvodnje konstantna, tada granična šteta od zagađenja (MD) raste sa rastom proizvodnje • Društveni granični troškovi (MSC) jednaki su zbiru privatnih graničnih troškova i graničnih šteta od zagađenja (MSC= MPC+MD)

6. Priroda ekternih efekata • Maksimizacija profita se ostvaruju na nivou proizvodnje Q1 na kome su granični profit jednak privatnim graničnim troškovima (MB=MPC) • Društveno efikasan nivo proizvodnje ostvaruje se u tački Q* u kojoj su društveni granični troškovi jednaki graničnom profitu (MB=MSC) • Nivo proizvodnje pri kome se maksimizira profit je veći od društveno efikasnog nivoa proizvodnje Q1>Q* • U slučaju postojanja ekterenih efekata privatna tražišta ne mogu da ostvare društveno efikasan obim proizvodnje

7. Priroda eksternih efekata- grafička analiza MSC = MPC + MD $ MPC h d g c MD f b MB a e 0 Q* Q1 Q godišnje Društveno efikasan obim proizvodnje Stvarna proizvodnja

8. Posledice prelaska na društveno efikasan nivo proizvodnje • Prelaskom sa nivoa proizvodnje Q1 na društveno efikasan nivo Q* ima sledeće implikacije: • privatni profit se smanjuje za površinu dcg • društvene koristi od smanjenja proizvodnje rastu za abfe = cdhg • rast društvenih koristi od smanjenja proizvodnje je veći od smanjenja privatnog profita, za iznos: dhg=cdhg-dcg • Zagađenje jednako nuli nije društveno optimalno jer bi ono impliciralo nulti nivo proizvodnje • Da bi se utvrdilo društveno optimalan nivo proizvodnje moraju se primenom empirijskih metoda oceniti krive predstavljene na prethodnom grafikonu – što je često komplikovano

9. Teškoće pri procena štetnosti zagađenja • Kakav je uticaj zagađenja na zdravlje? • Koji zagađivači (materije) nanose štetu? • Koje aktivnosti proizvode zagađenje? • Da li je zagađenje rezultat prirodnih procesa? • Kolika je vrednost pričinjene štete? • Uticaj zagađenja vazduha na vrednost kuća • kvazieksperimentalne studije potvrđuju da smanjenja zagađenje povećava vrednost kuća • pitanje je da li je promena vrednosti kuća adekvatna mera spremnosti da se plati čist vazduh: problem informisanosti i pravičnosti

10. Privatna rešenja eksternih efekata • Pregovaranje i Kousova teorema • Spajanje • Društvene konvencije

11. Pregovaranje i Kousova teorema • Pretpostavimo da postoji samo jedan zagađivač (vlasnik fabrike) i jedna osoba koja je pogođena zagađenjem (ribar) • Pretpostavimo da je jednom od njih dodeljenja vlasnička prava nad objektom zagađenja npr. rekom, kao i da su troškovi pregovaranja jednaki nuli • Ako je vlasništvo nad rekom dodeljeno zagađivaču: • zagađivač je spreman da smanjuje proizvodnju sve dok je naknada za ribarenje koju naplaćuje veća od izbubljenog profita usled smanjenja proizvodnje • ribar je spreman da plati smanjenje proizvodnje u fabrici sve dok su koristi od smanjenja proizvodnje veće od granične štete koju trpi usled proizvodnje: MD > MB – MPC • Pri optimalnom nivou proizvodnje u tački Q* važi da je • MD = MB – MPC • Iznos koji bi ribar platio nalazi se u intervalu od dcg do dcgh i on zavisi od pregovaračke snage fabrikanta i ribara

12. Pregovaranje i Kousova teorema MSC = MPC + MD $ MPC h d g c MD MB 0 Q* Q1 Q godišnje

13. Pregovaranje i Kousova teorema • Kousova teorema: pod uslovom da su transakcioni troškovi zanemarljivi, efikasno rešenje za problem eksternih efekata postiže se dokle god neko – ma ko to bio – ima vlasnička prava: • sa stanovišta raspodele dohotka važno je kome su dodeljena vlasnička prava • Da bi Kousova teorema važila nužni uslovi su: • troškovi pregovaranja zainteresovanih strana su niski • vlasnici resursa mogu da identifikuju izvor koji nanosi štetu njihovoj svojini i da tu štetu zakonski spreče • Kousova teorema je relevantna za situacije kada je izvor zagađenja jasno definisan i kada se efekti zagađanja tiču samo nekoliko učesnika

14. Spajanje kao način rešavanje eksternih efekata • Ako postoji mali broj strana kojih se tiču eksterni efekti, onda se problem eksternih efekata može rešite njihovim spajanjem • u ovom slučaju eksterni efekti bi bili internalizovani • Ako bi fabrikant kupio ribarsko preduzeće tada bi maksimizacija njegovog profita zahtevala da smanjuje proizvodnju u fabrici sve dok je rast graničnog profita od ribarenje veći od smanjenja graničnog profita fabrike • Pri oprimalnom niovu proizvodnje granični profiti u fabrici i ribarskom preduzeću bili bi jednaki

15. Društvene konvencije i rešavanje eksternih efekata • Društene konvencije utiču na ljude da vode računa o eksternim efketima koje stvaraju • Važnu ulogu u tome ima vaspitanje i obrazovanje kojima se utiče na ljude da drugima ne nanose štetu • Društvene konvencije podstiču ljude da, u psihološkom smislu, internalizuju eksterne efekte svojiih aktivnosti tj. da vode računa o drugima • Društvene konvencije predstavljaju neku vrstu korektiva koji se primenjuje zbog nedostatka tražišta

16. Odgovori javnog sektora na eksterne efekte • Javni sektor rešava problem eksternih efekata na sledeće načine: • uvođenjem piguovskih poreza • dodeljivanjem subvencija • uvođenjem naknada za zagađenje • primenom sistema “ograniči i trguj”

17. Piguovski porez • U prisustvu eksternih efekata privatni troškovi proizvodnje su niski, usled toga je obim proizvodnje veći od optimalnog nivoa • Uvođenjem poreza zagađivaču povećali bi se njegovi troškovi, a to bi imalo za posledicu smanjenje obima njegove proizvodnje • Piguovski porez: porez koji se naplaćuje na svaku jedinicu proizvodnje koja izaziva eksterni efekat i to u iznosu jednakom graničnoj šteti na efikasnom nivou proizvodnje

18. Javni odgovori na eksternalije: piguovski porezi MSC = MPC + MD $ (MPC + cd) Prihodi od piguovskog poreza MPC d i j c MD MB 0 Q* Q1 Q godišnje

19. Efekti primene pigovskog poreza • Uvođenje poreza pomera naviše krivu graničnih troškova za iznos cd tako da su ukupni granični troškovi proizvodnje zbir privatnih troškova i poreza: MSC =MPC+cd • Nakon uvođenje piguovskog poreza maksimiranje profita ostvaruje se u tački d gde je MSC=MPC+cd = MB, kojoj odgovora društveno optimalan obim proizvodnje Q* • Pri optimalnom niovu proizvodnje država ostvaruje poreski prihod koji je jednak površini cd×id • Da li je opravdano poreski prihod podeliti onima koji trpe eksternu štetu? • Postoji rizik da subvencija privuče veliki broj dodatnih korisnika npr. ribara i da stoga njihova proizvodnja bude viša od optimalne

20. Praktični problemi u primeni piguovskog poreza • Usled teškoća sa utvrđivanjem funkcije granične štete, teško je odrediti poresku stopu koja će proizvođače podstaći na efikasan niov proizvodnje • Neophodan je trade-off između precizne usklađenosti visine poreske stope sa marginalnaom štetom i jednostavnosti primene poreza: • precizno određivanje visine poreza prema stepenu emisije štetnih gasova iz automobila zahtevalo bi da se uzme u obzir: broj pređenih kilometara, period vožnje, područje vožnje, perfomanse automobila i dr. • umesto toga država određuje samo porez po osnovu potrošnje goriva

21. Javni odgovori na eksterne efekte: piguovske subvencije • Ako postoji fiksan broj zagađivača efikasan nivo proizvodnje mogao bi se dostići plaćanjem takvim proizvođačima da ne proizvode tj. da ne zagađuju • Pretpostavimo da država svakom proizvođaću odobri subveniju u iznosu cd za svaku jedinicu proizvodnje u intervalu od Q* do Q1, od čije proizvodnje odustanu • Subvencija pomera naviše krivu privatnih graničnih troškova za iznos cd, kao i kod poreza • Pri nivou proizvodnje Q1 granični troškovi su jednaki eg+gk i veći su od graničnih koristi eg, za iznos gk • Proizvođači će maksimirati profit smanjivanjem proizvodnje sve dok se granični profit ne izjednači sa ukupnim graničnim troškovima, a to se postiže u tački d kojoj odgovara nivou proizvodnje Q*

22. Javni odogovori na eksterne efekte – piguovske subvencije MSC = MPC + MD $ (MPC + cd) MPC Piguovska subvencija d k i f g j h c MD MB e 0 Q* Q1 Q godišnje

23. Piguovski porezi i subvencije sa stanovišta raspodele dohotka • Sa stanovišta raspodele dohotka, postoji dramatična razlika između uvođenja poreza i odobravanja subvencija • U slučaju poreza zagađivač plaća porez u iznosu ijcdza proizvodnju na niovu Q1 • U slučaju subvencija zagađivač dobija iznos dfhc da bi proizvodio na društveno-optimalnom niovu Q*

24. Teškoće u primeni piguovskih subvencija • Postojanje piguovske subvencije može da privuče nove proizvođače - zbog toga se pretpostavlja da je broj proizvođača fiksan • Osim toga veći iznos subvencije bi dobijao zagađivač koji je inicijalno imao veći nivo proizvodnje i zagađenja u odnosu na optimalni • Konačno postavlja se i moralna dilema - da li je opravdano nagrađivati zagađivače za smanjenje zagađenja

25. Javni odgovori: alternative piguovskim porezima • Piguovski porez podstiče proizvođača da smanji zagađenje isključivo smanjenjem obima proizvodnje • Proizvođač nema podsticaje da zagađenje smanji na druge načine: uvođenjem nove opreme, korišćenjem drugih inputa i dr. – jer na taj način ne smanjuje porez • Kao alternative pigovskom porezu razvijeni su različiti mehanizmi koji podstiču proizvođače na smanjenje zagađenja: • naknada za zagađenje • sistem “ograniči i trguj” i • pristup zasnovan na naredbama i kontroli

26. Naknada za zagađenje • Naknada za zagađenje je vrsta poreza koji se uvodi na jedinicu zagađenja umesto na jedinicu proizvodnje • Naknada za zagađenje podstiče proizvođača da smanji zagađenje na bilo koji način: smanjenjem proizvodnje, instalisanjem nove opreme, korišćenjem čistijih inputa i dr. • Pretpostavimo da država uvede naknadu za jedinicu zagađenja u iznosu od f*, pri čemu je f* granična drušvena korist od smanjenja zagađenja na efikasan nivo e*

27. Naknada za zagađenje • Drušvena granična korist od smanjenja zagađenja predstavljena je opadajućom krivom MSB • Društvene koristi opadaju sa smanjenjem zagađenje za svaku dodatnu jedinicu • Proizvođačevi granični troškovi smanjenja jedinice zagađenja iznose MC • Proizvođačeva granična korist od smanjenja zagađenja iznosi f* • On ima interes da smanjuje zagađenje sve dok je f*>MC • U tački e* proizvođačevi granični troškovi od smanjenja zagađenja jednaki su njegovim i društvenim koristima od smanjenja zagađenja: MC=f*=MSB

28. Naknada za zagađenje $ MC f* MSB 0 e* Smanjenje zagađenja

29. Troškovna efikasnost naknade za zagađenje • Troškovna efikasnost: politika koja ostvaruje određeni nivo smanjenja zagađenja uz najniže moguće troškove • Ako postoji veći broj zagađivača njihove krive graničnih troškova smanjenja zagađenja ne moraju biti jednake: MCH > MCB • smanjenje zagađenje za sve nije troškovno efikasano ako svi smanje zagađenje za isti iznos npr. za 50 jedinica zagađenja • Ukupni troškovi smanjenja zagađenja su minimalni samo kada su granični troškovi svih zagađivača jednaki: MCH = MCB • Naknada za zagađenje je troškovno efikasna – ona podstiče sve zagađivače da smanjuju zagađenje do tačke u kojoj su granični troškovi smanjenja jednaki visini naknade, a to znači da su i granični troškovi svih zagađivača jednaki

30. 50 50 75 75 90 90 Troškovna efikasnost smanjenja zagađenja MCH Bartovi izdaci zanaknadu Homerovi izdaci za naknadu MCB f = $50 f = $50 25 Bartovo smanjenje zagađenja Homerovo smanjenje zagađenja

31. Sistem “ograniči i trguj” • Država može da izda određeni broj dozvola za zagađenje i da ih podeli (ili proda) zagađivačima i da im dopusti da trguju dozvolama • Bez obzira na incijalnu raspodelu dozvola zagađivači imaju interesa da njima trguju sve dok se njihovi granični troškovi smanjenja zagađenja ne izjednače (MCB = MCH) • Na troškovno efikasnom nivou zagađenja tržišna cena dozvole jednaka je iznosu naknade za zagađenja • Iako se troškovna efikasnost postiže bez obzira na početnu raspodelu dozvola, početna raspodela je bitna sa stanovišta raspodele dohotka

32. 50 50 75 75 90 90 Sistem “ograniči i trguj” MCH b MCB f = $50 f = $50 a 10 25 Bartovosmanjenjezagađjenja Homerovo smanjenjezagađenja

33. Poređenje naknade za zagađenje i sistema “ograniči i trguj” • Reakcija na inflaciju: • u uslovima inflacije naknada na zagađenje se obezvređuje • zakonom propisana indeksacija naknade može da reši ovaj problem • cene dozvola u sistemu “ograniči i trguj” automatski se prilagođava inflaciji • Reakcija na rast graničnih troškova smanjenja zagađenje: • naknada za zagađenje smanjuje nivo zagađenja ispod efikasnog niova • sistem “ograniči i trguj” smanjuje zagađenje više nego što to odgovara efikasnom nivou • Moguće je kombinovati ova dva sistema: • država uvodi sistem “ograniči i trguj” u kome određuje fiksnu količinu zagađenja • država objavljuje da će po unapred određenoj ceni prodavati dodatne dozvole za zagađenje • ova cena služi kao sigurnosni ventil i može da bude visoka, pa se primenjuje samo u slučaju visokog neočekivanog skoka troškova smanjenja zagađenje

34. Naknada za zagađenje i sistem “ograniči i trguj” u uslovima neizvesnosti • Slučaj 1: • kriva marginalnih društvenih koristi (MSB) je neelastična • kriva marginalnih troškova smanjena zagađenje (MC) je neizvesna • Ako su stvarni marginalni troškovi smanjenja zagađenja (MC') veći od očekivanih (MC*) tj. MC'>MC* tada: • efikasan nivo smanjenja zagađenje je u tački e‘ • smanjenje zagađenja u sistemu “ograniči i trguj” će odgovarati tački e* gde je e*> e‘ • smanjenje zagađenja u slučaju primene naknada biće u tački ef, gde je ef <e‘ • Oba sistema daju neefikasan nivo smanjenja zagađenja: sistem ograniči i trguj daje preterano smanjenje zagađenja, a sistem naknada nedovoljeno smanjenje zagađenja • Ipak sistem ograniči i trguj je efikasniji, jer manje odstupa od efikasnog niova

35. Naknada za zagađenje i sistem “ograniči i trguj” u uslovima neizvesnosti MC’ $ MC* f* MSB 0 ef e’ e* Smanjenje zagađenja Nedovoljno smanjenje Preterano smanjenje

36. Naknada za zagađenje i sistem “ograniči i trguj” u uslovima neizvesnosti • Slučaj 1: • kriva marginalnih društvenih troškova (MSB) je elastična • kriva marginalnih troškova smanjena zagađenje (MC) je neizvesna • Ako su stvarni marginalni troškovi smanjenja zagađenja (MC') veći od očekivanih (MC*) tj. MC'>MC*tada: • efikasan nivo smanjenja zagađenje je u tački e‘ • smanjenje zagađenja u sistemu “ograniči i trguj” će odgovarati tački e* gde je e*> e‘ • smanjenje zagađenja u slučaju primene naknada biće u tački ef, gde je ef <e‘ • Oba sistema daju neefikasan nivo smanjenja zagađenja: sistem “ograniči i trguj” daje preterano smanjenje zagađenja, a sistem naknada nedovoljeno smanjenje zagađenja • međutim u ovom slučaju sistem naknada za zagađenje je efikasniji, jer manje odstupa od efikasnog niova

37. Naknada za zagađenje i sistem “ograniči i trguj” u uslovima neizvesnosti MC’ $ MC* f* MSB 0 ef e' e* Smanjenje zagađenja Nedovoljno smanjenje Preterano smanjenje

38. Distributivni efekti • U slučaju naknade za zagađenje, zagađivači moraju da plate za svaku jedinicu zagađenja, a prihod od te naknade odlazi državi • U slučaju primene sistema „ograniči i trguj“, ako se dozvole direktno raspodeljuju zagađivačima i to besplatno, država ne dobija ništa • Međutim, i sistem „ograniči i trguj“ može državi doneti prihod ukoliko se dozvole za zagađenje prodaju zagađivačima, umesto da se besplatno dele

39. Pristup zasnovan na naredbama i kontroli • Tradicionalni pristup ekološkoj regulativi zasnivao se na propisima zasnovanim na naredbama i kontroli, i manje je fleksibilan u odnosu na sistem zasnovan na podsticajima • Pristup zasnovan na standardima i kontroli realizuje se u formi: • propisivanja tehnoloških standarda kojima se od firmi zahteva da koriste određenu tehnologiju kako bi smanjile zagađenje ili • propisivanjem standarda izvršenja kojima se određuje dozvoljena količina emisije zagađenja za svakog zagađivača • Pristup zasnovan na standardima izvršenja je: • troškovno efikasniji od pristupa zasnovanog na tehnološkim standardima, jer dozvoljava fleksibilnost u dostizanju standarda, ali je • manje efikasan od pristupa zasnovanih na podsticajima – ne dozvoljava trgovinu dozvolama za zagađenje

40. Podsticaji u odnosu na naredbe i kontrole • Naknade za zagađenje i sistemi „ograniči i trguj“ predstavljaju primere propisa zasnovanih na podsticajima - zagađivačima pružaju tržišne podsticaje da smanje zagađenje • Propisi zasnovani na podsticajima dozvoljavaju zagađivačima veću fleksibilnost u pogledu načina na koji će smanjiti emisiju zagađenja, uključujući i mogućnost trgovine pravima za zagađenje

41. Podsticaji u odnosu na naredbe i kontrole • Generalno, pristupi zasnovani na podsticajima su troškovno efikasniji • Pristupi zasnovani na naredbama i kontroli su efikasniji kada: • postoji veliki broj malih zagađivača, čija je kontrola skupa (npr. hemikalije u poljoprivredi) • zagađivači se koncentrišu na određenoj teritoriji (vruće tačke) – tada je efikasno da se ograniči apsolutna količina zagađenje za svakog od njih • Postoji tendencija rasta primene pristupa zasnovanih na podsticajima, naročito sistema “ograniči i trguj”, npr. • ograničavanje emisije sumpordioksida u SAD • zaštita ribljeg fonda u Srednjem Atlantiku (transferibilne dozvole)

42. Uticaj rešavanje eksternih efakata na raspodelu dohodaka • Raspodela koristi zavisi od vrste eksternih efekata koji su predmet regulacije: • smanjenje zagađenja više koristi siromašnima, jer oni češće žive u zagađenijim sredinama • unapređenje terena za rekreaciju, nacionalnih parkova i sl. verovatno više koristi bogatijim slojevima • pojedinci sa različitim nivoom dohotka mogu različito da vrednuju identično smanjenje zagađenje (bogatiji više vrednuju smanjenje zagađenja) • Na postoje čvrsti empirijski dokazi o tome ko snosi troškova smanjenje zagađenja: • prema nekim analizama smanjenje obima proizvodnje ili zatvaranje fabrika najviše pogađa radnike, jer oni gube posao • raspodela troškova smanjenja zagađenja ugrađenih u cene proizvoda zavisi od strukture tražnje za proizvodima zagađivaća po dohodnim grupama • neka istraživanja pokazuju da ugradnja sistema za smanjenje emisije gasova iz automobila više pogađa siromašne

43. Pozitivni ekterni efekti • Pozitivni eksterni efekti postoje onda kada aktivnosti jednog subjekta donose koristi drugim, a one se ne mogu naplatiti kroz tržišne mehanizme • Pretpostavimo da se preduzeće koje se bavi istraživačko razvojnim aktivnostima suočava sa: • krivom graničnih privatne koristi (MPB) • krivom graničnih troškova (MC), • krivom eksternih graničnih koristi (MEB) • krivom graničnih društvenih koristi (MSB=MPB+MEB) • Efikasan nivo proizvodnje: • za preduzeća se nalazi u tački R1,gde je MPB=MC • društveno efikasan nvo proizvodnje je u tački R* gde je MSB=MC

44. Pozitivni ekterni efekti $ MC MSB = MPB + MEB MPB MEB R1 R* Godišnja istraživanja

45. Pozitivni eksterni efekti i subvencije • Tržište će obezbediti nedovoljnu količinu naučno-istraživačkih rezultata (R1<R*) • Ukoliko preduzeće dobije subvenciju koja je jednaku eksternim efektima u tački R*, ponuda naučno-istraživačkih aktivnosti biće efikasna • Pri odobravanju subvencija neophodno je voditi računa o: • poželjnosti preraspodele dohotka koja se ostvaruje subvencijom (čak iako je subvencija efikasna ona ne mora biti društveno poželjna) • korisnost neke aktivnosti ne znači da ona generiše eksterne efekte i da je potrebno da se subvencioniše da bi bila efikasna(npr. vrhunski hirurg ili neki vrhunski sportisti)