Uticaj krize na zarade u Republici Srbiji

1. Uticajkrizena zarade u Republici Srbiji Mihail Arandarenko i Sonja Avlijaš, pripremljeno za Međunarodnu organizaciju rada, 2011 Medija Centar, 10. april 2012.

2. Studija o pretkriznom i postkriznom kretanju zarada u Srbiji • Rast prosečne zarade u odnosu na rast BDP • Kretanje udela rada – fonda plata u odnosu na BDP • Kretanje minimalne zarade • Zarade u javnom i privatnom sektoru • Zarade muškaraca i žena

3. Kretanje prosečne zarade i BDP-a • Brži rast prosečne zarade u odnosu na rast BDP u celom periodu posle 2000 – do 2008 prosečan godišnji rast realnih zarada je bio 13,5%, a prosečna godišnja stopa rasta BDP-a 5,4% • Od 2008 godišnji rast realnih zarada i dalje nešto brži od rasta BDP-a.

4. ...Međutim, udeo rada ostaje stabilan zbog velikog pada zaposlenosti • Udeo rada se definiše kao učešće godišnjeg fonda plata u zemlji (prosečna zarada umnožena brojem zaposlenih) u ukupnom BDP-u. • Udeo rada pre i posle krize prilično stabilan 40-45% BDP-a: sve veća prosečna zarada, ali sve manja zaposlenost, pa umnožak stagnira

5. Kretanje minimalne zarade • Minimalna zarada u realnim ili evro izrazima brzo rasla do 2006 • Rast minimalne zarade u odnosu na prosečnu nastavio se od izbijanja krize • Od aprila 2012 minimalna zarada će preći nivo od 50% prosečne, što se smatra veoma visokim odnosom, koji može da ima štetne posledice po formalnu zaposlenost u sektorima niskih plata, a posebno među preduzetnicima i samozaposlenima

6. Kretanje plata u javnom i privatnom sektoru • Rast zarada u javnom sektoru bio stalno brži od rasta plata u privatnom i mešovitom sektoru • Od 2009 prosečna zarada u javnom sektoru veća za skoro 30% od prosečne zarade u privatnom sektoru • Razlika u korist javnog sektora ostaje i kada se uzmu u obzir razlike u obrazovanju i kvalifikacijama zaposlenih • Posle izbijanja krize, fond plata u javnom sektoru skoro se približio fondu plata u privatnom sektoru

7. Kretanje razlika u zaradama žena i muškaraca • Razlike u zaradama između polova relativno male (4% do 15% u zavisnosti od godine posmatranja i načina izračunavanja) • Posle krize rodne razlike u zaradama se dodatno smanjuju – posledica veće zastupljenosti žena u javnom sektoru • Diskriminacija žena ipak postoji, ali se dominantno ispoljava kroz otežani pristup zaposlenju, a ne kroz niže plate