Odnos mi šljenj a i jezika (govora)

1. Odnos mišljenja i jezika (govora) Prof. dr Vesna Radoman FASPER

2. Definicije MIŠLJENJE je mentalna aktivnost pretežno simboličkog karaktera preko koje se shvata realnost (spoljašnja i unutrašnja) i u nju unosi poredak i red. Tu spadaju mentalne operacije: - apstrahovanje - simbolizacija - konceptualizacija -generalizacija -prosuđivanje -zaključivanje U mišljenje su takodje uključeni pamćenje i predstavljanje (dakle svi nivoi hijerarhije osim opažaja i oseta) JEZIK Sistem simbola uređenih po određenim pravilima kojim se prenosi značenje

3. Veoma diskutovana tema u psihologiji mišljenja: … Da li je jezik (govor) neophodan za mišljenje ili se mišljenje može odvijati nezavisno i neuslovljeno jezikom (govorom) ? Takođe se postavlja pitanje da li je jezik moguć bez mišljenja ?

4. Podeljena shvatanja • Neki autori pridaju mnogo manji značaj jeziku ili dokazuju da se mišljenje može odvijati bez učešća jezika (govora). Introspekcionisti – bespredstavna i neverbalna miso, geštaltisti takođe. • Neki smatraju da je jezik (govor) neophodan za mišljenje i da ga određuje (Bruner,moskovska škola: Ivan- Smolenski, Vigotski, Lurija)

5. ZNAČAJ OVOG SHVATANJA ZA LOGOPEDIJU Ako jezik jeste neophodan za mišljenje to bi dalje značilo da osobe sa jezičkimporemećajem imaju teškoće sa mišljenjem i poremećaje mišljenja ... ..

6. Dva ekstremna stanovišta 1.Mišljenje se u potpunosti svodi na jezik (Džon Votson) 2. Mišljenje i jezik su potpuno nezavisni i ne utiču jedan na drugi (Noam Čomski)

7. TREĆA MOGUĆNOST • 3.JEZIK I MIŠLJENJE SU TESNO POVEZANI - utiču jedno na drugo

8. 1.Mišljenje se svodi na pounutreni jezik • Bihejviorističko shvatanje • Glavni predstavnik: John Vatson

9. Mišljenje se svodi na jezik • Bihejviorista John Watson –misli su implicitne govorne reakcije (subvokalni govor) • Formula: govor-glas=misao • Mišljenje je svedeno na motorne navike koje se mogu opservirati i registrovati kroz pokrete govornih organa (larings,jezik,usne) • Motorička teorija svesti misao je bezčujni , subvokalni govor • Eksperimenti Thorson,Jacobson,Max

10. Votson: • Mišljenje se svodi na pounutreni govor čiji se rudimenti mogu registrovati kroz minimalne pokrete govornih organa (P) npr. neznatni pokreti laringsa koji se odvijaju tokom procesa mišljenja ili rešavanja nekog mentalnog problema

11. Empirijska istraživanja • Jacobson 1932 instruisao je svoje S. da zamisle kako savijaju desnu ruku u laktu i našao porast elektropotencijala u ruci uprkos odsustva pokreta ruke • Uporedio je eksperimentalno govor (iste reči) na glas i govor u sebi i našao da se električni napon javlja bar u nekim govornim organima prilikom govora u sebi (brojevi i druge reči)

12. Jacobson –ov zaključak • On je utvrdio dagovor na glas i govor u sebi dovode do sličnih efekata tj. povišenja električnog potencijala u govornim organima • Upotrebio je ovo kao dokaz hipoteze o svedenosti mišljenja na motoričke govorne aktivnosti

13. Thorson- empirijska istraž. • Pokazala visoku elektroaktivnost govornih organa (jezik i usne) na koje je prikačila elektrode a zatim ispitanicima zadavala da rešavaju jednostavne intelektualne zadatke “u sebi”, bez govora i glasa • Dobila je vrlo slične zapise o pokretima govornih organa prilikom čujnog,glasnog izgovaranja i rešavanja zadataka “u sebi”

14. Max 1937g. Istraživanje na eksperimentalnoj grupi gluvih • Uzorak od 19 gluvih ispitanika koji su koristili znakovni jezik i kontrolna grupa čujućih koja koristi oralni, verbalni jezik • Zadati su im intelektualni problemi slični onima u testovima inteligencije • Meren im je električni potencijal i na rukama • Rezultati: eksperimentalna grupa gluvih pokazala je veći i češći potencijal u rukama od kontrolne grupe --- i kontrolnoj grupi čujućih

15. Max-ov zaključak • Potvrdio je svoju hipotezu o visokoj korelaciji između motorike prstiju i mentalne aktivnosti • Jezik kojim se neko služi (verbalni ili znakovni) jeste suština njegove misli

16. Kritika motoričke teorije svesti • Kada se tokom mišljenja javi prateća aktivnost pokreta govornih organa to ne znači da se mišljenje može svoditi na njih • Kritika: korelacija između govora i mišljenja ne znači i njihovu istovetnost Implikacije na logopedsku ravan: poremećaj je istovremeno i jezički i misaoni

17. 2. MIŠLJENJE I JEZIK SU POVEZANI,zavise jedno od drugog a) mišljenje prethodi jeziku i determiniše ga b) jezik prethodi mišljenju i determiniše ga c) jezik i mišljenje su u interakciji Dosledno izvedeno na logopedsku ravan: 2a. Ako se poremeti mišljenje dolazi do jezičkih poremećaja 2b. Ako se poremeti jezik dolazi do poremećaja mišljenja 2c. Poremećaj jezika utiče na poremećaj mišljenja i obrnuto

18. Tri hipoteze o povezanosti • a) Kognitivistička (ženevska škola) • b) Sapir-Vorfova Sapir:“nemoguće je misliti bez jezika” Moskovska škola • c) Interakciona (M. Shatz)

19. a) Mišljenje prethodi jeziku i determiniše ga PIAGET J. • Kognitivni razvoj, intelektualno sazrevanje su neophodna podloga za razvoj govora i jezika • Tokom prve dve god. života dete sebi predstavlja svet u senzorno-motornim akcijama , dakle njegova misao je prelingvistička. Dete opaža permanentnost objekta,imitira ranije viđene akcije,anticipira buduću poziciju objekta,pre njegovog pokretanja. • Nakon druge god.(interiorizacija akcije u misao) jezik počinje da reprezentuje svet i da se povezuje sa interiorizacijom akcije i njenim pretvaranjem u misao. • Jezik nije jedini faktor simbolizacije, postoji simbolička igra, odložena imitacija,mentalne slike ,crtanje itd. • Kada semiotička funkcija počinje da bude operativna onda se odvaja misao od akcije. Tada jezik igra važnu ulogu. • Pijaže tvrdi da jezik nije izvor operacionog mišljenja (primer gluvih )a izgleda i nije dovoljan za formalne operacije. • Dete ne razume reč dok nije ovladalo pojmom koji stoji iza nje

20. Furth Hans • Adekvatno mišljenje i uspešno rešavanje intelektualnih problema kod gluvih dokazi su da jezik koji je kod njih oštećen ne utiče bitno na razvoj njihovog mišljenja

21. Sinclair de Zvart H. • Zaključila je na osnovu svojih eksperemenata sa konzervacijom kod dece koja su verbalno trenirana da nema ubedljivih dokaza o uticaju verbalnog obučavanja na prelazak iz faze nekonzervacije u fazu konzervacije • Bruner dobio suprotne rezultate

22. b) Jezik determiniše mišljenje • Edvard Sapir i Bendžamin li Vorf su tipični predstavnici ovog shvatanja i zato je hipoteza dobila po njima naziv

23. Predstavnici shvatanja da jezik određuje mišljenje • Wittgenstein,Rusell, Sapir • B. L. Whorf – teorija lingvističkog determiniz. Jezik kojim čovek govori određuje njegovo opažanje i tumačenje sveta. Jezik predisponira ljude da misle na određeni način. Razlike u jezicima dovode do razlike u mišljenju Primeri: Hopi (ista reč za različite objekte), Zuni indijanci (ista reč za narandžastu i žutu boju),Acteci ( jedna reč za sneg,led i hladnoću),Eskimi (mnogo različitih reči za više vrsta snega)

24. Edvard Sapir: • Jezik strukturira misao • Nemoguće je misliti bez jezika • “Jezička zona je jedini poznat put koji vodi ka mišljenju” • Reč i govor su neinstinktivna , stečena sredstva koja su nastala delovanjem kulture

25. Grinfildova i Bruner: • Eksperiment na tri grupe od po 20 dece od 6-13g. Prva grupa iz Uolof plemena koja govore samo svoj maternji jezik u kome ne postoji posebna reč za narandžastu i žutu boju, druga grupa su Uolof deca koja osim maternjeg govore i francuski i treća grupa su francuska deca koja govore samo francuski jezik

26. Grinfildova i Bruner: • Eksperiment na tri grupe od po 20 dece od 6-13g. Prva grupa iz Uolof plemena koja govore samo svoj maternji jezik u kome ne postoji posebna reč za narandžastu i žutu boju, druga grupa su Uolof deca koja osim maternjeg govore i francuski i treća grupa su francuska deca koja govore samo francuski jezik

27. Predpostavka od koje se pošlo: • Pošto nemaju posebnu reč za dve boje neće moći ni da klasifikuju po bojama

28. Rezultat eksperimenta: • Ulof deca koja nisu znala francuski uspešno su klasifikovala prema boji • Ispostavilo se da je broj grešaka jednak u svim grupama i da se on smanjuje sa uzrastom • Ovim eksperimentom je opovrgnuta Sapir- Vorfova hipoteza

29. Kritika Sapir-Vorfove hipoteze: • Činjenica da u jeziku neke kulture ne postoje određene reči , ne znači da pripadnici te kulture ne opažaju i ne uočavaju razlike među objektima koje označavaju pomoću iste reči. • Pojedine reči mogu imati funkciju većeg skretanja pažnje na određene aspekte iskustva mada je način opažanja i mišljenja pripadnika različitih kultura i različitih jezika verovatno u osnovi

30. Jezik utiče na mišljenje: • Rad M.Bowerman (1982.) jezik može uticati na razvoj pojmova. Na osnovu jezičkih struktura savlađuju se značenja • Bruner: konzervacija bolja kod dece koja su verbalizovala • R. Brown: jezik predisponira da se misli na odredjeni način.

31. VITGENŠTAJN-filozof • :“Jezik je slika sveta , a granice jezika su granice sveta”

32. Jezik podstiče mišljenje • Rad M.Bowerman (1982.) jezik može uticati na razvoj pojmova. Na osnovu jezičkih struktura savlađuju se značenja • Bruner: konzervacija bolja kod dece koja su verbalizovala • R. Brown: jezik predisponira da se misli na odredjeni način.

33. Posledice stanovišta da jezik determiniše mišljenje • Logopedska ravan (Matić,Sovak) govorni poremećaj nepovoljno utiče na intelektualni razvoj • Ovo bi dovelo do zaključka da deca sa jezičkim poremećajima imaju deficitno mišljenje

34. c) Jezik i mišljenje su u interakciji Shatz M. Jezik utiče na mišljenje i mišljenje paralelno utiče na jezik Tokom upotrebe reči koje ne razume dovoljno,dete savlađuje jezička pravila koja podstiču razvoj mišljenja

35. Interakcionističko shvatanje Jezik i mišljenje međusobno utiču jedno na drugo Tipični predstavnici ovog shvatanja su: Merilin Šac, Bates & Snider

36. Interakciona hipoteza • Bates & Snider • Domaći autori: Krstić,Aleksić,Bojanin (1996.) poredili su 14 dece sa razvojnim govornim poremećajima i normalnom inteligencijom (Raven) i 14 dece normalno razvijenog govora od 4,5-8g. Prva grupa je pokazala značajno zaostajanje u formiranju kategorijalnih pojmova (verbalnih i neverbalnih)

37. Rezultati istraživanja Krstić Bojanin i sar. • Zaostajanje je manifestovano i kod mlađe i kod starije grupe dece sa urođenim govornim poremećajima • Neuropsihološku interpretaciju rezultata ovog istraživanja autori su dali u pravcu izrazito dvosmerne povezanosti govornog i kognitivnog razvoja odnosno govornog i kognitivnog zaostajanja.

38. 3. Jezik i mišljenje su nezavisni • Vircburška škola i geštaltisti • Smith-ov eksperiment (tubocurarinhlorid • Eksperimenti sa majmunima (Keler) • Mišljenje gluvih • Slučaj Antoni (Curtiss&Yamada) “Chatter box” dete

39. Slučaj Antoni • Antoni je bio star 6,5 god. Kada mu je zadato: - Lajter internacionalna skala - Pijažeovi zadaci konzervacije,klasifikacije i serijacije - Bentonov test vizuelne percep. - Knoksove kocke - Baterija jezičkih testova Rezultati na neverbalnim kognitivnim testovima veoma niski a na jezičkim visoki

40. Logopedski slučajevi • Lenebergov pacijent sa anartrijom (1962;1964) kongenitalnog tipa bio je u stanju da razume vrlo složene pojmove i da izvrši različite komplikovane naloge • Neki tipovi motorne Brokine afazije pri kojoj razumevanje i mišljenje nisu oštećeni a jezičke funkcije jesu

41. Slučaj gospodina Ballard-agluvonemog instruktora na nacionalnom koledžu u Vašingtonu • “Ja mogu preneti svoje misli i osećanja roditeljima i braći pomoću prirodnih znakova ili pantomimom i ja mogu da razumem šta oni meni kažu istim putem. Naša komunikacija se međutim odnosi na dnevne rutinske aktivnosti vezane za kuću i teško da nadilaze krug mojih sopstvenih opservacija. Moj otac je imao običaj da me vodi sa sobom na njegova poslovna putovanja u inostranstvo jer je to smatrao kompenzacionom merom za moj gubitak sluha. Činio je to češće sa mnom nego sa mojom braćom objašnjavajući da oni mogu mnoge informacije dobiti čulom sluha a da ja zavisim isključivo od vida kod upoznavanja spoljašnjeg sveta.”

42. Mr. Ballard- nastavak • Tokom tih sjajnih putovanja, a 2-3 godine pre početka mog školovanja tokom koga sam upoznao osnove pismenosti, ja sam počeo da se pitam:”kako postaje svet”. Kada mi je ovo pitanje palo na pamet počeo sam da razmišljam o njemu dugo vremena. Moja radoznalost je bila probuđena:”kakvo je poreklo ljudskog života u njegovom prvom pojavljivanju na planeti zemlji, i o biljkama takođe, o razlogu postojanja zemlje,sunca ,meseca,zvezda. Ne sećam se šta je to prvo bilo što me je navelo na pitanje o poreklu stvari. Pre tog vremena imao sam ideje o poreklu deteta od roditelja, o razmnožavanju životinja i nastanku biljaka od semena( mislim da sam tada bio star oko 5 godina ).Oko 9 godina sam imao kada sam sebi počeo da postavljam pitanja o poreklu univerzuma. U 11-oj godini sam smešten u instituciju gde sam počeo da se obrazujem.

43. Reperkusije shvatanja o nezavisnosti jezika i mišljenja: Logopedska ravan: • Jezički poremećaj nije povezan sa poremećajem mišljenja i obratno, • poremećaj mišljenja nije povezan sa poremećajem jezika

44. Klasifikacija različitih shvatanja (Dž. Grin) • Jezik je neophodan za proces mišljenja i on determiniše način na koji mislimo • Mišljenje prethodi jeziku i neophodno je za razvoj jezika • Jezik i mišljenje imaju nezavisne korene i razvijaju se u početku paralelno da bi kasnije došlo do interakcije (Vigotski)