310 likes | 557 Views
UPRAVLJANJE FINANSIJAMA. Predmetni nastavnik : Prof. d r MARKO IVANIŠ Nedelja 10 – Finansijska ravnoteža i neravnoteža. 1. ANALIZA FINANSIJSKE (NE)RAVNOTEŽE.
E N D
UPRAVLJANJE FINANSIJAMA Predmetni nastavnik : Prof. dr MARKO IVANIŠ Nedelja 10 – Finansijska ravnoteža i neravnoteža
1. ANALIZA FINANSIJSKE (NE)RAVNOTEŽE • Analiza finansijske ravnoteže i neravnoteže preduzeća omogućava ocenjivanje stepena likvidnosti preduzeća, što predstavlja u stvari ocenu “finansijske situacije” preduzeća u užem smislu. • Finansijski položaj preduzeća predominantno je određen stanjem finansijske ravnoteže, kao i stanjem zaduženosti i solventnosti preduzeća. Pri tome, treba razlikovati : dobar, prihvatljiv i loš finansijski položaj. • Finansijski položaj preduzeća je dobar – ako finansijska ravnoteža obezbeđuje “sigurnost” u održavanju likvidnosti preduzeća i ako je njegova zaduženost takva da obezbeđuje “potpunu nezavisnost” preduzeća uz postojanje solventnosti preduzeća. • Finansijski položaj preduzeća je prihvatljiv – ako finansijska ravnoteža omogućava održavanje likvidnosti preduzeća, ali bez “sigurnosti”, i ako je njegova zaduženost takva da obezbeđuje “relativnu nezavisnost” preduzeća uz postojanje solventnosti preduzeća. • Finansijski položaj preduzeća je loš – ako finansijska ravnoteža ne omogućava održavanje likvidnosti preduzeća i ako je njegova zaduženost takva da ne obezbeđuje nezavisnost preduzeća, uz postojanje veoma “kritične” solventnosti preduzeća.
Finansijska ravnoteža predstavlja odnos između sredstava i izvora sredstava. Pod finansijskom ravnotežom, podrazumeva se stanje kada sredstva po obimu i vremenu za koji su vezana tj. imobilisana (neunovčljiva) odgovaraju obimu i vremenu raspoloživosti izvora finansiranja. • Vreme imobilizacije sredstava različito je po strukturama sredstava, dok je vreme raspoloživosti izvora sredstava različito po izvorima sredstava. • Generalno gledano, analiza finansijske ravnoteže svodi se na dve jednačine finansijske ravnoteže, to su : (a) kratkoročna finansijska ravnoteža, i (b) dugoročna finansijska ravnoteža. • Kratkoročna finansijska ravnoteža obuhvata : sa jedne strane, kratkoročno vezana tj. imobilisana sredstva, a sa druge strane, obuhvata dospele obaveze kao i obaveze koje dospevaju u kratkom vremenskom roku. • Dugoročna finansijska ravnoteža obuhvata : sa jedne strane, dugoročno vezana tj. imobilisana sredstva, a sa druge strane, obuhvata dugoročne obaveze i vlastite izvore sredstava.
Da bi se finansijska situacija u preduzeću mogla identifikovati, prvi i osnovnipreduslov jeste : uspostavljanje paralelnosti rokova u kojima će se pojedini delovi aktive transformisati u novac a pojedine obaveze dospeti za plaćanje. • U kontekstu navedneog, u bilansu stanja je neophodno pozicije aktive izdvojiti po principu rastuće ili opadajuće likvidnosti, dok istovremeno pozicije pasive treba izdvojiti po principu opadajuće ili rastuće dospelosti. • Pri tome, važi pravilo : svakom grupisanju pozicija u aktivi po principu rastuće likvidnosti odgovara grupisanje pozicija u pasivi po principu rastuće dospelosti, i obrnuto, svakom grupisanju pozicija u aktivi po principu opadajuće likvidnosti odgovara grupisanje pozicija u pasivi po principu opadajuće dospelosti. • Analiza kratkoročne i dugoročne finansijske ravnoteže odnosi se na bilans stanja, gde na strani aktive sredstva moraju da budu razgraničena po roku vezanosti, dok na strani pasive izvori finansiranja moraju da budu razgraničeni po roku raspoloživosti.
a) Ocena kratkoročne finansijske ravnoteže • Kada je u pitanju ocena kratkoročne finansijske ravnoteže - onda se u bilansu stanja pozicije aktive grupišu po principu opadajuće likvidnosti, a pozicije pasive po principu opadajuće dospelosti. • Kratkoročna finansijska ravnoteža se utvrđuje odnosom likvidnih i kratkoročno vezanih tj. imobilisanih sredstava, sa jedne strane, i kratkoročnih obaveza, sa druge strane. • Pri tome, kratkoročna finansijska ravnoteža postoji ako su likvidna sredstva i kratkoročno vezana (imobilisana) sredstva jednaka kratkoročnim izvorima finansiranja. • Generalno gledano, ako kratkoročnim obavezama odgovaraju likvidna sredstva onda se sa sigurnošću može tvrditi da je prisutna kratkoročna finansijska ravnoteža, odnosno likvidnost preduzeća. • Kod ocene kratkoročne finansijske ravnoteže u stvari se radi o oceni likvidnosti preduzeća. • Kratkoročna finansijska ravnoteža može se i grafički prikazati :
Grafički prikaz kratkoročnefinansijske ravnoteže LIKVIDNA SREDSTVA = KRATKOROČNE OBAVEZE PASIVA AKTIVA LIKVIDNA SREDSTVA NOVAC KRATKOROČNE OBAVEZE POTRAŽIVANJA ZALIHE DUGOROČNE OBAVEZE SOPSTVENI IZVORI SREDSTAVA (TRAJNI KAPITAL) DUGOROČNO VEZANA SREDSTVA Princip opadajuće likvidnosti Princip opadajuće dospelosti
b) Ocena dugoročne finansijske ravnoteže • Kada je u pitanju ocena dugoročne finansijske ravnoteže – onda se u bilansu stanja pozicije aktive grupišu po principu rastuće likvidnosti, a pozicije pasive po principu opadajuće dospelosti. • Dugoročna finansijska ravnoteža utvrđuje se poređenjem dugoročno vezanih tj. imobilisanih sredstava, sa jedne strane, i trajnog kapitala, dugoročnih obaveza i dugoročnih rezervisanja, sa druge strane. • Pri tome, dugoročna finansijska ravnoteža postoji ako su dugoročno vezana sredstva jednaka kapitalu uvećanom za dugoročna rezervisanja i dugoročne obaveze. • Generalno gledano, ako je prisutna pokrivenost dugoročno vezanih sredstava sa dugoročnim izvorima finansiranja, onda se sa sigurnošću može tvrditi da postoji dugoročna finansijska ravnoteža preduzeća. • Kod ocene dugoročne finansijske ravnoteže u stvari se radi o oceni “uslova” za održavanje likvidnosti, ili tzv. likvidnosti na dugi rok. • Dugoročna finansijska ravnoteža može se i grafički prikazati :
Grafički prikaz dugoročnefinansijske ravnoteže DUGOROČNO VEZANA SREDSTVA = DUGOROČNI IZVORI FINANSIRANJA SOPSTVENI IZVORI SREDSTAVA DUGOROČNO VEZANA SREDSTVA DUGOROČNI IZVORI FINANSIRANJA DUGOROČNO VEZANA SREDSTVA DUGOROČNE OBAVEZE ZALIHE POTRAŽIVANJA KRATKOROČNE OBAVEZE NOVAC Princip rastuće likvidnosti Princip rastuće dospelosti
c) Međuzavisnost kratkoročne i dugoročnefinansijske ravnoteže • Dugoročna i kratkoročna finansijska ravnoteža su međusobno uslovljene, što znači da postojanje jedne istovremeno znači i postojanje druge. • Međuzavisnost dugoročne i kratkoročne finansijske ravnoteže ogleda se i u sledećem : pomeranje dugoročne finansijske ravnoteže prema izvorima sredstava izaziva ujedno i pomeranje kratkoročne finansijske ravnoteže prema sredstvima. Takođe, važi i obrnuto : pomeranje dugoročne finansijske ravnoteže prema sredstvima izaziva ujedno i pomeranje kratkoročne finansijske ravnoteže prema izvorima sredstava. • Međuzavisnost i povezanost dugoročne i kratkoročne finansijske ravnoteže može se prikazati i grafički : AKTIVA PASIVA KRATKOROČNO VEZANA SREDSTVA I NOVAC KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA DUGOROČNO VEZANA SREDSTVA I NOVAC DUGOROČNI IZVORI FINANSIRANJA
U slučaju kada su dugoročno vezana sredstva manja od dugoročnih izvora sredstava(posmatrano sa aspekta dugoročnog finansiranja), može se reći da postoje uslovi za kontinuelno održavanje likvidnosti preduzeća. • U kontekstu navedenog, to je moguće zato što se razlika između dugoročno vezanih sredstava i dugoročnih izvora sredstava pokriva kratkoročno vezanim sredstvima koja se finansiraju iz dugoročnih izvora finansiranja. • Uslov za održavanje kontinuelne likvidnosti jeste da u bilansu stanja postoji podudarnost između rokova mobilizacije kratkoročno vezanih sredstava, novca i dospeća kratkoročnih obaveza. • Ako je navedeni uslov prisutan, onda razlika između dugoročno vezanih sredstava i dugoročnih izvora sredstava iskazuje se u novčanom obliku koji obezbeđuje održavanje kontinuelne likvidnosti preduzeća. • Ovde navedeni stavovi u vezi održavanja kontinuelne likvidnosti preduzeća, mogu se i grafički interpretirati :
Realni uslovi za održavanje kontinuelnelikvidnosti preduzeća AKTIVA PASIVA • NOVČANA SREDSTVA • uslov za održavanje • kontinuelne likvidnosti KRATKOROČNO VEZANA SREDSTVA I NOVAC KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA DUGOROČNI IZVORI FINANSIRANJA DUGOROČNO VEZANA SREDSTVA
U slučaju kada su dugoročno vezana sredstva veća od dugoročnih izvora sredstava (posmatrano sa aspekta dugoročnog finansiranja), može se reći da ne postoje uslovi za kontinuelno održavanje likvidnosti preduzeća. • U kontekstu navedenog, to nije moguće iz prostog razloga što se razlika između dugoročno vezanih sredstava i dugoročnih izvora sredstava finansira iz kratkoročnih izvora finansiranja, koji su veći (za tu razliku) od kratkoročno vezanih sredstava i novca, (što ugrožava ne samo tekuću, već i tzv. perspektivnu likvidnost preduzeća). • Sa svoje strane, to utiče na “nepodudaranje” rokova mobilizacije kratkoročno vezanih sredstava, novca i rokova dospeća kratkoročnih obaveza. Samim tim, ne postoji ispunjenje osnovnog uslova za održavanje kontinuelne likvidnosti preduzeća (a to je podudarnost pomenutih rokova). • Likvidnost preduzeća je moguće održati samo u jednom slučaju, a to je : “ako se mobilizacija kratkoročno vezanih sredstava i novca obavlja brže nego što dospevaju kratkoročne obaveze”. • Navedeni stavovi mogu se i grafički interpretirati :
Nerealni uslovi za održavanje kontinuelnelikvidnosti preduzeća AKTIVA PASIVA • UZROK NELIKVIDNOSTI • prevazilazi se ubrzanom • mobilizacijom kratkoročno • mobilisanih sredstava KRATKOROČNO VEZANA SREDSTVA I NOVAC KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA DUGOROČNO VEZANA SREDSTVA DUGOROČNI IZVORI FINANSIRANJA
2) ANALIZA LIKVIDNOSTI PREDUZEĆA • U stručnoj literaturi postoje različite interpretacije pojma likvidnosti. Međutim, likvidnost se najčešće definiše kao “sposobnost preduzeća da u roku može izmiriti svoje dospele obaveze prema poveriocima”. • Ovako shvaćena likvidnost obuhvata 3 (tri) osnovna elementa, to su : (1) Dospele obaveze, (2) Vremenski rokovi, i (3) Sredstva plaćanja. • Da bi se postigla i održavala likvidnost preduzeća, navedeni elementi moraju biti vremenski i vrednosno usklađeni. To znači da iznos raspoloživih novčanih srerdstava mora biti jednak iznosu dospelih obeveza u vreme njihovog dospeća. • Drugim rečima, da bi preduzeće bilo likvidno mora postojati finansijska ravnoteža između raspoloživih novčanih sredstava i dospelih obaveza, što de facto znači da likvidnost predstavlja takvo finansijsko stanje preduzeća gde postoji usklađenost između priticanja novca i dospelih obaveza.
Likvidnost je jedno od osnovnih načela finansijske politike preduzeća, i ona je predominantno determinisana sa nekoliko faktora, kao što su : (a) Brzina pretvaranja imobilisanih sredstava u novac (b) Brzina dospeća obaveza za plaćanje (c) Vrsta i veličina pojedinih izvora sredstava iz kojih preduzeće finansira svoj tok reprodukcije. Generalno gledano, analiza likvidnosti vrši se uz pomoću racio brojeva koji se nazivaju “racia likvidnosti”. Pri tome, likvidnost se može posmatrati kao: (1) Sadašnja (trenutna) likvidnost (2) Opšta (tekuća) likvidnost (3) Redukovana (rigorozna) likvidnost (4) Perspektivna (buduća) likvidnost (5) Optimalna likvidnost
(1) Sadašnja (trenutna) likvidnost – podrazumeva likvidnost preduzeća na posmatrani dan, te analogno tome, ona pokazuje samo trenutnu mogućnost plaćanja dospelih obaveza preduzeća. • Koeficijent sadašnje likvidnosti izračunava se na osnovu sledećeg obrasca: Raspoloživa novčana sredstva Koeficijent trenutne likvidnosti = ------------------------------------------- Dospele obaveze • Analitička interpretacija ovog koeficijenta svodi se na sledeće : - Koeficijent trenutne likvidnosti > 1 to znači da će preduzeće moći raspoloživim novčanim sredstvima izmirivati poveriocima iznose dospelih obaveza. - Koeficijent trenutne likvidnosti = 1 to takođe znači da će preduzeće moći raspoloživim novčanim sredstvima izmirivati poveriocima iznose dospelih obaveza. - Koeficijent trenutne likvidnosti < 1 to znači da preduzeće neće biti u mogućnosti da iznosom raspoloživih novčanih sredstava izmiruje dospele obaveze. • Ovaj pokazatelj omogućava “statičko” merenje likvidnosti (za određeni dan).
2) Opšta (tekuća) likvidnost – podrazumeva da osnovna sredstva treba da budu finansirana sopstvenim kapitalom, a obrtna sredstva da budu pokrivena kratkoročnim izvorima finansiranja. • Sledstveno navedenom, koeficijent opšte likvidnosti pokazuje : “sa koliko jedinara obrtnih sredstava pokriven 1 dinar kratkoročnih obaveza” (što se uzima kao prvi indikator sigurnosti zaštite interesa kratkoročnih poverilaca). • Koeficijent opšte (tekuće) likvidnosti izračunava se na osnovu obrasca : Ukupna obrtna sredstva Koeficijent opšte likvidnosti = ---------------------------------------- Ukupne kratkoročne obaveze • Analitička interpretacija ovog koeficijenta svodi se na sledeće : - Koeficijent opšte likvidnosti < 1 to pokazuje nezadovoljavajuću likvidnost preduzeća - Koeficijent opšte likvidnosti = 1 to pokazuje donju granicu likvidnosti preduzeća - Koeficijent opšte likvidnosti > 1 to pokazuje nedovoljan stepen likvidnosti preduzeća - Koeficijent opšte likvidnosti = 2 to pokazuje standardnu relaciju kada se preduzeće može smatrati potpuno likvidnim.
3) Redukovana (rigorozna) likvidnost – često se naziva i “ljutim” testom likvidnosti preduzeća. S tim u vezi, koeficijent redukovane ili rigorozne likvidnosti pokazuje : “sa koliko je dinara novčanih sredstava pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza”. • Koeficijent redukovane likvidnosti izračunava se na osnovu obrasca : Likvidna sredstva (Obrtna sredstva) - Zalihe Koeficijent redukovane = ------------------------------------------------------------- (rigorozne) likvidnosti Kratkoročne obaveze Analitička interpretacija ovog koeficijenta svodi se na sledeće : - Koeficijent redukovane likvidnosti < 1 to znači da je prisutna nelikvidnost preduzeća - Koeficijent redukovane likvidnosti = 1 to pokazuje kriterijum “normale” likvidnosti, kada se preduzeće može smatrati potpuno likvidnim - Koeficijent redukovane likvidnosti > 1 to znači da je preduezće preterano likvidno. Kriterijum “normale” likvidnosti pokazuje u stvari, da je ovaj koeficijent izraz pravila finansiranja 1 : 1 (acid test).
4) Perspektivna (buduća) likvidnost – podrazumeva sposobnost preduzeća da plati obaveze koje će dospeti za isplatu u određenom vremenskom intervalu (npr. za 30 dana, za 90 dana i sl.). • Koeficijent perspektivne likvidnosti se izračunava pomoću obrasca : Novac na dan Potraživanja i HoV merenja likvidnosti + koji će se unovčiti Koeficijent perspektivne likvidnosti = ------------------------------------------------------------------------- Dospele obaveze na + Obaveze koje dospevaju dan merenja likvidnosti tokom posmatranog perioda • Analitička interpretacija koeficijenta perspektivne likvidnosit svodi se na sledeće : - Koeficijent perspektivne likvidnosti < 1 to znači da je prisutna nelikvidnost preduzeća. - Koeficijent perspektivne likvidnosti = 1 to znači da je likvidnost preduzeća zadovoljavajuća - Koeficijent perspektivne likvidnosti > 1 to znači da je preduzeće u potpunosti likvidno. • Koeficijent perspektivne likvidnosti omogućava “dinamičko” merenje likvidnosti (za razliku od koeficijenta sadašnje ili trenutne likvidnosti – koji predstavlja “statičko” merenje likvidnosti preduzeća).
5) Optimalna likvidnost – služi kao merilo ili “standard” za merenje u smislu koliki treba da bude koeficijent perspektivne likvidnosti. Koeficijent optimalne likvidnosti izračunava se pomoću sledećeg obrasca : 100 Koeficijent optimalne likvidnosti = ----------------------------------------------------------------------- 100 – % (procenat) rizika unovčavanja potraživanja, HoV i nenovčanih sredstava • Kod izračunavanja koeficijenta optimalne likvidnosti najteži posao predstavlja utvrđivanje procenta rizika unovčavanja nenovčanih sredstava. • U kontekstu navedenog, privredna praksa pokazuje da se rizik unovčavanja HoV i naplate kratkoročnih potraživanja procenjuje empirijskim iskustvom. • Prema tome, problem održavanja permanentne likvidnosti preduzeća, u suštini svodi se na to da struktura imobilizacije sredstava odgovara raspoloživim izvorima sredstava (po obimu i roku), kao i da se rizik pretvaranja imobilisanih sredstava u novac svede na nulu.
3) ANALIZA SOLVENTNOSTI PREDUZEĆA • U stručnoj literaturi postoje različite interpretacije pojma “solventnosti”. Međutim, solventnost se najčešće definiše kao sposobnost preduzeća da sa ukupnim sredstvima podmiri sve obaveze, pod pretpostavkom da sve one dospevaju u istom trenutku. • Dakle, solventnost podrazumeva situaciju u kojoj su ukupna sredstva preduzeća jednaka ili veća od ukupnih izvora sredstava, posmatrano u određenom vremenskom intervalu. Ako su ukupna sredstva preduzeća manja od ukupnih izvora sredstava, onda je preduzeće nesolventno. • U savremenoj privrednoj praksi, nesolventnost preduzeća je najčešće posledica njegove velike prezaduženosti. Zbog toga, da ne bi zapalo u stanje nesolventnosti (insolventnosti) preduzeće mora u kraćim vremenskim intervalima da vrši analizu svoje zaduženosti. • Zaduženost preduzeća meri se odnosom sopstvenih i tuđih izvora sredstava. Pri tome, opšte je prihvaćeno pravilo da odnos između sopstvenih i tuđih izvora sredstava treba da bude 1 : 1.
Analiza solventnosti preduzeća ili dugoročne finansijske sigurnosti, vrši se pomoću racio brojeva koji se nazivaju “racia solventnosti”. Ovi racio brojevi u literaturi se susreću i pod nazivom “racia finansijske strukture”. Pri tome, pod finansijskom strukturom preduzeća označava se odnos između pozajmljenih i sopstvenih izvora finansiranja. • Koeficijenti (racia) solventnosti dobijaju se na osnovu podataka iz bilansa stanja i služe za identifikovanje i ocenu finansijskog položaja (strukture) preduzeća na dugi rok, vezano za njegovu sposobnost da izmiri svoje dugoročne obaveze. • U stručnoj literaturi i privrednoj praksi, razmatra se i primenjuje veći broj indikatora (racia) solventnosti preduzeća. Najznačajniji su sledeći : (1) Koeficijent (racio) strukture kapitala (2) Koeficijent (racio) doprinosa pozajmljenih izvora pokriću aktive (3) Koeficijent (racio) pokrića rashoda na ime kamata (4) Koeficijent (racio) sigurnosti dugoročnih poverilaca.
1) Koeficijent (racio) strukture kapitala (RSK) – nastao je kao posledica primene zahteva vertikalnih pravila finansiranja u smislu odnosa sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu. Analogno tome, racio strukture izvora finansiranja (kapitala) izražava se pomoću sledećg obrasca : Sopstveni izvori finansiranja (sopstveni kapital) Koeficijent strukture kapitala = -------------------------------------------------------------------- Pozajmljeni izvori finansiranja (pozajmljeni kapital) • Analitička interpretacija koeficijenta strukture kapitala svodi se na sledeće : - Ako je RSK <1 to znači da preduzeće pokazuje nedovoljnu sigurnost, tj. ono je insolventno; - Ako je RSK = 1 to pokazuje granicu “normale” sigurnosti, odnosno preduzeće je solventno; - Ako je RSK > 1 to pokazuje sigurnost iznad normale, tj. preduzeće je u potpunosti solventno. • Međutim, generalno gledano ne postoji pravilo u smislu toga : koliki treba da bude odnos sopstvenih i tuđih izvora finansiranja da bi se preduzeće moglo smatrati solventnim. U tom kontekstu, solventnost je uvek prihvatljiva ako je odnos sopstvenih i tuđih izvora više udaljen od 1 (odnosno > 1).
2) Koeficijent (racio) doprinosa pozajmljenih izvora pokriću aktive (RDPIPA) predstavlja odnos pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) prema ukupnim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu). Analogno tome, ovaj racio indikator pokazuje relativno učešće pozajmljenih izvora u finansiranju ukupnih poslovnih sredstava. On se dobija pomoću obrasca : Koeficijent doprinosa pozajmljenih Pozajmljeni izvori finansiranja (pozajmljeni kapital) izvora finansiranja pokriću aktive = -------------------------------------------------------------------- X 100 Ukupna poslovna sredstva (ukupan kapital) • Ako se navedeni odnosi izražavaju u % (procentima), onda u navedenoj formuli razlika između dobijenog procenta i 100, pokazuje u stvari srazmeran deo ukupnih poslovnih sredstava koji je finansiran iz sopstvenih izvora.
3) Koeficijent (racio) pokrića rashoda na ime kamata (RPRK) – utvrđuje se iz odnosa poslovnog dobitka i troškova kamata. Analogno otme, ovaj racio indikator se izračunava pomoću sledećeg obrasca : Koeficijent pokrića rashoda Poslovni dobitak na ime kamata = ---------------------------------- Rashodi na ime kamata • Analitička interpretacija ovog racia svodi se na sledeće : “Ovaj racio broj pokazuje koliko je puta poslovni dobitak veći od troškova kamata. Drugim rečima, on meri raspon u okviru kojeg pad poslovnog dobitka ne ugrožava sposobnost preduzeća da pokrije troškove kamata”. • Odnos poslovnog dobitka i troškova kamata determinisan je sa dve ključne varijable : (a) visinom poslovnog dobitka, i (b) visinpm troškova kamata. Pri tome, visina poslovnog dobitka zavisi od visine marže pokrića, dok visina troškova kamata zavisi od odnosa : ukupnog duga, ukupne aktive i visine kamatnih stopa.
4) Koeficijent (racio) sigurnosti dugoročnih poverilaca (RSDP) – proizlazi iz odnosa dugoročnih obaveza i sopstvenog kapitala preduzeća. Ovaj racio indikator izračunava se pomoću sledećeg obrasca : Koeficijent sigurnosti Dugoročna rezervisanja + Dugoročne obaveze dugoročnih poverilaca = ----------------------------------------------------------------- Kapital - Neuplaćeni upisani kapital - Gubitak • Koeficijent sigurnosti dugoročnih poverilaca zasniva se na prirodnoj potrebi poverilaca da umanje svoje rizike insistiranjem na značajnijem prisustvu vlasničkog (sopstvenog) kapitala u finansiranju imovine preduzeća. • Koeficijent sigurnosti dugoročnih poverilaca pokazuje koliko dugoročna rezervisanja i obaveze opterećuju svaki dinar kapitala preduzeća. • Analitička interpretacija ovog koeficijenta svodi se na sledeće : što je manja vrednost ovog racia, to je veća solventnost tj. sigurnost dugoročnih poverilaca, i obrnuto : što je veća vrednost ovog racia, to je manja solventnost preduzeća, odnosno sigurnost dugoročnih poverilaca.
V E Ž B E- Dugoročna finansijska ravnoteža - AKTIVA PASIVA • Na osnovu datih podataka iz bilansa stanja odgovorite na sledeća pitanja : • Kakav je odnos između dugoročno vezanih sredstava i izvora finansiranja. • Da li preduzeće ostvaruje dugoročnu finansijsku ravnotežu. • Odakle se finansira višak dugoročno vezanih sredstava. • 4. Da bi preduzeće postiglo dugoročnu likvidnost – šta mora da uradi.
R E Š E NJ E- Podaci pokazuju sledeće - • 1) Dugoročni izvori finansiranja manji su od dugoročno vezanih sredstava za 50.000 EUR. • 2) Preduzeće ne ostvaruje dugoročnu finansijsku ravnotežu. Imajući u vidu činjenicu da je finansijska ravnoteža pomerena u visini od 50.000 EUR, proizlazi zakčljučak da će se preduzeće nalaziti duži vremenski period u permanentnoj nelikvidnosti. • 3) Preduzeće višak dugoročno vezanih sredstava (50.000) finansira iz kratkoročnih izvora. • 4) Preduzeće može nelikvidnost otkloniti pod uslovom da nadoknadi razliku nedostajućih dugoročnih izvora (50.000). Preduzeće to može postići : prvo, bržom mobilizacijom kratkoročno vezanih sredstava ili drugo, korišćenjem sredstava rezervi.
V E Ž B E- Kratkoročna finansijska ravnoteža - AKTIVA PASIVA • Na osnovu datih podataka iz bilansa stanja odgovorite na sledeća pitanja : • Kakav je odnos između kratkoročno vezanih sredstava i izvora finansiranja. • Da li preduzeće ostvaruje kratkoročnu finansijsku ravnotežu. • 3. Da bi preduzeće postiglo tekuću likvidnost – šta mora da obezbedi.
R E Š E NJ E- Podaci pokazuju sledeće - • 1) Odnos između kratkoročno vezanih sredstava i kratkoročnih izvora finansiranja iznosi 1 : 0,952 što znači da su kratkoročni izvori finansiranja veći od vezanih sredstava za 5 %. • 2) Preduzeće ne ostvaruje kratkoročnu finansijsku ravnotežu. Imajući u vidu činjenicu da kratkoročna finansijska ravnoteža zahteva da odnos između kratkoorčno vezanih sredstava i kratkoorčnih izvora finansiranja bude 1 : 1, proizlazi zaključak da preduzeće ne ostvaruje kratkoročnu finansijsku ravnotežu. • 3) Da bi preduzeće postiglo tekuću likvidnost, neophodno je da svakodnevno transformiše u novac hartije od vrednosti (HoV) i vrši naplate kratkoročnih potraživanja – i to u onoj meri koliko dospeva kratkoročnih obaveza preduzeća.