Statistika finansijskog sektora

1. Statistika finansijskog sektora

2. StatistikafinansijskogsektoraSadržaj predavanja • Monetarni agregati i kamatne stope • Berzanski indeksi • Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema • Indeks koncentracije u finansijskom sektoru - HHI indeks • Statistika valutne supstitucije • Statistički sistem i statistika finansijskog sektora

3. StatistikafinansijskogsektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Statistika finansijskog sektora prikuplja, obradjuje i publikuje podatke o kretanjima i funkcionisanju • monetarnog sistema • finansijskih tržišta • finansijskih institucija

4. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Osnovne komponente se odnose na: • kretanje monetarnih agregata i kamatnih stopa • stabilnost i razvijenost finansijskog sistema • statistiku cena hartija od vrednosti i berzanskih roba • Za zemlje u razvoju važni su i pokazatelji • koncentracije u finansijskom sektoru • statistika valutne supstitucije

5. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Zadatak monetarne i finansijske statistike je • da omoguće analizu makroekonomske pozicije zemlje i finansijskih tržišta • da budu osnova za donošenje mera ekonomske politike

6. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Monetarna statistika obuhvata: • finansijske stokove (stocks) i tokove (flows) na strani aktive i pasive finansijskih institucija • Finansijska statistika je šira kategorija • obuhvata sve finansijske stokove i tokove između svih sektora nacionalne ekonomije i između ovih sektora i inostranstva

7. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope Monetarni agregati • Koriste se za merenje količine novca u opticaju u nacionalnoj ekonomiji • Statistički se prate u nominalnoj vrednosti • Mogu se formirati na različitim nivoima obuhvata ukupne ponude novca

8. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Najuža definicija monetarnih agregata je tzv. monetarna baza • Različite definicije monetarne baze za pojedine zemlje • Ovaj agregat najčešće obuhvata • gotov novac u opticaju • depozite koje poslovne banke drže kod centralne banke (obavezne rezerve i drugi depoziti)

9. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Uska definicija novca (narrow money) ili M1 obuhvata: • gotov novac u opticaju • depozite po vidjenju • M2 uz M1 obuhvata i oročene štedne depozite u domaćoj valuti • Novčana masa M3 najčešće uz M2 obuhvata i druge kategorije koje se u širem tumačenju mogu smatrati novcem • investicione jedinice fondova na tržištu novca • REPO ugovori • obveznice sa rokom dospeća do 2 godine

10. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • M3 često se koristi kao šira definicija novca (broad money) • U Srbiji agregat M3 uz M2 obuhvata devizne depozite • Za potrebe izveštavanja prema MMF-u standardni izveštaj o monetarnim agregatima ima tri dela: • Široka ponuda novca (Broad Money) • Desezonirana široka ponuda novca (Broad Money Seasonally Adjusted) • Monetarni agregati (Monetary Agregates) • Samo su podaci iz prve sekcije izveštaja (Broad Money) u potpunosti standardizovani na međunarodnom nivou

11. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stopeStope rasta M3 po zemljama

12. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope Kamatne stope • Kamatne stope predstavljaju cenu novca • Izražavaju se na godišnjem nivou • Kompenzacija vlasnicima novca za odlaganje njihove potrošnje • Cena koju zajmoprimci moraju platiti da bi mogli koristiti tuđi novac

13. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Visina kamatnih stopa zavisiće pre svega od kreditnog boniteta dužnika i od roka dospeća • Postoji čitav spektrum cena po kojima se novac i kapital daju u zajam dužnicima • različitog kreditnog boniteta • sa različitim rokovima vraćanja

14. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Kamatne stope koje obračunavaju banke u osnovi se dele na: • kamatne stope koje se plaćaju na izvore finansiranja (depozite) – pasivne kametne stope • kamatne stope na plasmane (kredite) –aktivne kamatne stope • Razlika između ove dve kamatne stope u proseku na nivou banke predstavlja tzv. neto kamatnu marginu • razlika u ceni nabavljanja i ceni prodaje finansijskih sredstava

15. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Kamatna margina (NIM – Net Interest Margin) predstavlja jedan od osnovnih izvora dobiti u poslovima klasičnog komercijalnog bankarstva • Kamatna stopa po viđenju odnosi se na: • prekonoćne pozajmice između banaka • depozite po viđenju • druge dnevne (intraday) pozajmice u finansijskom sistemu • U Evropskoj uniji kamatna stopa ovog tipa je EONIA • U Srbiji se koristi BEONIA

16. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Kratkoročna kamatna stopa odnosi se na pozajmice sa rokom dospeća ispod godine dana • Najčešće je u upotrebi kamatna stopa na 3 meseca • U okviru njih postoji široki dijapazon specifičnih kamatnih stopa u zavisnosti od kreditnog boniteta dužnika • Bezrizična kamatna stopa se formira na kratkoročne državne obveznice (T-Bills) • Alternativno se uzima kamatna stopa koja se formira na međubankarskom tržištu novca kao što su tržišta u Frankfurtu (EURIBOR) i tržišta u Londonu (LIBOR)

17. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • To je kamatna stopa koja se nudi na davanje kredita određene ročnosti drugoj banci koja je član tržišta • Ove kamatne stope smatraju se dobrom aproksimacijom bezrizičnih kamatnih stopa • Dužnik je banka, ne država pa nisu potpuno bezrizične • Koriste se kao referentne kamatne stope • Na osnovu njih se formiraju fleksibilne kamatne stope u finansijskom sistemu • Referentna kamatna stopa predstavlja tržišno promenljivu osnovicu • kretanje je van uticaja dve ugovorne strane • dostupno je i poznato učesnicima na finansijskom tržištu

18. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Dugoročna kamatna stopa odnosi se na cenu pozajmica sa rokom dospeća preko godine dana • Neke dugoročne kamatne stope odnose se na zajmove sa rokovima dospeća od 20, 30 i više godina • Najčešće se dugoročnom kamatnom stopom smatra ona koja se obračunava na pozajmicu sa rokom od deset godina

19. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Različita ročnost kamatnih stopa pozajmica istog dužnika kreira niz kamatnih stopa koje se zovu kriva prinosa (yield curve) • Predstavlja terminsku strukturu kamatnih stopa • Po pravilu su dugoročne kamatne stope više od kratkoročnih, mogu biti i obrnute situacije • Kamatni spredovi mogu da ukazuju na fazu privrednog ciklusa i sentiment investitora na tržištu • Predstavljaju razliku u kamatnim stopama • za različite ročnosti istog dužnika • za iste ročnosti dužnika sa različitim kreditnim bonitetom

20. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • U uslovima recesije i negativnih očekivanja na tržištu dolazi do pomeranja investitora ka sigurnijim plasmanima • zahtevana stopa prinosa na rizičnije plasmane raste, tj. cena takvih obveznica pada • Obrnuto se dešava sa sigurnijim plasmanima • zahtevana stopa prinosa pada, tj. cena takvih obveznica raste

21. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Analiza kamatnih spredova može se koristiti i za analizu deviznog tržišta • Kretanje razlike u kamatnim stopama u različitim valutama za iste ročnosti i dužnike istog ili sličnog kreditnog boniteta može koristiti radi procene budućeg kretanja deviznih kurseva • teorija pariteta kamatnih stopa

22. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stopeSpredovi prinosa (kamatne stope) između desetogodišnje i tromesečne državne obveznice SAD

23. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Kamatne stope su dobra indikacija • trenutnih i budućih privrednih kretanja po očekivanjima investicione javnosti • kretanja očekivane inflacije - bitno može uticati na nivo nominalnih kamatnih stopa • Posebno se prati kretanje realnih kamatnih stopa kao indikatora koji je oslobođen distorzije inflacionih očekivanja

24. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stope • Posebnu kategoriju kamatnih stopa predstavljaju kamatne stope koje formiraju centralne banke • Po pravilu su najniže kamatne stope u finansijskom sistemu • Utiču na sve druge kamatne stope u sistemu • Predstavljaju referentne kamatne stope u datom finansijskom sistemu • Formiraju se odlukama centralnih banaka ili njihovom politikom na otvorenom tržištu • odluka o ciljanoj kamatnoj stopi centralne banke

25. Statistika finansijskog sektoraMonetarni agregati i kamatne stopeKretanje različitih kamatnih stopa na depozite sa različitim dospećem u evrima kod banaka u Evropskoj Monetarnoj Uniji 2003-2010.

26. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Kako se kreću cene na finansijkom tržištu? • Mogu se formirati za sve relativno homogene aktive, uključujući i robe i obveznice • O berzanskim indeksima se najčešće govori u kontekstu tržišta akcija • Mogu predstavljati finansijsko tržište u celini ili pojedine njegove segmente • pojedine industrijske oblasti ili pojedine vrste hartija od vrednosti

27. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Berzanski indeksi mogu biti proseci i indeksi • Proseci su ponderisani ili neponderisani proseci cena hartija od vrednosti • Indeksi se računaju kao odnosi posmatranih prema baznim ponderisanim prosecima cena izabranih hartija od vrednosti

28. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • U SAD-u u grupu proseka ubrajamo: • Dau Džonssistem indeksa (Dow Jones Averages) • Velju lajn kompozitni prosek (Value Line Composite Average) • Grupa indeksa je znatno brojnija • Najpoznatiji indeks u SAD-u je S&P 500 • Svaki berzanski indeks polazi od baznog vremena posmatranja i bazne vrednosti • indeksira se sa 1, 10, 100 ili 1000 • time se obezbeđuje njegova visoka informativnost i momentalna uporedivost podataka vremenske serije berzanskih indeksa

29. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Kao ponderi koriste se cene izabranih akcija ili njihove tržišne kapitalizacije (proizvod cene i broja hartija od vrednosti) • Tri grupe tržišnih indeksa • Indekse izrađuju specijalizovane institucije • subjektivno biraju koje će se hartije od vrednosti naći u strukturi indeksa • Indekse izrađuju specijalizovane institucije • objektivni kriterijumi u izboru hartija od vrednosti koje ulaze u indeks (najčešće kapitalizacija) • Indekse računaju sama tržišta obuhvatajući sve posmatrane hartije od vrednosti kojima se na njima trguje

30. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Dau Džons sistem indeksa je najstariji u svetu • Jedan od najpopularnijih u SAD-u • 1884. formiran je prvi berzanski indeks koji je uprosečivao je cene 11 akcija železničkih kompanija • 1896. indeks je obuhvatao 20 akcija železničkih kompanija • iste godine kreiran je i industrijski indeks sa 12 industrijskih akcija • Oba indeksa objavljuje The Wall Street Journal

31. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Dau Džons industrijski prosek (DJIA) • 1916. imao 20 akcija • Od 1928. do danas 30 akcija • Železnički Dow Jones prerasta u transportni indeks • Dau Džons industrijski prosek (Dow Jones Industrial Average) • Dau Džons transportni prosek (Dow Jones Transportation Average) • Dau Džons uslužni prosek (Dow Jones Utility Average) • Dau Džons 65 kompozitni prosek (Dow Jones 65 Composite)

32. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Standard i Pur (S&P) je drugi najznačajniji berzanski indeks u SAD-u • Standard i Pur 500 kompozitni prosek akcija (Standard & Poor’s Composite 500 Stocks Average) • Standard i Pur 400 industrijski prosek akcija (Standard & Poor’s 400 Industrial Stocks Average) • Standard i Pur 20 transportni prosek akcija (Standard & Poor’s 20 Transportation Stocks Average)

33. StatistikafinansijskogsektoraBerzanski indeksi • Standard i Pur 40 uslužni prosek akcija (Standard & Poor’s 40 Utility Stocks Average) • Standard i Pur finansijski prosek akcija (Standard & Poor’s Financial Stocks Average)

34. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • U S&P uključene su akcije NYSE, AMEX i vanberzanskog indeksa • NYSE - New York Stock Exchange-najveća berza akcija u SAD-u i svetu • AMEX – American Stock Exchange – druga nacionalna berza u SAD-u, sediste u Njujorku • Njujorška berza objavljuje kompozitni indeks NYSE Composite – obuhvata sve akcije sa NYSE • Računaju se podindeksi: industrijski, uslužno-komunalni, transportni i finansijski

35. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Indeks AMEX tržišne vrednosti (AMEX Market Value Index) – obuhvata sve akcije iz AMEX-a • Računa se 16 podindeksa u 2 grupe: industrijskoj i geografskoj • NASDAQ kompozitni indeks (NASDAQ Composite) obuhvata akcije sa NASDAQ sistema u okviru OTC tržišta i izdvajaju se 6 podindeksa • NASDAQ – National Association of Securities Dealers Automated Quotations (kompjuterski automatizovani sistem trgovanja nacionalnog udruženja brokersko dilerskh kuća) • Deo vanberzanskog sistema u SAD-u

36. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi Pri izradi berzanskih indeksa mora se voditi računa o: • Veličini uzorka • Reprezentativnosti • Ponderisanju • Praktičnim jedinicama mere

37. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Veličina uzorka mora biti takva da se njom dovoljno precizno može predstaviti tržišni segment koji se aproksimira • Mali uzorci mogu biti nedovoljno precizni • Veliki uzorci su komplikovani za izračunavanje i neekonomični

38. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Reprezentativan uzorak je onaj koji dobro predstavlja populaciju kojoj pripada • Indeks treba da odražava promene u svakom segmentu skupa • Pravilnim izborom elemenata skupa može se zadržati reprezentativnost na nivou malog uzorka

39. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Ponderisanje određuje značaj pojedinih elemenata uzorka • Cenovno ponderisanje je kada su hartije ponderisane svojom cenom • Vrednosno ponderisanje, ponder tržišna kapitalizacija - hartije koje ulaze u indeks su ponderisane spram vrednosti koje imaju na tržišnom segmentu koji se želi aproksimirati • Ako su hartije od vrednosti podjednako zastupljene u indeksu bez obzira na tržišno učešće, ponderi su jednaki

40. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Berzanski indeksi treba da budu izraženi u praktičnim jedinicama mere radi lakšeg tumačenja i korišćenja Poređenje dva najpopularnija indeksa u SAD-u • DJIA je prosek, a S&P je kompozitni indeks • Oba aproksimiraju kretanja finansijskog tržišta SAD • DJIA se svakodnevno publikuje u dnevnom listu The Wall Street Journal i nedeljno u Barron’s • Prosek cena 30 akcija tzv. “blue chip stocks” (velikih, renomiranih i visoko kvalitetnih kompanija), kompanije su uglavnom kotirane na NYSE

41. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • S&P se objavljuje od 1923. • Uzorak od 500 akcija se koristi od 1957. • Uzorak S&P je 16,7 puta veći od DJIA • Mala veličina uzorka DJIA je prednost, ali reprezentativnost može biti narušena • U današnje vreme veličina uzorka S&P ne stvara probleme zahvaljujući razvoju kompjuterske tehnologije • S&P obuhvata akcije kotirane na različitim tržištima u SAD-u

42. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Popularnost DJIA potiče iz vremena kada je promet na NYSE bio apsolutno dominantan • po broju transakcija, po njihovom obimu i po broju kotiranih akcija • Izračunavanje indeksa sa većim uzorkom je bilo preskupo • Ni jedno ni drugo više nije slučaj • DJIA je često kritikovan da nije dobra aporksimacija tržišnih kretanja u SAD-u • Od skoro uključuje i neke kompanije koje se kotiraju i van NYSE

43. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • S&P ponderiše svaku akciju u svom sastavu sa njenom tržišnom kapitalizacijom • DJIA akcije imaju ponder jednak njihovoj ceni • DJIA obuhvata 30 akcija (d=30), dobija se sabiranjem cena svih 30 akcija i njihovim deljenjem sa 30

44. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • d se kasnije menjao radi zadržavanja uporedivosti sa prethodnim periodom • d se menjao zbog: • cepanja akcija (stock splits) • isplata dividendi u obliku akcija (stock dividends)

45. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksiPrimer uticaja cepanja akcija na berzanski indeks (prosek)

46. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Cene akcija A, B, C i D su date u koloni C1 • Vrednost berzanskog indeksa po metodologiji DJIA je 45 (180/4) • Došlo je do cepanja akcija D u razmeri 5:1 • Znači da je došlo do smanjenja jedinične cene akcija D 5 puta (sa 75 na 15) • Ako koristimo neizmenjenu DJIA formulu dobijemo da je vrednost indeksa 30 (120/4) • Pad vrednosti indeksa nije rezultat tržišnog kretanja cena akcija, već mehaničkog povećavanja broja akcija jednog od preduzeća

47. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • Vrši se korekcija vrednosti d kojom se elimiše efekat capanja akcija ili podele dividendi u obliku akcija • Vrednost d se množi sa koeficijentom redukcije delioca k

48. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • ∆C je razlika između stare cene akcije D i njene nove cene prouzrokovane cepanjem akcija • Korigovani delioc se izračunava: • d’=d*k=4*0,66667=2,66667 • U imeniocu umesto d koristimo korigovano d’ • Nova vrednost indeksa koristeći DJIA formulu je 45 (120/2,66667)

49. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • S&P uzima u obzir i cene i količine • Bazna vrednost je uzeta iz perioda 1941-1943. i arbitrarno određena na nivou od 10

50. Statistika finansijskog sektoraBerzanski indeksi • S&P verovatno bi za iste promene cena akcija dao različite promene u odnosu na indeks istog sastava izračunat po metodologiji DJIA • Cepanje akcija i podela dividendi u obliku akcija ne utiče na vrednost S&P • Npr. u prethodnom primeru neka je bilo 100 akcija D, tržišna kapitalizacija je iznosila 100*75=7.500 • Nakon cepanja imamo 500 akcija tržišne kapitalizacije 500*15=7.500