Pravna priroda, struktura i ciljevi EU

1. Pravna priroda, struktura i ciljevi EU Prof. dr Gordana Gasmi

2. Uvod • Supranacionalnost (post-suverenost) EU nose ključne institucije EU: Komisija EU, EP i ECJ • Zastupaju interese EU kao celine • Nova tvorevina u medjunarodnom pravu - nadnacionalnost • Ugovorom o EU nije precizno određen pravni položaj Unije. • EU nije još “gotov proizvod” i ne može se predvideti konačni oblik koji će dobiti – Klaus Borhard • EU prevashodno još uvek ima više politički nego pravni značaj, jer još uvek nema izričito svojstvo pravnog lica u međunarodnom pravu. • Eksplicitni međunarodno-pravni subjektivitet (za sada) su zadržale dve sada postojeće Evropske zajednice – za atomsku energiju i Evropska ekonomska zajednica

3. EU str3 • U čl. 6. Ugovora o EU (stav 4.) definisano je da Unija obezbeđuje neophodna sredstva za postizanje svojih ciljevai za uspešno vođenje svojih politika. • To znači da EU može: • da stiče i raspolaže imovinom, • da nameće obaveze državama članicama i njihovim državljanima i • da određuje pravo građanstva EU, To sve ukupno predstavlja elemente pravnog lica. • Unija koristi institucije Zajednice u izvršavanju svojih ciljeva i dnevnih zadataka. • Jedinstveni institucionalni okvir ukazuje i na jedan zaseban pravni sistem.

4. EU str4 • Pravo EU podrazumeva domašaj primene tj. da se ono primenjuje u državama članicama EU. Ne znači da su pravo EU kreirali organi EU niti da su komunitarno pravo i pravo EU sinonimi. • Ovom shvatanju u prilog ide činjenica da fundamentalne karakteristike komunitarnog prava: neposredna primena i direktno dejstvo, kao i primat komuntarnog nad nacionalnim pravom, ne važe u sistemu EU – u oblastima zajedničke spoljne i odbrambene politike (drugi stub) i saradnje država u domenu pravosuđa i unutrašnjih poslova (treći stub EU). • Ove nove oblasti regulišu pretežno deklaracije, okvirne odluke, zajedničke strategije, zajednički spoljno-politički stavovi i zajedničke akcije. Ne može se, stricto sensu, govoriti o jedinstvenom pravnom sistemu, ali … • Ali, imajući u vidu reforme EU u pravcu njene konstitucionalizacije i simplifikacije pravnog sistema, opravdano je oceniti da je pravni sistem EU, kao jedinstvena celina, u izgradnji, te je logično korišćenje termina: komunitarno pravo i pravo EU kao sinonima

5. EU str6 Realnost stvaranja Evropskih zajednica sa: • Posebnim organima, • Sa autonomnim komunitarnim pravom i • Sa nezavisnim ovlašćenjima ovih komunitarnih institucija, proizvela je odvajanje Evropske Unije od klasifikacije tipičnih međunarodnih organizacija. • Unija još uvek nije federalna država, jer njene institucije nisu slobodne da same definišu svoje suverene ciljeve • Izraz sui generis ili specifičnost se ne može izbeći kada se definiše pravna priroda EU. • Pridev: “post-suverena” zajednica jezgrovito opisuje nadnacionalni karakter Unije.

6. Struktura EU – tri stuba

7. Ciljevi EU • Prvobitno čisto ekonomski ciljevi bivaju nadgrađeni zajedničkim politikama, podizanjem kvaliteta života, kao i solidarnošću između država članica: • „Zajednica ima za cilj da, uspostavljanjem zajedničkog tržišta, kao i ekonomske i monetarne unije i sprovođenjem zajedničkih politika ili aktivnosti predviđenih članovima 3. i 4, unapređuje skladan, uravnotežen i trajan privredni razvoj u celoj Zajednici, visok stepen zaposlenosti i socijalne zaštite, jednakost između muškaraca i žena, trajan i neinflatorni rast, visok nivo konkurentnosti i uskladjenosti ekonomskih rezultata, visok nivo zaštite kao i poboljšanja kvaliteta životne sredine, podizanje nivoa i kvaliteta života, privrednu i društvenu povezanost i solidarnost između država članica.“ (čl. 2. Ugovora o EZ)

8. Osnovne vrednosti EU Predstavljaju načela zajednička svim državama članicama: • sloboda, demokratija i vladavina prava; • poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda; • poštovanje nacionalnog identiteta država članica; • načelo solidarnosti (podjednaka podela pogodnosti i prosperiteta, kao i teškoća među državama članicama EU) ; • obezbeđivanje bezbednosti (vojne, socijalne, ekonomske – sigurnost posla i ekonomskog okruženja); • načelo nediskriminacije prema nacionalnosti, polu, rasi i etničkom poreklu, religijskim i drugim opredeljenjima i prema uzrastu.