Pripremila dr Sanja Risti ć BOLESTI ZAVISNOSTI

1. Pripremila dr Sanja RistićBOLESTI ZAVISNOSTI U nauci se izraz droga koristi za produkte biljaka, životinja i minerala koji imaju lekovita svojstva. U običnom govoru ovaj izraz se koristi za opojne droge koje su psihoaktivne supstance (one supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženja i ponašanje). Njihovo ponavljano uzimanje može dovesti do zavisnosti. Zbog brojnih neželjenih i štetnih dejstava proizvodnja i promet ovih supstanci su ili vanzakonite aktivnosti ili su strogo kontrolisane od strane države . preuzeto sa www.drajzerova.org.rs

2. Akutna intoksikacija je prolazno stanje koje se javlja po unošenju psihoaktivnih supstanci. Zloupotreba je periodično uzimanje psihoaktivne supstance koje dovodi do oštećenja zdravlja, bilo fizičkog (hepatitis kod unošenja droge nesterilnim špricevima) , bilo  mentalnog (epizode depresivnih stanja kod intenzivnog konzumiranja alkohola).

3. Znaci akutne intoksikacije su : • promena psihičkog funkcionisanja, • promena stanja  svesti (najčešće se vidja pojačana budnost ili pospanost-zavisno od toga koja je droga u pitanju), • izmenjeni misaoni tok, • ponekad pojava halucinacija , • takodje se menja i raspoloženje, • može doći do euforije, • ali i straha ili napada panike, kod marihuane na primerponašanje se menja od hiperaktivnog i ubrzanog, sa mnoštvom pokreta i prenaglašenim ispoljavanjem emocija do usporenog, letargičnog, gde osoba deluje pospano i odsutno. • Trajanje ovih promena je različito i zavisi od vrste unete supstance (na primer, akutna intoksikacija heroinom traje do 8h, a kod marihuane 3-5h). • U slučaju da se uzme prekomerna doza supstance koja može da dovede i do smrtnog ishoda govori se o predoziranju (engl. overdose).

4. Zavisnost od psihoaktivne supstance podrazumeva postojanje bar tri od navedenih simptoma: • žudnja za uzimanjem supstance, • fizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekine, • tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance, • zaokupljenost supstancom, • zapostavljanje drugih interesovanja, • veliki utrošak vremena za nabavljanje i uzimanje supstance, • kao i nastavljanje  uzimanja supstance i pored znanja o njenom štetnom dejstvu.

5. Psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihičke zavisnosti čiji simptomi nekada mogu biti vrlo izraženi i uticati na pogoršanje celokupnog psihofizičkog stanja zavisnika. • Politoksikomanija je veoma česta pojava medju mladima i predstavlja istovremeno uzimanje više psihoaktivnih supstanci, jer se kombinovanjem različitih droga, lekova i alkohola pojačavaju njihova dejstva.

6. Apstinencijalni sindrom ili kriza (u žargonu) predstavljaju grupu simptoma koji se javljaju po prekidu unošenja psihoaktivne supstance od koje je osoba zavisna. Početak i tok apstinencijalne krize je vremenski ograničen i zavisi od vrste i količine supstance koja se uzima. Simptomi apstinencijalne krize mogu biti izraženi na psihičkom i na fizičkom, telesnom nivou.

7. Klasifikacije psihoaktivnih supstanci Proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na: • medikamente: analgetici, sedativi i sl, • alkohol, kafa i duvan - čija je upotreba raširena i društveno dozvoljena, • droge čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvaćeno.

8. Psihoaktivne supstancesvrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od njihovog dejstva na mozak i nervni sistem. • Depresori- alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, opuštenosti, osećaja smirenosti, a takodje i snižavaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja. • Stimulansi- kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu aktivnost, daju osećaj povećane snage, sreće, samopouzdanja, osećaj gubitka zamora, odsustva straha, ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak. • Halucinogeni- LSD, meskalin, pejotl i različiti sintetski proizvodi, dovode do stanja izmenjenog opažanja sa pojavom halucinacija, promenjenog osećaja za vreme, prostor, kao i promenjenog doživljaja sebe i okoline.

9. ŠTA JE ONO ŠTO ŠTITI MLADE OD UZIMANJA DROGA? • Dobra povezanost medju članovima porodice. • Roditelji koji znaju čime se deca bave i sa kim se druže. • Jasna i dosledna pravila ponašanja svih članova porodice. • Roditelji aktivno učestvuju u svakodnevnim aktivnostima svoje dece. • Dobar uspeh u školi, prihvatanje saveta starijih (roditelja, rodjaka, profesora i dr.). • Osećaj uklopljenosti u porodicu i okruženje.

10. ŠTA SU FAKTORI RIZIKA ZA UZIMANJE DROGA? • Haotično funkcionisanje porodice, naročito ako roditelji i sami zloupotrebljavaju alkohol, droge ili medikamente ili se kockaju. • Neuspeh roditelja da postave pravila ponašanja u porodici. • Nedostatak vezanosti, topline i dobre komunikacije izmedju dece i roditelja. • Izuzetna stidljivost ili agresivno ponašanje deteta u kući, školi i okruženju. • Loš uspeh u školi. • Odsustvo veštine komunikacije u društvu vršnjaka. • Druženje sa decom koja su sklona socijalno devijantnom ponašanju. • Sredina koja toleriše uzimanja droga, alkohola i sl.

11. Rizici i razlozi • Radoznalost . Radoznalosti jeste u ljudskoj prirodi, ali je i to da se čuvamo opasnih stvari. Zrelo dete neće automatski odbaciti ono što mu roditelji , rodjaci , profesori ili drugovi savetuju i nema potrebu da sve proba , naročito ne one opasne stvari . • Uticaj vršnjaka . Mladi su vrlo podložni uticajima koji dolaze iz njihove okoline, naročito od vršnjaka. Skloni su da ne slušaju ništa od onoga što odrasli govore. Zato je važno sa kim se druže. Roditelji treba da znaju društvo svoje dece.

12. Želja za pripadanjem grupi . Zato što ne žele da budu sami mladi se prilagodjavaju onima sa kojima bi želeli da se druže i često radi toga čine i ono što inače ne bi . To mogu biti i korisne , ali i štetne stvari . Dobro je da je mlada osoba u društvu vršnjaka koji se u školi i van nje  dobro osećaju i znaju kako da lepo i korisno organizuju svoje obaveze i slobodno vreme . • Dosada . Mladi koji ne umeju da osmisle kako će provesti dan, lako se povedu za drugima . Ako roditelj vidi da se njegovo dete dosadjuje može mu pomoći da osmisli šta bi mu ispunilo vreme na lep način.

13. Bekstvo od realnosti . Kada se problemi nagomilaju svi bismo želeli da od njih pobegnemo . Da se ne bi nagomilali , treba ih rešavati na vreme , a kad ne možemo sami , dobrodošla je i prava pomoć sa strane , od svih onih koji nam dobro misle . • Samostalnost. Mladi žele da što pre odrastu i budu samostalni , ali je svako dete  različito i ono nije zrelo samo zato što ima 14 , 15 ili 16 godina , već ako je odgovorno i prvo završi svoje obaveze , a posle se zabavlja i provodi .

14. Adolescencija kao faktor rizika Adolescencija je jedan od najvažnijih prelomnih period u životu čoveka, kada od deteta postaje odrastao čovek. Bitne promene se tada dešavaju svim adolescentima, jer dolazi do: • sticanja polne zrelosti , • bira se emotivni partner, • bira se profesija i završava proces edukacije, • odvajanja od porodice i osamostaljivanja, • formiranja sistema moralnih vrednosti i principa .

15. Vodič za roditelje

18. U čemu roditelji greše? • Veruju da su deca dovoljno odrasla i samostalna čim napune 14, 15, 16 godina. • Ne razgovaraju sa svojom decom i ne znaju šta im je važno , šta ih raduje , a šta čini nesrećnim i malodušnim . • Ne daju dovoljno informacija o drogama , misle da će to uraditi škola i društvo . • Zauzeti su svojim poslovima . • Nedovoljno vremena provode sa decom . • Izbegavaju suočavanje sa problemima koje imaju sa decom . • Stide se da priznaju da imaju probleme i da ne umeju da ih reše. • Zameraju dobronamernoj okolini koja ih na to upozorava . • Ne traže pomoć stručnjaka kad im je potrebna .

19. U čemu roditelji ne greše? • Što vole i brinu o svojoj deci i trude se da ih razumeju . • Što vole da znaju sa kim se druže njihova deca . • Što ih interesuje kako deca provode vreme u školi i van nje . • Što hoće da ih nauče svim pametnim stvarima koje oni znaju . • Što znaju da decu ne treba “štititi” od problema , nego im treba pomoći da nauče kako da ih rešavaju . • Što znaju kad su deci potrebni , a kad mogu nisu . Budite roditelj svojoj deci, a kad odrastu budite drugovi!

20. ZABLUDE • Postoje “lake” i teške” droge . NE .Neke dovode do psihičke   zavisnosti , a neke i do psihičke i do fizičke zavisnosti. • Danas svi uzimaju droge.NE. Osobe koje uzimaju drogu kreću se u uskom krugu sebi sličnih ljudi iz čega pogrešno zaključuju da droge uzimaju svi. • Sve treba probati. NE. Osoba koja ima zrelost zna da odredi šta je dobro, a šta nije, ima zreo odnos prema autoritetima i uvažava preporuke društva u kome živi. • Marihuana nije opasna. NE. Sve droge su opasne, pa i marihuana, jer mogu dovesti do ozbiljnih i trajnih  poremećaja mentalnog i telesnog zdravlja. • Povremeno uzimati droge nije rizično. NE. Mozak čoveka evolucijom nije pripremljen za upotrebu droga i njihovo uzimanje dovodi do poremećaja i ispada funkcija nervnog sistema .

21. ISTINE • Moguće je prestati sa uzimanjem droga. DA. Prirodni razvoj svake osobe potpomognut od strane porodice i stručnjaka vodi ka izlečenju. • Posle lečenja može se živeti normalno. DA. Ukoliko se lečenje započne na vreme i traje koliko treba život se može nastaviti tamo gde je “stao”. • Svako je kovač svoje sreće . DA. Iako ne sve, mnogo šta zavisi od ličnog truda i napora da se ostvare željeni ciljevi. • Život bez droga može biti lep . DA . Čovek je utoliko srećniji ukoliko je našao više različitih aktivnosti koje mu donose zadovoljstvo i bez veštačkih stimulansa . • Teško je biti mlad u današnje vreme . DA . Ali prihvatiti izazov , istrajati u naporima i stići do cilja donosi veliko zadovoljstvo i (samo) poštovanje .  

22. Znaci i simptomi korišćenja psihoaktivnih supstanci (droga, alkohola ili medikamenata) su : • nagle promene ponašanja u odnosu na odlaske u školu ili na posao , česti izostanci , • lošiji rezultati rada ili lošije ocene , • neuobičajeni ispadi u ponašanju ili napadi besa , napetost i razdražljivost , • veća neodgovornost prema obavezama nego ranije , • krupne promene stavova i sistema vrednosti , • zapušten izgled , • nošenje naočara za sunce u neodgovarajuće vreme , • nošenje odeće sa dugim rukavima čak i po toplom vremenu , • druženje sa osobama koje uzimaju droge , • neuobičajene i česte pozajmice novca od prijatelja , roditelja i rodjaka , • kradja novca u kući ili na poslu , • druženje sa osobama o kojima roditelji malo znaju ili ih ne poznaju uopšte • česti tajanstveni telefonski razgovori , • pokušaji da se sakriju od roditelja razlozi čestih kratkotrajnih izlazaka iz kuće ili dolazaka nepoznatih osoba u kuću , itd.

23. Znaci zloupotrebe marihuane su : • preglasno i ubrzano pričanje uz često smejanje neposredno po uzimanju marihuane , • pospanost i usporenost u kasnijim fazama dejstva marihuane , • zaboravnost u razgovoru , • crvenilo vežnjača , zenice mogu biti raširene , • jak miris , kao miris upaljene konoplje , • sklonost da se vozi presporo , • osećaj usporenog proticanja vremena , • posedovanje neuobičajenih predmeta kao što su lule , papirići za uvijanje cigareta , grlići flaša i sl. • Osobe koje konzumiraju marihuanu teško je prepoznati kada nisu pod dejstvom ove droge . Marihuana ima karakterističan , jak miris i može biti iste boje kao i običan duvan ili malo više zelena. • Najozbiljnije posledice upotrebe marihuane su : gubitak volje i inicijative , oštećenje pluća , atrofija mozga , hromozomska oštećenja , poremećaji menstrualnog ciklusa i nivoa testosterona .

24. Znaci zloupotrebe opijata su :  • Usporenost , pospanost , • uske zenice , • izrazito bledilo lica , • nerazgovetan govor , • vidljivi tragovi uboda iglom u nizu , po rukama i drugim delovima tela , • primetan gubitak telesne težine , • zapušten izgled , • sužavanje interesovanja za sve osim za drogu , • česte pozajmice novca ili kradje , • promena karaktektera ( laganje , prevare , sebičnost ) , • nagle promene raspoloženja i ponašanja u zavisnosti od toga da li je pod dejstvom droge ili je ono prošlo , • manifestacije apstinencijalne krize : bolovi , preznojavanje , drhtavica , mučnina , prolivi , uznemirenost . • Radi postizanja sličnih efekata zloupotrebljavaju se i lekovi koji spadaju u opijatske analgetike (Trodon).

25. Uzimanje opijata dovodi do ozbiljnih oštećenja ličnosti i somatskog zdravlja . Najteže posledice su : • teške karakterne izmene i osiromašenja ličnosti , porodična disfunkcionalnost , • kriminal , • fizičko propadanje , • mogućnost dobijanja HIV infekcije, AIDS-a , hepatitisa B i C , • kao i smrti kod predoziranja opijatima zbog zastoja disanja . Život zavisnika od opijata je ne samo kraći , nego je i mnogo mučniji od života osobe koja ne uzima droge zbog navedenih posledica uzimanja droga .