Seminarski rad iz ekonomije Međuzavisnost i dobici od trgovine

1. SeminarskiradizekonomijeMeđuzavisnostidobiciodtrgovine

2. Razmislite o svomtipičnomdanu. Ujutru se budite, sipatesokodpomorandžekoja se uzgajanaFloridiikafukoja se uzgaja u Brazilu. Zadoručakgledatevestikoje se emitujuizNjujorkanatelevizoruproizvedenom u Japanu. Oblačiteodećunapravljenuodpamukakoja se proizvodi u Džordžiji, sašiveno u fabrikamanaTajlandu. Vozite se napredavanja u automobilučiji se deloviproizvode u višeoddesetzemaljaširomsveta. Zatimotvarateudžbenikizekonomijekoji je napisaoautorkojiziviMasačusetsu, objavilakompanijasasedištem u Ohaju, a štampannapapirunapravljenomoddrvećakojenastaje u Oregonu.

3. Svakodnevnozavisiteodmnogoljudiširomsveta, odkojihvećinu ne poznajete, a koji vas snabdevajudobrimaiuslugamakojekoristite. Ovakvameđuzavisnostmoguća je zatoštoljuditrgujujednisadrugima. Oni ljudikojivamobezbeđuju dobra iusluge ne čine to zatoštosuvelikodušniilizatošto se brinuza vas blagostanje. Nijednavladinaagencija ne naređujeimdaza vas proizvodeonosto vi želiteidavam to daju. Umesto toga, vas idrugepotrošačeljudisnabdevajudobrimaiuslugamakojeproizvodezatoštodobijajuneštozauzvrat.

4. 1. Parabola moderneprivrede • Da bi smoshvatilizaštoljudibirajudazaviseoddrugih u pogledudobaraiuslugaikakoovajizborpoboljšavanjihovživot , razmotrimojednujednostavnuprivredu. Zamislitedanasvetupostojedva dobra – mesoikrompiridapostojedvojeljudi – uzgajivač stoke iuzgajivačkrompira – odkojihsvakoželidajedeimestoikrompir. Koristiodtrgovinenajočiglednijesuakostočarmožedaproizvodisamomeso, a zemljoradniksamokrompir. Po jednomscenarijustočarizemljoradnikbirajudanemajunikakvevezejednosadrugim. Ali poslenekolikomesecipošto je jeopečeno, kuvano, prženomesosaroštilja, stočarmožedazaključidasamostalnostinijebaštoliko dobra. Zemljoradnikkoji je krompirjeonamnogonačina, kaopire, pečen, pržen, kuvanverovatno bi se složio. Lako se vidida bi imtrgovinaomogućilavećuraznovrsnost: svako bi mogaodajedešniclusapečenimkrompirom.

5. Madaovakvascenanaveomajednostavannačinpokazujedasvakomožedaizvučenekukoristodtrgovine, njeneprednosti bi bile sličneikad bi stočarizemljoradnikbili u mogućnostidaproizvodeidrugodobro, aliuzveliketroškove. Pretpostavimo, na primer, dazamljoradnikmožedauzgajastokuiproizvodimesoalida u tome nijenarocitovešt. Slično tome, pretpostavimodastočarmožedauzgajakrompir, alidanjegovazemljanijeza to bašpogodna. U ovomslučaju, lako se vididazemljoradnikistočarmogudaimajukoristiako se specijalizujuzaonoštonajboljeobavljaju, a zatimdameđusobnotrguju.

6. 1.1.Proizvodne mogućnosti • Predpostavimo da i zemljoradnik i stočar rade po osam sati dnevno i da to vreme mogu da posvete uzgajanju krompira, stoke, ili kombinaciji ovakvih aktivnosti. Zemljoradnik je u stanju da proizvede jednu uncu krompira za 15 minuta i jednu uncu mesa za 60 minuta. Stočar, koji je produktivniji u obema aktivnostima, moze da proizvede jednu uncu krompira za 10 minuta, a uncu mesa za 20 minuta.

7. Ako zemljoradnik podeli svoje vreme podjednako na obe aktivnosti i provodi po četri sata na svakoj, on proizvodi 16 unci krompira i 4 unce mesa. Granice proizvodnih mogućnosti pokazuje razne kombinacije autputa koje je jedna privreda u stanju da proizvede. Ljudi moraju da vrše izbor. Ovde se zemljoradnik suočava sa izvorom između proizvodnje mesa i proizvodnje krompira.

8. Zemljoradnikovatehnologijaproizvodnje mesa ikrompiraomogućavadanaizmeničnoproizvodioba dobra pokonstantnojstopi. Akostočarposvetisvih 8 sati svogvremenakrompiru, on proizvodi 48 uncikrompirainimalo mesa. Akoposvetiukupnovrememesu, proizvodi 24 unce mesa inimalokrompira. Akostočarpodelisvojevremepodjednakonaobeaktivnostiitrošipočetrisatanasvaku, on proizvodi 24 uncekrompirai 12 unci mesa.

9. Akozemljoradnikistočarodlučedabudusamostalniumestodameđusobnotrgujuondasvakiimapotrošnjupotpunojednakuonomštoproizvodi. U ovomslučaju, graniceproizvodnihmogućnostiistovremeno je igranicapotrošačkihmogućnosti. Dabismoutvrdilištazemljoradnikistočarbiraju, potrebno je dapoznajemonjihoveukuse. Pretpostavimodaizaberukombinacije: zemljoradnikproizvodiitroši 16 unci mesa krompiri 4 unce mesa, a stocarproizvodi 24 uncekrompirai 12 unci mesa.

10. 2. Principkomparativneprednosti • Stočarevoobjašnjenjedobitakaodtrgovine, mada je tačno, postavljazagonetku: ako je stočarbolji u uzgajanjui stoke ikrompira, kakozemljoradnikmožeda se specijalizuje u nečemuštonajboljeobavlja? Izgledadazemljoradnikništa ne obavljanajbolje. Dabismoshvatiliovajprincip, najprerazmotrimosledećepitanje: U nasemprimeru, komožedaproizvodikrompiruzmanjetroškove – zemljoradnikilistočar? Dvasumogućaodgovora, i u njimaležirešenjezagonetkeiključzarazumevanjedobitakaodtrgovine.

11. 2.1. Apsolutnaprednost • Jedanodnačinada se odgovorinapitanje o troškovimaproizvodnjekrompirajesteda se uporedeinputikojisupotrebnidvojiciproizvođaca. Ekonomistikoristeterminapsolutnaprednostkadupoređujuproduktivnostjedneosobe, preduzećailinaroda u odnosunadruge. Zaproizvođačakome je potrebnamanjakoličinainputazaproizvodnjujednog dobra kaže se daimaapsolutnuprednosti u proizvodnji mesa i u proizvodnjikrompira, jer mu je potrebnomanjevremenanegozemljoradnikudaproizvedejednujedinicuoba dobra. Stočaru je potrebnodauložisamo 20 minutazaproizvodnjujedneunce mesa, dokzemljoradnikutreba 60 minuta. Slično tome, stočaru je potrebnosamo 10 minutadaproizvedejednuuncukrompira, dok je zemljoradnikupotrebno 15 minuta. Na osnovuovihpodatakamožemodazaključimodastočarimamanjetroškoveproizvodnjekrompira, akotrošakmerimonaosnovukoličineinputa.

12. 2.2. Oportunitetnitrošakikomparativnaprednost • Postojijošjedannačinrazmatranjatroškaproizvodnjekrompira. Umestodaupoređujemopotrebneinpute, možemodaupoređujemooportunitetnetroškove. Oportunitetnitrošaknekestvari je onočega se odričemodabismodobilitustvar. U našemprimeru, pretpostavilismodaizemljoradnikistočarradepo 8 sati dnevno. Vremeprovedeno u proizvodnjikrompira, dakle, smanjujeraspoloživovremezaproizvodnju mesa. Poštostočarizemljoradnikraspoređujuvremenaproizvodnjudva dobra, oni se krećudužsvojihgranicaproizvedenihmogućnosti; odriču se jedinicajednog dobra da bi proizvelijedinicedrugog dobra. Oportunitetnitrošakpredstavljaizborizmeđudva dobra sakojim se suočavasvakiproizvođač.

13. 2.3. Komparativnaprednostitrgovina • Razlikeizmeđuoportunitetnihtroškovaikomparativnihprednostistvarajudobitkeodtrgovine. Kad se svakaosobaspecijalizujezaproizvodnjuonog dobra u kojem on ilionaimakomparativnuprednost, ukupnaproizvodnja u ekonomijiraste, a ovajporastveličineekonomskogkolačamožeda se iskoristidasvakomebudebolje. Drugimrečima, svedokdveosobeimajurazličitekomparativneprednosti, svakamozedaprofitiraodtrgovinetakoštostičenekodobropocenikoja je nižaodnjegovogilinjenogoportunitetnigtroška tog dobra.

14. Svakaosobatroši dobra i usluge koje proizvode mnogi drugi ljudi i u našoj ekonomiji i širom sveta. Međuzavisnost i trgovina su poželjni jer svakom omogućavaju da dobije veću količinu i raznovrsnija dobra i usluge.Dva su načina da se uporede sposobnosti dvoje ljudi za proizvodnju jednog dobra. Za osobu koja može da proizvede to dobro uz manju količinu inputa kaže se da ima apsolutnu prednost u proizvodnji tog dobra. Za osobu koja ima niži oportunitetni trošak proizvodnje tog dobra kaže se da ima komparativnu prednost.

15. Trgovina svakog dovodi u bolji položaj jer omogućava ljudimada se specijalizuju za one aktivnosti u kojima imaju komparativnu prednost.Princip komparativne prednosti primenjuje se ne samo na ljude, nego i na države. Ekonomisti koriste princip komparativne prednosti da bi zastupali slobodnu trgovinu među državama.

16. Zaključak • Principkomparativneprednostipokazujedatrgovinasvakogdovodi u boljipoložaj. Sada bi trebalopotpunijedarazumetekoristiodživota u međuzavisnojekonomiji. Ali, poštosmovidelizašto je međuzavisnostpoželjna, prirodno je da se zapitatekako je to moguće. Kakoslobodnadruštvakoordinirajuraznolikeaktivnostisvihljudikojisuuključeni u njihoveprivrede? Štagarantujedaće dobra iuslugestićiodonihkoji bi trebalodaihproizvode do onihkoji bi trebalodaihkoristezapotrošnju? U svetusasamodvojeljudi, recimo, stočaremizemljoradnikom, odgovor je jednostavan: ovodvojeljudimogudirektnodapregovarajuimeđusobomalocirajuresurse. U stvarnomsvetusamilijardamaljudi, tajodgovor je manjeočigledan.

17. Hvala na pažnji!