OP ŠTA PSIHOLOGIJA II

1. OPŠTA PSIHOLOGIJA II OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA

2. Tražimo odgovore na pitanja: • Šta čini psihički život? • Na čemu se zasniva psihički život? • Šta je funkcija psihičkog života? • Koje su faktori koji grade i razvijaju psihički život?

3. 1.POJAM I PODELA PSIHIČKOG ŽIVOTA Psihičke osobine/ dispozicije Psihički procesi/ funkcije Psihička/mentalna stanja

4. Psihičke osobine Psihičke osobine su relativnotrajneodlikeličnosti koje se manifestuju u ponašanju (pametan, svadljiv, principijelan...) Psihičke osobine su neurološki zasnovanestrukturekoje su nastaleuzajamnimdelovanjemnaslednihosnova i adaptivnihoblikaponašanjaformiranih pod dejstvomsredinekojeomogućavaju da se u sličnimsituacijamaispoljisličnatendencija u ponašanju (Olport)

5. Psihičke osobine • Psihičke osobine su dispozicije za sposobnosti, temperament i karakter Psihičke osobine mogu biti: • kompetencijske (sposobnosti, znanja, veštine) – pametan, mudar, spretan... • evaluativne(vrednosti, interesovanja, stavovi) – pošten, pravdoljubiv itd. • dinamičke(instikti, potrebe, motivi) – zainteresovan za učenje, sport itd

6. Psihički procesi dinamičkaosnovapsihičkogživota aktiviraju dispozicije aktiviranjedispozicijaomogućavaspecifičanodgovororganizmanapodsticaj (spoljni,unutrašnji) Vrste psihičkih procesa: Kognitivni- saznajni-prijemi obrada informacija Afektivni -emocije Konativni–motivacioni

7. Procesi i osobine procesi/funkcijedispozicije/osobine Kognitivni - Sposobnosti Afektivni - Temperament Konativni - Karakter Somatski - Konstitucija PONAŠANJE

8. Psihička stanja Stepenuspešnostifunkcionisanjamentalnogaparata u celiniilinjegovog podsistema Stepenkomunikacijesaspoljnomrealnošću: budnost– odmor, jednostavna, složena aktivnost spavanje san

9. 2. FUNKCIJA PSIHIČKOG ŽIVOTA Psihički život obezbeđuje najvišioblikadaptacijeorganizmanapromene u sredini: reagovanjenasvevećibrojdraži sveraznolikijimrepertoaromponašanja na direkno i indireknoprisutnepojave- znakove i signale anticipacija aktivan, dvosmeranodnosprilagođavanja

10. Adaptacija Ravnoteža između potreba jedinke i uslova sredine ASIMILACIJA–novo iskustvo se uklapa u postojeće strukture AKOMODACIJA- novo iskustvo menja postojeće strukture Karakteristike Aktivna Fleksibilna Socijalna

11. 3. OSNOVE RAZVOJAPSIHIČKOG ŽIVOTA Biološki faktori- genetske osnove Sredinski uslovi- fizički i socijalni Aktivnost individue- autokreacija

12. VEZA IZMEĐU ORGANIZMA I PSIHIČKOG ŽIVOTA Uticaj je obostran. S jedne strane organizam utiče na psihički život pojedinca, a sa druge strane od psihičkog života pojedinca zavisi funkcionisanje organizma. ORGANIZAM PSIHIČKI ŽIVOT →Npr. Neki naučnici uzrok mnogih bolesti traže u psihičkom životu. S druge strane od stanja organizma zavise psihički procesi.

13. ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA • Psihički procesi – tesno povezani sa promenama u organizmu; emocije su praćene promenama u radu pojedinih unutrašnjih organa, povrede nervnog sistema dovode do promena u psihičkim reakcijama itd • Svaki psihički proces – učenje, pamćenje, mišljenje...praćen je nekim promenama u organizmu • Psihički život ima svoju organsku osnovu! • Šta predstavlja organsku osnovu psihičkog života?

14. ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA • Organsku osnovu psihičkog života predstavlja organizam u celini, no, najznačajniji organi za psihički život su: • Čulni organi – receptori • Nervni sistem • Mišići i žlezde – efektori • Poremećaji ili nedostaci u radu ovih organa imaju za posledicu razne promene u reagovanju i ponašanju ličnosti i odražavaju se na različite sfere psihičkog života, pre svega na ponašanje

15. čula Žlezde mišići nervni sistem ORGANSKAOSNOVAPSIHIČKOG ŽIVOTA Svaka psihička pojava ima svoju organsku osnovu. Organsku osnovu psihičkog života čini organizam u celini, pre sveganervni sistem. Pored nervnog sistema veliku ulogu imaju i čula, mišići i žlezde.

16. ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA • ČULNI ORGANI – RECEPTORI • organi koji su se tokom evolucije osposobili za prijem, registrovanje promena iz spoljašnjeg sveta ili onih koje nastaju u našem organizmu: • Receptori za mehaničke draži, hemijske, toplotne,svetlosne – u zavisnosti od toga za koju vrstu draži su se specijalizovali

17. Receptori prema položaju u telu: • eksteroceptori– receptori za vid, sluh, miris, ukus, dodir, bol, za temperaturu, • interoceptori–nalaze se u unutrašnjosti tela i mi preko njih dobijamo organske osete; • proprioceptori- smešteni su u mišićima i zglobovima i unutrašnjem uhu i obaveštavaju nas o promenama položaja tela, pokretima tela i njihovih delova – to su kinestetički i statički receptori

18. ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA • Nervni sistem je najznačajniji organ psihičkog života; on ima sledeće funkcije: • Reguliše rad pojedinih organa našeg tela – nekih organa u potpunosti npr mišića, a nekih delimično – npr. organa utrobe i usklađuje /povezuje aktivnosti svih organa (organizma u celini) • Nervni sistem održava vezu između organizma i spoljnjeg sveta – omogućava sprovođenje nervnog uzbuđenja iz čulnih organa do CNS koji ih sređuje, povezuje i transformiše, pa tako dobijamo osete i opažaje o fizičko-hemijskim promenama koje deluju na čulne organe – saznanje o spoljašnjem svetu. Iz CNS sprovode se i impulsi u efektore i na taj način se deluje na spoljašnji svet • Obrađivanje, povezivanje i reprodukovanje primljenih utisaka

19. CNS PNS • Razlikuju se: • Centralni nervni sistem • mozak i kičmena moždina 2. Periferni nervni sistem neuroni koji se nalaze izvan mozga i kičmene moždine, u mišićima, čulima i organima

20. ULOGA NERVNOG SISTEMA 1. Nervni sistem reguliše funkcije pojedinih organa našeg tela. (mišiće, žlezde) STRAH luči pojačanoadrenalin Povećana koncentracija, jačanje mišića srce počinje ubrzano da kuca krv brže struji kroz oranizam povećava se količina šećera u krvi 2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz pomoć nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljašnjem svetu, ali i utičemo na njega. mišići čulo • 3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske (učenje, pamćenje)

21. ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA • Nervni sistem je nosilac svih psihičkih funkcija i procesa; moždana kora – korteks predstavlja fiziološku osnovu za različite složene psihičke procese – opažanje, mišljenje, učenje.. • Posebno mesto u razvoju nervnog sistema tokom evolucije zauzima rad

22. MOZAK i UM (the brain and the mind) • Savremena neuronauka mozak ne posmatra kao statičnu/nepromenljivu materijalnu strukturu • Mozak je “plastična” struktura u kojoj se odvija neprekidan protok informacija (iz unutrašnje i spoljašnje sredine), a neuronalni procesi (obrada informacija) neprekidno menjaju strukturu koja informacije obradjuje (“plasticitet” mozga) • Um nije statična, nepromenljiva pojava • Ono što postoji jesu procesi, dogadjaji – aktivnosti medjusobno povezanih moždanih struktura (važna dimenzija uma je vreme) • “Um je neuronalno tkivo protkano nitima vremena”, Mora 2003.

23. Ljudski mozak sadrži 10 milijardi nervnih ćelija – neurona • Neuron je sačinjen od 4 morfološka dela: • Ćelijsko telo/soma – sadrži nukleus; smatra se metaboličkim centrom neurona • Dendriti – produžeci koji izviru iz some, ekstenzivno se granaju i služe kao velike prijemne zone za inpute sa drugih neurona • Axon – produžetak koji izvire iz specijalizovanog dela ćelijskog tela (axon hillock) – prenosi informacije drugim neuronima • Axonski terminali – fine grančice na samom kraju neurona koje formiraju sinapsu ili sa dendritima ili sa ćelijskim telom neurona, oslobadjaju neurotransmiter i tako omogućavaju interneuronalnu komunikaciju

25. Dakle, osnovu nervnog sistema čini neuron • Nervni sistem je složena organizacija velikog broja neurona od kojih se najveći broj nalazi u moždanoj kori • Suštinu nervne i celokupne psihičke aktivnosti čine procesi u nervnim ćelijama

26. Neuron • Strukturalna jedinica NS-a. • Osnovna odlika neurona: nadražljivost i sprovodljivost • Impulsi bioelektrične prirode- “sve ili ništa” • Sinapse- biohemijski proces – neurotransmiteri

27. Stahl S M, Essential Psychopharmacology (2000) 1-20 BIRTH AGE 6 AGE 14-20

30. ДВЕ ХЕМИСФЕРЕ L D L D LEVA DESNA Kao i mozak, i kora se deli na dva dela, dve hemisfere: levu i desnu Leva hemisfera kontroliše desnu polovinu tela, a desna kontroliše levu polovinu tela Мождана кора и локализацијапсихичких функција > Две хемисфере

31. DVE HEMISFERE Leva hemisfera Desna hemisfera Kontroliše desnu polovinu tela Kontroliše levu polovinu tela ZADUŽENA ZA: ZADUŽENA ZA: • govor • prepoznavanje likova • mišljenje • orijentaciju u prostoru Мождана кора и локализацијапсихичких функција > Две хемисфере

33. ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA • Mišići i žlezde sa unutrašnjim lučenjem čine efektore • Pomoću mišića vršimo određene pokrete: • glatki mišići – nalaze se u zidovima utrobe i krvnih sudova i preko njih se vrši pokretanje unutrašnjih organa; • prugasti ili skeletni mišići – nalaze se na rukama i nogama, pomoću njih se vrši pomeranje tela i delova tela u prostoru; srčani mišić – posebna vrsta prugastih mišića, njime se ne upravlja voljno

34. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem • (endokrine žlezde ) – luče svoje sekrete – hormone, neposredno u krv • Najvažnije endokrine žlezde su: tiroidna/štitna žlezda, hipofiza/pituitarna žlezda, adrenalne/nadbubrežne žlezde i polne žlezde/gonade

35. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem ЖЛЕЗДЕ И НЕРВНИ СИСТЕМ hipofiza Štitna žlezda Nadbubrežna žlezda Жлезде утичу на психичк живот, али и на рад жлезда могу утицати психолошки фактори. Стресне ситуације доприносе неуравнотеженом функционисању ендокриних жлезда и то је праћено низом физиолошких и психолошких последица. Polne žlezde Улога нервног система >Органска основа психичког живота > Жлезде

36. ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA • Hipofiza je odgovorna za rast i funkcionisanje čitavog organizma i za naše psihičko funkcionisanje, od nje zavisi i rad ostalih endokrinih žlezda. Poremećaj u radu ove žlezde- disfunkcija, dovodi do preterane visine ili do patuljastog rasta • Od aktivnosti štitne žlezde i hormona koji luči – tiroksin, zavisi razmena materija u organizmu – metabolizam, kao i aktivnost organizma. Smanjeno lučenje tiroksina dovodi do zaostajanja u intelektualnom razvoju • Jezgro nadbubrežnih žlezda luči hormon adrenalin od koga zavisi aktivnost, posebno pri emocijama. • Povećano lučenje adrenalina izaziva povećanu aktivnost, impulsivnost i uzbuđenje, a smanjeno dovodi do pasivnosti, tromosti i ravnodušnosti

37. Aktivnosti polnih žlezda/gonada i hormona koje one luče – estrogen i testosteron, odgovorni su za polno sazrevanje, seksualno ponašanje i za javljanje sekundarnih polnih karakteristika • Odstupanje od normalnog seksualnog ponašanja zavisi od poremećenog odnosa estrogena i androgena. Smatra se i da poremećena ravnoteža ovih hormona stvara osnovu za homoseksualno ponašanje.

38. FAKTORI KOJI UTIČU NA PSIHOFIZIČKI RAZVOJ ČOVEKA Na psihofizički razvoj čoveka utiču mnogi faktori: • Nasleđe • Sredina u kojoj se živi • Aktivnosti koje obavljamo u toku svog života Nativističko shvatanje: nasleđe je odlučujući faktor od kog zavisi razvitak pojedinca, njegovo ponašanje i ličnost, odnosno psihički život (sposobnosti, temperament, karakterne osobine...pa i sposobnosti za sport) Činioci od kojih zavisi nasleđe i nasleđene osobine su hromozomi i geni Nasleđe i sazrevanje predstavljaju važne činioce razvitka psihičkih funkcija; ako za neke funkcije ili sposobnosti ne postoji dovoljna nasledna osnova – predispozicija, onda se vežbanjem, ma koliko ono bilo sistematsko, one ne mogu potpuno naučiti i razviti

39. 1.Genetskeosnove

40. Geni • GENI –delovi složenih DNK molekula u hromozomima (lanci belančevina) • nosioci naslednih informacija- dispozicije za razvoj psihičkog života • Individualne razlike- kombinacijom hromozoma roditelja (23 para) i razmenom gena (krosingover) – 2 x 23 x 30 000 gena • Osobine- kombinacija gena (više gena = 1 osobina) • Promene- mutacije i prirodno odabiranje • Genetske studije- životinje (eksperimentalno odabiranje) i ljudi (istraživanja srodnika)

41. Biološke osnove razvoja Genotip- skupsvihnaslednihčinilaca -potencijalzarazvoj Fenotip- razvijenamanifestacijagenotipskihmogućnosti Maturacija- sazrevanje Kritični period razvoja-najpogodnijiuzrastzarazvoj dispozicije Zona narednog razvoja-aktuelnipotencijaldetetazadostizanjenarednognivoarazvoja

42. FAKTORI KOJI UTIČU NA PSIHOFIZIČKI RAZVOJ ČOVEKA • Empirističko shvatanje: razvoj čoveka i ličnosti pojedinca posledica je delovanja sredine; razlike među ljudima u pojedinim sposobnostima i drugim osobinama ličnosti su posledica razlika u uslovima u kojima pojedini ljudi žive • Džon Lok: dečija duša u momentu rođenja je „tabula rasa“ (prazan list hartije) • Na razvoj ličnosti veći uticaj ima društvena sredina – porodica, škola, kultura, društveni sistem.., nego prirodna sredina – geografsko-klimatski uslovi

43. FAKTORI KOJI UTIČU NA PSIHOFIZIČKI RAZVOJ ČOVEKA • Oba pomenuta shvatanja su jednostrana i idu u krajnost; nativisti zapostavljaju ulogu socijalizacije i socijalnog učenja, dok empiristi potcenjuju ulogu nasleđa • Interakcionističko shvatanje: razvoj ličnosti tumači se kao rezultat nasleđa, sredine i aktivnosti pojedinca • Uloga sopstvene aktivnosti je posebno značajna, jer se osobine ličnosti ne formiraju pasivnim delovanjem sredine na ličnost • Sopstvenim naporom i aktivnošću utiče se ne samo na osobine za koje nasleđe nema veliku ulogu – karakterne osobine npr, već i na one za koje nasleđe igra značajnu ulogu – sposobnosti, osobine temperamenta itd

44. Socijalni činioci I psihofizički razvoj pojedinca

45. Koje socijalne činioce prepoznajete kao važne u psihofizičkom razvoju pojedinca? Rad u parovima

46. Socijalni činioci • Od socijalnih činilaca najznačajniju ulogu u psihofizičkom razvoju pojedinca imaju: porodica, • škola, • vršnjaci, • kultura, • društveni sistem... • bavljenje sportom, • pripadnost određenoj sportskoj grupi itd

47. Socijalni faktori razvoja Fizička i socijalnasredina Socijalizacija-processticanjasocijalnorelevantnihoblikaponašanja i specifičnih osobina ličnosti Procesi, agensi, efekti Oblici delovanja - efikasnasredina Povezanost genotipa i sredinskih faktora – pasivno, provokativno, proaktivno

48. Interakcija razvojnih faktora aktivitet individue urođene dispozicije socijalna sredina

49. HVALA NA PAŽNJI