INDIVIDUALNI SPORTOVI U PROCESIMA VASPITANJA I OBRAZOVANJA 1

1. INDIVIDUALNI SPORTOVI U PROCESIMA VASPITANJA I OBRAZOVANJA 1 SLOBODNA TEHNIKA Doc. dr Bojan MEĐEDOVIĆ Fakultet za sport i turizam

2. Kretanje kroz vodu • Izazov takmičarskog plivanja je pomeranje tela sa najvećom energetskom ekonomičnošću • Hidrodinamika je naučna disciplina koja se bavi ovom problematikom • U plivanju sila propulzije se ostvaruje pomeranjem delova tela • Biomehanika je disciplina koja proučava pokrete (kinematika), i propulziju (sila)

3. Tri vrste otpora • Čeoni otpor – površina i položaja tela koja se izlaže otporu → kos položaj tela u vodi, spušteni kukovi i kolena, pomeranje tela levo-desno od uzdužne ose... • Pliva se na površini, zbog uzimanja vazduha...

4. Otpor talasa – talasi na površini utiču na efikasnost kretanja kroz vodu, tako da i dizajn bazena može uticati na promenu ovog stanja • Prolaskom ruke kroz vodu, molekuli sa rasipaju u svim pravcima → dublji bazen, veće rasipanje talasa • Plivačke staze, menjaju efekte otpora talasa na plivača

7. Otpor trenja • Korekcija površine koja se kreće kroz vodu • Bernulijev princip → brzina strujanja molekula i razlika u pritiscima - telo se kreće u pravcu manjeg pritiska

10. Tehnikusportskogplivanjaanaliziramotakošto se: • odredipoložajtela, • rad ruku, • rad nogu, • disanje i • koordinacijaradaruku i nogusadisanjem.

11. POLOŽAJ TELA... • Kodsvihtehnikaplivanjapotrebno je da teloštovišezauzmehorizontalan(hidrodinamičan)položajsanajmanjimmogućimnapadnimuglom. • Napadniugao je ugaokojizaklapauzdužnaosatelaplivača i horizontala • Telotreba da budeispruženo a stabilnost u tokukretanjamaksimalna.

12. Kodtehnikekraulatelo se ritmičkiokrećeokouzdužneose, tako da poprečnaosaramena i horizontalakodnekihplivačazaklapajuugao od 35 do 45o, štoomogućuje rad rukama u najoptimalnijimravnima i njihovracionalniprenoskrozvazduh. • Okretitrupomomogućujuudah s minimalnimmišićnimnaprezanjem i skoroneznatnimremećenjemhorizontalnogpoložajatela. • Stepenokretanjazavisi od individualnihsposobnostiplivača i tehnikeplivanja (varijante). Povećanjemtempaplivanjarukamastepenobrtanja se smanjuje.

13. Priplivanjudelfinom i prsnomtehnikomgornjideotelaobavljakretanjeokopoprečneose u predelukuka, tako da se ritmičkikreće gore-dole, a pri tome napadniugaomože da bude i do 20o. • Ovitzv. dodatnipokretitrupomsuneophodni da bi se pravilnorealizovalatehnikaplivanja, ali se zatostvarajuvećesileotporanegošto je to slučajkodleđnog i prsnogkraula, kojinemajutepokrete.

14. RAD RUKU... • U sportskomplivanju rad rukuuglavnomproizvodisiluvuče, jedinokodprsnogplivanja i ruke i nogesvojimkretanjempribližnopodjednakostvarajusiluvuče. • Tehnikaradarukamanajvišeutičenaopštukoordinaciju, određuje tempo , ritam i brzinuplivanja. • Rad ruku je povezansadisanjem.

15. Siluvučeprodukujušaka i podlaktica, koje se svojimzaveslajnimpovršinamaodupiru o vodenumasu, odguruju se od nje u osnovnojfazizaveslaja. • Rukazavremezaveslaja (osnovnafaza) treba da se krećemaksimalnombrzinom i u ravnimagde se stvarajunajvećiotpori.

16. U momentuulaskaruke u vodu, u tzv. fazipripremezazaveslaj, šake i prstizauzimajutakavpoložajkako bi se otporuvodeizložilanjihovanajmanjapovršina. • Običnose prvouronjavajuprsti, pa šake, itd. • U završnojfazi (u faziizlaskaizvode) ponovo se vodiračuna da se otporuvode, odnosnosilipritiska, izložinajmanjapovršinaruku i da se rukenajboljepripremezaracionalanretropulzivanpokret. • Npr, priplivanjukraulom, delfinom i leđnimkraulompriizlaskuizvodedlanovi se okrećubutinama u ciljuminimiziranjasilepritiska i dobrepripremezapravilanprenosrukukrozvazduh.

17. Zaveslaj se započinjesaskoropotpunoispruženomrukom u zglobulakta. • Međutim, osnovnideozaveslajamora da se obaviuzodređenosavijanjezglobalakta. • Stepensavijanjazavisi od morfološkihosobina, snagemišićatrupa, ramena i ruku i varijanteplivanja. • Plivačisaboljimrezultatimaimajuvećistepensavijanjaruke u laktu.

18. Kodsvihtehnikaplivanjaprvapolovinaosnovnogdelazaveslajarealizuje se satzv. "visokim" položajemlakta. • Da bi zaveslaj bio dovoljnoefikasanšakamora da se krećeznatnobrže od lakta ("šakapretičelakat"). U tom deluzaveslajalakat ne sme da ide dole niti da zaostaje u kretanju, već da se kreće u stranu, dok se nadlaktica i podlakticaumerenoobrćuunutra. Na tajnačin se stvarajuuslovi da se otporuvodeizloženajvećepovršinešaka i podlaktica. • "Visok" položajlaktatrebaimati i prikretanjurukekrozvazduh u fazipovratnogpokreta, štotakođedoprinosiracionalnostizaveslaja

19. 51, 52, 53, 55, 63

25. RAD NOGAMA... • Radom nogu, uglavnom, kodsvečetiritehnike se obezbeđujehorizontalanpoložajtela, kako ne bi došlo do propadanjazadnjegdelatela u dubljeslojevevode. • Služekaostabilizatortela da bi se obezbedioštopovoljnijihidrodinamičkipoložajtelanavodi.

26. Na tajnačin se održavaoptimalnaveličinanapadnogugla. • Kodkraula, leđnogkraula i delfina rad nogu, pored toga štoobezbeđujestabilanpoložajtela, imaizvesnogmanjegudela i u stvaranjusilevuče, kao i u održavanjuravnomernebrzinepriplivanju. • Međutim, kodprsnogplivanjaradomnogu se mnogoznačajnijeutičenastvaranjesilevuče, štoćebitidetaljnoobjašnjenokasnije.

27. Biomehanička analiza kraul tehnike • 5 faza zaveslaja: • PRVA FAZA - Ulaz i opružanje ruke u vodi – ispred glave, prvo prsti, u prostoru između središta sagitalne ravni i ivice ramena, sa blago rotiranim palcem na dole radi smanjenja otpora, šaka, podlaktica i nadlaktica putuju kroz ‘rupu’ koju su napravili prsti. Ruka se tada opruža. • Za bolje kliženje kroz vodu – telo se rotira na stranu ruke koja je ušla u vodu • Ruka koja završava zaveslaj vrši efikasniji pokret jer se to izvodi istovremeno sa rotacijom tela... • Kretanje ruke koja ulazi u vodu se usporava u ovoj fazi do potpunog opružanja (druga ruka koja vrši zaveslaj ’’gura’’ telo i opruženu ruku napred!!!!!!!

28. DRUGA FAZA (Downsweep) Zamah na dole – ručni zglob ostaje opružen a lakatni zglob se blago savija i vrši pritisak na dole i upolje do tačke koja je šira od ramena • U ovoj fazi – jako je važno da ruka nastavlja da se kreće napred (svaki pokušaj guranja vode dole – usporavanje i slabljenje sile propulzije) • Ova faza počinje u momentu kada suprotna ruka prestane da vrši pritisak na vodu! • Ruka lagano ubrzava, ali ne preterano • U ovoj fazi telo nastavlja da se rotira, a druga ruka napušta vodu i prelazi u fazu oporavka

29. TREĆA FAZA ‘Hvatanje’ – zglog lakta pod uglom od 90˚ • Šaka se postavlja na dubinu od oko 50 do 70 cm • Ruka i šaka se nalaze sa ispred i sa strane ramena i kreću se prema nazad i blago van • Ova faza predstavlja prvu propulzivnu fazu zaveslaja!!!!!!!! • Ruka ne sme biti previše opružena, i u toj poziciji nadlaktice se nalazi bočno, dok se dlan i podlaktica nalaze bliže ramenu...

30. ČETVRTA FAZA (Insweep) Zamah ka unutra • Početak ove faze počinje sa hvatom • Zatim, polukružni pokret u zglogu ramena sve dok šaka ne dođe ispod grudi • U zaveslaju treba da učestvuju veliki mišići leđa i ramena dok se voda gura unazad • Dlan stalno usmeren ka nazad • Ruka ubrzava kretanje ka nazad • Ova faza se poklapa sa rotacijom tela na drugu stranu.

31. PETA FAZA (upsweep) ’Zamah nagore’, ’Finiširanje’, ’Otiskivanje’ – šaka menja pravac ka spolja i unazad, pomerajući se od središnje linije ka površini vode sa strane tela • Zglob lakta probija površinu, i snažno se opruža • Drugi propulzivni deo zaveslaja • Faza u kojoj je brzina ruke najveća! • Faza oporavka – kada šaka napusti vodu i obuhvata interval od izlaska šake do ulaska prstiju u vodu. Tokom ove faze lakat je savijen i postavljen visoko, i ruka je relaksirana

32. Rotacija tela • 160° - prilikom aktivne faze postavljanje ruku dublje, a prilikom faze oporavka podizanje ramena van vode • Ovo doprinosi povećanju snage zaveslaja, uključivanjem u rad velikih, snažnih mišića leđa • Ovo je potpomognuto udarcima nogama, što poboljšava rotaciju

33. Rad nogama • 2 udarni i 6-to udarni • 3 udara nogama tokom jednog saveslaja ruke Položaj glave • Glava u produžetku kičme • Uzimanje vazduha na stranu, na svaki 3 zaveslaj, u trenutku završne faze, trudeći se da glava izađe iz vode rotiranjem tela a ne glave!