SOCIOLOGIJA Rad , privreda i ekonomski život

1. SOCIOLOGIJARad, privreda i ekonomski život prof. dr Milan I. Miljević Vladimir Džamić

2. Pojam i osnovne karakteristike rada • Ekonomija se zasniva na procesu rada – rad je osnov ekonomije; • Osnovne karakteristike rada: • novac; • nivo aktivnosti; • lični identitet; • raznovrsnost; • struktura vremena; • društveni kontakti.

3. Radna sposobnost • Pravo na rad je jedno od fundamentalnih ljudskih prava; • Pravo na rad stiče svako lice koje je radno sposobno; • Starosna granica za radnu sposobnost se određuje pravnim propisima u svakoj državi (npr. 16 ili 18 godina starosti)

4. Osnovna prava radnika • Pravo na lični dohodak (zaradu, platu); • Pravo na štrajk u skladu sa zakonskim aktima; • Pravo na plaćeni godišnji odmor; • Pravo na nedeljni odmor (ograničen broj radnih sati); • Pravo na dnevni odmor (8h+8h+8h); • Pravo na pauzu tokom radnog vremena; • Pravo na zaštitu na radui zdravstvenu zaštitu; • Pravo na naknadu za ishranu, prevoz i slično; • Posebna zakonska zaštita trudnica i majki.

5. Osnovne obaveze radnika • Savesno obavljanje posla u skladu sa pravilima, propisima i zakonskim aktima; • Poštovanje radnog vremena; • Poštovanje interesa poslodavca i čuvanje poslovne tajne; • Savestan odnos prema sredstvima za rad; • Poštovanje ličnosti i integriteta drugih učesnika procesa rada i slično

6. Ustav Republike Srbije, član 60. Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći.

7. Ustav Republike Srbije • Član 60. stav 5: Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom. • Član 61. Pravo na štrajk

8. Rad i moderno društvo • Zanimanje (profesija) je posao koji se obavlja u zamenu za redovnu nadnicu ili honorar (platu); • Novi društveni poredak se vrlo često drugačije naziva postindustrijskim društvom, “novom ekonomijom” ili “ekonomijom znanja”; • Primena savremenih tehnologija u procesu rada; • Ekonomska međuzavisnost; • Pojava novih oblika rada u odnosu na tradicionalna društva, kao posledica usložnjavanja društva.

9. Tejlorizam i naučni menadžment • Frederik Vinslou Tejlor: naučni menadžment (tejlorizam); • Naučni menadžment: analiza industrijskih procesa kako bi se oni mogli podeliti na jednostavnije operacije koje se mogu precizno odrediti vremenski i organizaciono; • Svaki zadatak se može detaljno ispitati kako bi se pronašao najbolji način na koji se on može izvršiti; • Veća efikasnost u industrijskoj proizvodnji.

10. Fordizam i postfordizam • Henri Ford (proizvodnja automobila); • Fordizam – nastavak Tejlorovih principa i odnosi se na uvećanje proizvodnje putem osvajanja masovnih tržišta; • Postfordizam – pojava maksimalne fleksibilnosti i inovacija kako bi se zadovoljili uslovi tržišta za različitim proizvodima, po meri potrošača; • Ograničenja fordizma: skup za primenu, “sistemi malog poverenja” gde menadžment određuje poslove, a same poslove određuje kapacitet mašina. • “Sistemi velikog poverenja” – radnici kontrolišu tempo i sadržaj svog rada.

11. Rad i rodna ravnopravnost • Uloga žena u radnom procesu; • Podela na muške i ženske poslove; • Dva glavna oblika nejednakosti žena u oblasti rada: • podela u pogledu zanimanja; • zastupljenost u poslovima sa skraćenim radnim vremenom. • “Rad u kući” – preduslov je bilo razdvajanje kuće od radnog mesta; • Žene ne rade manje u kući, uprkos pojavi brojnih kućnih aparata (“druga smena” – Arli Horčšild).

12. Politika zapošljavanja • Politika zapošljavanja koja je usmerena ka očuvanju i dobrobiti porodice trebalo bi da vodi računa o: • fleksibilnom radnom vremenu; • deljenju radnog mesta; • radu kod kuće; • roditeljskom odsustvu. • “tržište radne snage” – konkurentnost onih koji traže posao;

13. Oblici nezaposlenosti • Nezaposlenost postoji uvek u svakom društvu; • Privremenu nezaposlenost drugačije nazivamo frikcionom nezaposlenošću (promena radnog mesta, traženje posla nakon diplomiranja i sl.); • Ukoliko je nezaposlenost posledica velikih promena u privredi, onda je nazivamo strukturalnom nezaposlenošću (npr. opadanje teške industrije je dovelo do visoke stope strukturalne nezaposlenosti u UK); • Nezaposlenost kod mladih (uzroci nezaposlenosti?)

14. Sigurnost radnog mesta • Malo je onih koji mogu računati na sigurno radno mesto, bez obzira na okolnosti (“rad sa i bez portfelja”); • Neka istraživanja su pokazala da mladi diplomirani kadrovi u UK tokom radnog veka promenečak 11 radnih mesta i koriste najmanje tri različite veštine na radnom mestu; • Nesigurnost radnog mesta ima bar dve štetne dimenzije: • ugroženost zdravlja zaposlenih; • osećaj gubitka kontrole nad glavnim aspektima posla zaposlenog.

15. Strategije za smanjenje nezaposlenosti • Politiku zapošljavanja vodi država, tj. Vlada preko resornog ministarstva (npr. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Republike Srbije); • Država može doneti strategiju za smanjenje nezaposlenosti, a istovremeno ima mogućnost da posebnim merama podstakne zapošljavanje (smanjenje poreza, davanje povlastica za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i slično); • Stopa nezaposlenosti jedan je od glavnih pokazatelja ekonomskog napretka i stabilnosti države.