Download
1 / 100
1.04k likes | 1.53k Views
POSLOVNA ETIKA I KOMUNICIRANJE. Profesor: Prof. dr Milan I. Miljević Asistent : Jelena Sekuli ć E-mail: mmiljevic@singidunum.ac.rs jsekulic @singidunum.ac.rs. Cilj predmeta.
E N D
POSLOVNA ETIKA I KOMUNICIRANJE Profesor: Prof. dr Milan I. Miljević Asistent: Jelena Sekulić E-mail: mmiljevic@singidunum.ac.rs jsekulic@singidunum.ac.rs
Cilj predmeta Cilj predmeta: Poslovna etika je deo primenjene etike, a primenjena etika izdvajajući se iz filosofije morala, ostaje interdisciplinarna teorijska oblast koja pokriva prostor između etike, prava, ekonomije, sociologije, političke filosofije, antropologije, religije i drugih teorijskih disciplina. Onaj deo primenjene etike koji je direktno fokusiran na centralni deo života, na proizvodnju blagostanja, sreće i prosperiteta kroz primenu moralnih kriterijuma u postavljanju i ostvarivanju ciljeva organizacija sveta rada i sučeljavanje tog kriterijuma sa drugim vrednosnim kriterijumima koji konstituišu i determinišu oblast ekonomije jeste poslovna etika. Osnovni smisao izučavanja ove specifične naučne discipline jeste ispitivanje ciljeva i smisla moralnih vladanja i delanja u poslovanju organizacije, temeljnih kriterija za vrednovanje delovanja organizacije i njenih komunikacije i uopšte zasnovanosti i izvora poslovnog morala u savremenim organizacijama.
Ishod predmeta Ishod predmeta: je da studenti ovladaju sa savremenim teorijsko-analitičnim i primenjenim znanjima iz oblasti etike, poslovne etike i poslovnog komuniciranja uz njihovu primenljivost na: finansijska poslovanja, reviziju, osiguranje, turističko i hotelijersko delanje, spoljnu i unutrašnju trgovinu, informacione tehnologije, bezbednost informacionih sistema i elektronskog poslovanja. Ovo zbog toga što su poslovna etika i komuniciranje oblici ljudske prakse, oblici organizacione prakse, a to znači: oblici delatnog, praktičnog odnošenja čoveka prema svetu i prema drugim ljudima kao i prema samom sebi. Poslovni moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju i ocenjivanju postupaka i htenja organizacije. Bitna i aktuelna pretpostavka i, istovremeno, rezultat čovekovog vladanja i delanja jeste komuniciranje-prenos informacija i saznanja posredstvom zajedničkih simbola.
Literatura • Prof. dr Milan I. Miljević: Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet „Singidunum“, Beograd, 2009. • Ričard T. di Džordž: Poslovna etika, Filip Višnjić, Beograd, 2003. • Piter Singer: Uvod u etiku, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 2004. • Sem Blek: Odnosi s javnošću, Clio, Beograd, 2003.
Seminarski rad Studenti koji žele da pišu seminarski rad, sami predlažu temu koju profesor, odnosno asistent treba da odobri. Predlog teme sa selektivnom literaturom dostavlja se asistentu ili profesoru na časovima konsultacija ili putem E-maila. Tema istraživanja (tema seminarskog rada) treba da obuhvati jedno ili dva problemska dela udžbenika – da predstavlja operacionalizaciju teorijskih postavki na konkretnu praksu. Moguće teme predmeta istraživanja, odnosno predmeta seminarskog rada nalaze se u segmentu prezentacije “Nastavni program”. Seminarski rad treba da bude urađen u skladu sa metodološkim principima i normama - kako u pogledu strukture (uvod, razrada predmeta istraživanja, zaključnih razmatranja, literature), tako i u pogledu korektnog navođenja korišćene građe – knjiga, časopisa, interneta i drugih izvora. Rok predaje seminarskih radova je zadnja sedmica maja meseca. Na osnovu korektno urađenog seminarskog rada (rad koji nije plagijat već samostalan rad studenta), koji bude javno prezentovan i odbranjen student može da bude oslobođen polaganja celog ili dela ispita – ispitnih obaveza. Odluka o oslobađanju se saopštava javno.
Broj poena-ocena Broj poena se prevodi na skalu ocena prema sledećoj shemi: • do 50 poena – ocena 5, nedovoljan; • 51-60 poena – ocena 6; • 61-70 poena – ocena 7; • 71-80 poena – ocena 8; • 81-90 poena – ocena 9; • 91-100 poena – ocena10.
SMISAO PROUČAVANJA Osnovni smisao izučavanje ove specifične naučne discipline jeste: • analiziranje, objašnjavanje i razumevanje ciljeva i smisla moralnih htenja u poslovanju organizacije; • ispitivanje temeljnih kriterija za vrednovanje delovanja organizacija i njenih komunikacija, i • propitivanje zasnovanosti i izvora poslovnog morala u savremenim organizacijama.
Nastavni program I POJMOVI ETIKE I KOMUNIKACIJA • Pojam etike i morala • Mesto moralnog fenomena u svetu. Moral kao društvena pojava. • Osnovne subjektivne pretpostavke i komponente moralnosti. Primarni činioci morala. Jedinstvo moralnih osnova. • Istorijske dimenzije zajedničkih momenata morala: vrlina, norma, blago. • Načela morala. • Moralna norma. • Moralni procesi. • Funkcionisanje morala. Promena i razvoj morala. Problem važenja moralnih vrednosti i moralnih normi. • Običaj, moral, prvao i njihovi međusobni odnosi. Moral i indikativne društvene tvorevine: vera, ideologija, norme pristojnosti i učtivosti. • Vrste stvarnog moralnog života: tradicionalni moral; finalistički, a posebno utilitaristički moral; moral vrlina; moral naknadno donetih sudova; imperativni moral; moral idealnih simboličkih predstava; moral aspiracije; moral delovanja i stvaralaštva.
Nastavni program 2. Pojam poslovne etike. • Definicije poslovne etike. • Predmet i metod poslovne etike. • Norme, zadaci i smisao poslovne etike. • Istorijski razvoj etičke misli: misterijske religije i njihov etički značaj; helenska etika; hiršćanska etika; etika u novijoj filozofiji; savremena filozofija i etika; protestanska etika i duh kapitalizma; postkapitalizam i etika poslovanja. • Principi poslovne etike: subsidiaritet, solidarnost, pravičnost. • Etički stavovi i dileme u procesu poslovanja: individualni odnosi i stavovi, grupni odnosi i stavovi, institucionalni odnosi i stavovi. • Instrumenti poslovne etike: pravila i norme, etički i poslovni kodeksi, etičke komisije i odbori.
Nastavni program 3. Pojam informacije i komunikacija • Pojam informacije. Određenje pojma komunikacije. • Funkcije komunikacije. • Komunikacija kao proces. • Različiti oblici komunikacione prakse čoveka. • Interpersonalna komunikacija i dijalog. • Masovna komunikacija i dijalog. Masovna komunikacija i masovni kvazidijalog. • Modeli komunikacije. • Tipovi modela: rani modeli, matematički model Šenona i Vivera, Njukomov model simetrije, Šramov model, Ozgudov model, Gerbnerov opšti model, konceptualni model Vestli-Meklina, SMCR model D. Berloa, Densov model komunikacije, Bekerov mozaički model komunikacije, Barnlundov transakcioni model komunikacije, Bredlijev model govornog komunikacionog procesa, S-R modeli i njihove varijacije, Jakobsonov lingvistički model komunikacije, model Čomskog. • Modeli komuniciranja: funkcionalistički,simboličko-interakcionistički, relacioni A-B-X modeli, sistemski modeli, teorija komunikativnog delovanja. Teorija i model opšteg sistema: otvoreni i zatvoreni sistemi. Fidbek sistemi. Kibernetika i sistemska teorija. Komunikacija kao sistem. Teorija informacije i komunikacije Abrama Mola i nova (eksperimentalna) estetika.
Nastavni program • Komunikacione uloge: komunikator i recepijent. • Komunikacija i jezik. Teorije o jeziku. Jezik i stvarnost. Teorije kulturne lingvistike. • Kodovi: jezički kod, kulturni kodovi. Statističko kodovanje. • Oblici simboličke prakse čoveka: verblni i neverbalni znaci. Univerzalnost jezičkih kodova • Funkcije jezika u mišljenju i praksi čoveka. Jezik i znanje. Značenjska razmena. Semiotička škola. Znak – jezik kao sistem znakova. Oblici siboličkih tvorevina. • Vrste poruka: semantičke poruke, estetičke poruke. Smbolička distanca kod različitih oblika poruka. • Različiti momenti u ljudskim akcijama (enkodiranju i dekodiranju) s obzirom na tip poruke.
Nastavni program • Funkcije informacija: selektivni mehanizam ponašanja, angažovano informisanje. • Teorije o funkcijama informacija. • Neverbalna komunikacija. Kombinovanje neverbalnih kodova. Gestovi. • Komunikacija u novom ključu. Novi i stari mediji. • Kanali za prenos informacija. Prenos poruka uz primarne i sekundarne tehnike komuniciranja – pojava posrednika/medijuma u prenosu poruka. • Zaštitno kodovanje. Teorija informacija i kriptologija. • Podela i karakteristike masovnih medija: vizuelni, audio-vizuelni, digitalni, totalni. Osnovne karakteristike i psihološki zakoni rada masovnih medija: a) štampe, b) radija, c) filma, d) televizije. Mreže. Budućnost masovnih medija kao posrednika u ljudskom ponašanju. • Globalizam i globalizacija sistema informisanja.
Nastavni program 4. Etika poslovanja • Poslovna etika i civilizacijski kulturološki modeli. • Etika poslovanja i princip odgovornosti. Etika tehničkog znanja i odgovornost. Organizacija zasnovana na odgovornosti – teorije orgovornosti. Etika i društvena odgovornost organizacija. • Etičke dimenzije promena suštine delovanja – etičke dileme tehničko-tehnoloških inovacija, modernizacija i preduzetništva: ugrožena budućnost i ideja tehničko-tehnološkog napretka. • Etika i biznis. Moralno rasuđivanje u biznisu. • Konvencionalni moral i etički relativizam. • Korisnost i utilitarizam. • Moralna dužnost, prava i pravda. • Moralna odgovornost, vrlina i moralno rasuđivanje.
Nastavni program 5. Primenjena poslovna etika Pristup i domen primenjene etike. Savest i savesno delanje – etika privređivanja. Etičko ponašanje u profitnim organizacijama. Etičko ponašanje u neprofitnim organizacijama. Poslovna etika i etika zaštite životne sredine. Bioetika. Medicinska etika. Etika javne uprave – javnih politika. Etički oblici bankarstva i drugih finansijskih institucija. Etika organizacija osiguranja. Knjigovodstvo i etika. Etika i čovek organizacije. Sadržaj moći etičkog poslovanja. Organizaciona kultura i etika. Sadržaj organizacione kulture: kognitivni elementi, simbolički sadržaji organizacione kulture. Uticaj organizacione kulture na poslovanje – etika poslovne kulture. Poslovna etika, klima i kultura organizacije – osnova za uspešno upravljanje kvalitetom.
Nastavni program 6. Poslovna etika u procesu upravljanja • Preduzetnička etika u sistemu etike. Ekonomski poredak i preduzetnička etika. Etičke dileme ekonomskog poredka uređene slobode. Duhovne i ideološke osnove preduzetničke etike. Preduzetničke prilke i profesionalni etos preduzetnika. Politički sistem i preduzetnička etika – preduzetnik i politika. Preduzetnička etika kao zajednička odgovornost. Perspektive preduzetničke etike. • Etika u procesu planiranja: strateškom planiranju, predviđanju, operativnom planiranju, planiranju celokupnog poslovanja. • Etičke dimenzije i dometi u procesu organizovanja: podeli rada, delegiranju autoriteta, organizovanja za efikasno poslovanje i promene. • Etika kadrovske politike. • Etika vođenja. • Etički principi u kontrolisanju.
Nastavni program 7. Poslovno komuniciranje • Informacije kao pretpostavka i rezultat organizovanja i upravljanja. • Motivi komunikacija. • Informacioni sistemi u poslovnom komuniciranju. • Internacionalni poslovni informacioni sistemi. • Funkcije komunikacije u organizaciji. • Važnosti i smisao komunikacija. • Procesi komunikacija u organizaciji. • Osnovne karakteristike subjekata komunikacija. • Povratna veza u komunikaciji. • Situacijski i organizacijski faktori u komunikaciji. • Tok komunikacija u organizaciji. • Vrste komunikacija u organizaciji – pismena, usmena i neverbalna komunikacija. • Smetnje i prekidi u komunikaciji. • Nedostatak planiranja. Nerazjašnjene pretpostavke. Semantička distorzija.
Nastavni program • Komunikacijske prepreke u međunarodnom okruženju. • Iskrivljenje i gubitak informacija u toku prenosa i lošeg memorisanja. • Bezlična komunikacija. • Preopterećenost informacijama. • Selekcije informacija. • Pretpostavke funkcionalnijeg komuniciranja. • Komunikacijska revizija i revizija komunikacija. • Elektronski mediji u komunikacijama u organizaciji i između organizacija. Kompjuterska tehnologija u poslovnim komunikacijama. Informacione tehnologije. Personalni komunikacioni sistemi u interaktivnom komuniciranju. Tehnološke inovacije u poslovnom komuniciranju.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe • Pojam i odredba poslovne etike i komunikacija mogu se uzeti u dva smisla: • u smislu opštih karakteristika poslovne etike i komunikacija i, • u smislu detaljnog, potpunijeg saznanja o samoj sadržini, strukturi, sastavu poslovne etike i komunikacija, o njihovim odnosima itd. • U prvom slučaju, dati pojam i odredbu znači u stvari dati prethodni, uvodni pojam i odredbu koji služe kao polazišta za dalja izlaganja. Na početku sistematskog izlaganja sadržaja Poslovne etike i komunikacija mogu se dati samo takvi, prethodni, uvodni pojmovi i odredbe. Pojam i odredba u smislu punijeg, sadržajnog znanja mogu se dobiti tek kroz proces analize i, na kraju, kao njen rezultat.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Nauka o poslovnoj etici i komunikacijama sastoji se od definicije predmeta, metoda, podataka, pojmova, jezika, hipoteza, zakona i teorija. Ove elemente svoje strukture ona objedinjava u logički sistem određujući im mesto i ulogu. Prema tome, na osnovu definicije predmeta istraživanja uz pomoć odgovarajućih metoda dolazi se do određenih podataka o poslovnoj etici organizacije i komunikacijama u procesu upravljanja, a na osnovu podataka i informacija izgrađuju se pojmovi, jezik, hipoteze, zakoni i teorije o poslovnoj etici i komunikacijama.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Logika nauke o poslovnoj etici i komunikacijama je u objašnjavanju poslovne etike i komunikacija organizacije i upravljanja tako da podatke objašnjava pojmom, pojmove zakonom, zakone teorijom, teorije sistemom. A filosofija jeste ta koja objašnjava nauku određujući njeno mesto u celokupnom sistemu nauka.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Iz teorijskih analiza proizlazi da pojam, za razliku od reči, ima samo jedno značenje - zato i spada u logiku. Reči su znaci za pojmove. Kod pojma valja razlikovati: 1. sadržaj, 2. obim, i 3. područje primene.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Sadržaj pojma neki određuju kao skup njegovih oznaka, a neki, čije mišljenje i mi delimo, kao skup bitnih oznaka – misao o biti poslovne etike, misao o biti komunikacija, misao o biti organizacije, misao o biti organizacionih procesa, misao o biti organizacionih odnosa.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Obim pojma je skup svih nižih pojmova koje on obuhvata, a područje primene je skup svih pojedinačnih predmeta na koje se pojam odnosi. Sadržaj i obim pojma su obrnuto proporcionalni: što je sadržaj pojma veći za toliko je njegov obim manji, a što je sadržaj manji, to je obim veći.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Do pojmova u poslovnoj etici i komuniciranju dolazimo na taj način što odbacujemo sve ono što je pojedinačno i posebno u korist onog što je zajedničko – uočavamo zajednička svojstva ili oznake poslovne etike, komuniciranja, organizacije, organizacionih procesa, organizacionih odnosa u teritorijalno-političkim, funkcionalnim i asocijativnim sistemima upravljanja. Mišljenjem zanemarujemo razlike između organizacija – mišljenjem uopštavamo i apstrahujemo. Zar to nisu: roba, usluge, ideje, tržište, ponuda, potražnja, ideja, finansije, osiguranje, turizam... informacija, itd.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Nauka o poslovnoj etici i komuniciranju ustanovaljava nešto zajedničko i između pojava koje spadaju u različite klase ili vrste. Naime, za poslovnu etiku sve pojave u organizaciji ili ono što smera organizaciji, svi procesi i odnosi ukoliko imaju bar jedno zajedničko poslovno ili etičko obeležje, bez obzira što su čulno različite, odnosno različiti i što ne spadaju u istu vrstu “su pojava iste vrste: to je jedna suština koja se skriva u raznovrsnim pojavnim oblicima. Naučni pojmovi i hipoteze, kao i zakoni i teorije, potiru sve razlike za račun jedne sličnosti koja je bitna za naučno mišljenje”.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe U uvodnom pojmu i odredbi etike valja poći od samog termina - iskazati terminološku odredbu ili definiciju. Etika (grč. ethos = običaj, ethikos = moralan; kod Srba je u literaturi XIX veka dugo bila u upotrebi reč naravstvenost, reč koja je ruskog porekla (naravi — običaji), koja se danas skoro i ne upotrebljava, već je zamenjena latinskim izrazom moral koji, opet, potiče od reči mos-moris, što znači i običaj i narav) je filosofska disciplina koja ispituje ciljeve i smisao moralnih htenja, osnovne kriterijume za vrednovanje moralnih čina kao i uopšte zasnovanost i izvor morala.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Etika je, dakle, nauka o moralu ili etosu, koja: a) u pogledu izvora morala može da zastupa: • heteromno stanovište – izvor morala je izvan čoveka, i • autonomno stanoviše – izvor morala je u samom čoveku. b) u pogledu orijentacije može da bude: • aprioristička, • empiristička, • intelektualistička, • aksiološka, • naturalistička, • voluntaristička. c) u pogledu svrhe i cilja moralnog htenja i delovanja unutar različitih etičkih koncepcija tzv. etika dobara može zastupati: • eudemonizam, • hedonizam, • perfekcionizam , itd. d) a, s obzirom na predmet svojih preokupacija etika može da bude orijentisana individualistički (= egoizam, altruizam i sl.) ili da kao objekat svojih ispitivanja ima socijalno-moralne probleme.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Reč moral upotrebljava se u više značenja od kojih su najčešća sledeća dva: Prvo, reč moral se upotrebljava u vrednosno-neutralnom smislu. To je slučaj onda kada tom reči hoćemo da označimo osobenosti načina ponašanja nekog pojedinca, neke grupe ili neke istorijske epohe, bez obzira da li je reč o pozitivnom ili negativnom, dobrom ili rđavom, uzdignutom ili neuzdignutom ponašanju. Doista, mi govorimo, na primer, o moralnom liku nekog čoveka, o moralu studenata, o moralu u organizaciji, o moralu u feudalizmu, kapitalizmu i sl., misleći pri tome na ponašanje uopšte, uključujući i dobre i rđave pojave, odnosno osobine. U ovom značenju često se umesto reči moral uzima izraz moralitet ili ''pozitivni moralitet''. Drugo značenje reči moral je vrednosno određeno, a ne neutralno. Naime, u većini slučajeva reč moral upotrebljavamo sa značenjem koje se određuje u suprotnosti sa nemoralom, to jest za oznaku samih pozitivnih, dobrih osobina.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Ono što zovemo moral ili moralitet jednog čoveka, grupe, organizacije, naroda, doba i sl. je ukupno ime za niz povezanih manifestacija ili oblika. A, osnovne, fundamentalne moralne kategorije ili oblici ispoljenja onog što nazivamo moralom su: • moralni sud, • postupak, • karakter, • savest, • obaveza ili dužnost, • kriterij ili pravilo, • vrednost i hijerarhija vrednosti, • dobro i zlo, • treba i ne treba.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe U okviru navedenih ispoljenja morala ili osnovnih etičkih kategorija možemo izvršiti podelu na dve osnovne grupeili na dva osnovna vida ili oblika ispoljenja morala: • subjektivni- subjektivnu stranu ili subjektivni momenat morala predstavlja osećaj obaveznosti, dužnosti, i • objektivnivid ili stranu moralnog fenomena– predstavlja: moralna norma, atributi dobro i zlo kao i kategorije treba i ne treba, odnosno ispravno i neispravno. Oni su objektivni u tom smislu što je njihovo konstituisanje rezultat zajedničkog života pojedinaca, što ih individua doživljava i oseća kao nešto čija vrednost i važenje ne zavisi samo od njenog individualnog priznavanja ili nepriznavanja.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Opšta, uvodna odredba morala može se dati samo u formi takozvane karakteristične definicije, koja je u tome što jedan pojam, odnosno objekat podvedemo pod najbliži širi pojam, odnosno ubrojimo u klasu objekata, pa onda istaknemo i specifičnu razliku kojom se pojam ili objekat koji se definiše razlikuje od šireg pojma, odnosno zajedničkih odlika klase objekata. Primenjujući takav postupak, možemo najpre reći da je: moral oblik ljudske prakse, oblik delatnog, praktičnog odnošenja čoveka prema svetu, prema drugim ljudima kao i prema sebi samom. On se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao pozitivno ili negativno vrednih (odnosno, nevrednih), pri čemu se prvi odobravaju, žele, preporučuju, zapovedaju, a drugi ne odobravaju, kude, osuđuju, zabranjuju. Ovim smo naveli onaj najbliži opšti (ili: rodni) pojam koji nam služi za odredbu morala podvođenjem pod taj pojam, naime, pojam prakse, čija je druga strana vrednosno ocenjivanje, odnosno odobravanje i neodobravanje.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Bitno i aktuelno pitanje jeste: u čemu je specifična razlika morala od drugih oblika prakse i vrednosnog procenjivanja? Prema teorijskim nalazima i empirijskim verifikacijama ta razlika: • jeste u pogledu objekta moralne prakse i objekta moralne ocene, odnosno moralnog suda. Gledana sa tog stanovišta, osobenost moralne prakse je u tome što je njen objekat čovek sam, dok, recimo, u radno-proizvodnoj praksi objekat prakse je sama priroda, sami prirodni objekti. Razume se da se ova dva oblika prakse nalaze u najtešnjem jedinstvu, oni su, zapravo, dva oblika jedinstvene iako i izdiferencirane ljudske prakse, jer čovek ne bi mogao menjati i oblikovati ni svoju vlastitu prirodu u moralnom pravcu i izgrađivati kod sebe sistem moralnih vrlina kad ne bi u radno-proizvodnom procesu ili praksi menjao i spoljašnju prirodu; i obrnuto: samo ljudsko biće koje je u stanju da oblikuje sebe i da čisto prirodnim, biološkim snagama u sebi da ljudski oblik u stanju je da i prirodu aktivno oblikuje i menja. Isto tako, i objekat moralne ocene je samo čovek. • jeste u obliku predikata ili atributa u kome se moralni sud izražava. On se, naime, izražava i sažima u atributima dobro i zlo dok se, recimo, estetski sud sažima u atributima lepo, uspelo, ružno, neuspelo, a sud o vrednosti neke saznajne prakse ili saznajnog rezultata — u atributima istinito, odnosno neistinito.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Na osnovu izloženih rezultata teorijskih istraživanja možemo zaključiti: Moral je aktivno čovekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih. Ovo su u stvari opšti nazivi za čitav niz pojedinačnih pozitivnih i negativnih osobina, kao što su: pravičnost odnosno nepravi-čnost, ljubav odnosno mržnja, hrabrost odnosno kukavičluk itd.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Moralnost se može, prema sociološko-metodološkoj lektiri, definisati kao jedan od oblika društvenosti, društvene svesti čovekove, a organizaciona moralnost kao jedan od oblika i konkretizovanih iskaza organizacione svesti (“Onaj koji ne može da živi u zajednici ili kome ništa nije potrebno, jer je sam sebi dovoljan, nije deo države, te je ili zver ili bog” — kaže Aristotel.) Ona počinje onde gde i kada čovek svoju individualnost usklađuje sa zahtevima zajedničkog života – sa zahtevima organizacionog života, tj. života u organizaciji i posredstvom organizacije. Što se ponekad istinski moralno vredno i dobro ponašanje sastoji čak u kršenju neke ustajale, postojeće forme društvenih odnosa, odnosno organizacijiskih odnosa to ništa ne govori protiv valjanosti i činjeničke zasnovanosti iznete odredbe moralno dobrog, jer i kršenje postojeće društvenosti može dobiti svoju vrednost i opravdanje u ime novih, viših oblika društvenih i međuljudskih odnosa u organizacijama i posredstvom organizacija – humanijih, ljudskijih.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Ovakva sociološka odredba morala i moralno dobrog ne čini izlišnom već upravo zahteva kao svoju dopunu jednu definiciju - definiciju sa stanovišta ontologije i u okviru kategorije bića, a ne samo u okviru kategorije uslova i funkcije. Naime, sve i uočavajući da je moral sa svojim atributima dobro i zlo jedan od oblika društvenosti, društvene svesti čovekove i da svoju snagu crpe iz uloge održanja i unapređenja društvenosti, moramo ići dalje pa uvideti da moralne ocene dobro i rđavo donosimo samo o biću koje je toliko razvijeno da u datim situacijama može da razume i zna šta treba činiti i koje je u stanju da se samostalno odlučuje i određuje - da između otvorenih mogućnosti bira jedne a zapostavlja druge. Takvo biće je doista jedinstveno u sklopu svih drugih prirodnih, živih i neživih bića, jedino je ono u stanju da se kao subjekat okrene na objektivne uslove i da ih usmerava prema ličnoj odluci i oceni.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Ako je moral sa svojim atributima dobro i zlo svojstvo bića koje je u stanju da se samoodređuje ili, što je jedno i isto, — da je moral izraz i oblik slobode, time je data jedna ontološka, bivstvena odredba ili definicija. Takva definicija mora izaći iz okvira funkcionalno-teleološkog i kauzalnog razumevanja i objašnjenja morala zato što formirano ljudsko biće ceni moralne osobine ne samo zato da bi pomoću njih ostvarilo neke druge korisne svrhe i ne samo zato što društvena sredina vrši na njega pritisak da takve osobine kod sebe razvija, već ih ceni i kao takve, da bi bilo takvim, jer bez takvih osobina ljudsko biće nije puno kao ljudsko biće, nije ličnost.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Definisanja morala i atributa dobro i zlo moraju se vršiti i sa stanovišta ekonomije, psihologije i svih drugih nauka koje se bave čovekom (istorije, antropologije itd.). Na primer, u društvu u kome vlada robna proizvodnja kao osnovni ekonomski oblik, a sa njom i nejednakost uslova privređivanja, značajne razlike u egzistencijalnom položaju Ijudi, — moralne norme solidarnosti i humanosti mogu se definisati kao nužni korektiv ekonomske strukture. Zavisno od osnovnih kategorija u okviru kojih se određivanje ili definisanje vrši, postoje kauzalne, funkcionalne, genetičke i druge definicije.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Etika je nauka o moralu - ispituje moral. Iz ovog proizalazi da u ispitivanju morala mi možemo biti rukovođeni sa dve različite svrhe prema kojima se onda može izvršiti i osnovna podela u okviru etike kao nauke: • možemo se baviti moralom težeći da ga opišemo, objasnimo, razumemo onakvog kakav se on javlja u celokupnosti čovekovog ličnog organizacionog i ukupnog društvenog života. Sav taj skup duhovnih akata ili operacija (analiziranje, razumevanje, objašnjenje i sl.) možemo označiti zajedničkom (grčkom) rečju teorija(koja prvobitno, u grčkom jeziku, znači posmatranje, sagledavanje ), i • u bavljenju moralom možemo biti rukovođeni i praktičnom svrhom, a to je slučaj onda kada ne težimo opisu i objašnjenju, teorijskom shvatanju postojećih moralnih shvatanja i ocena, već hoćemo da jasno utvrdimo, formulišemo principe i pravila kojima treba da se rukovodimo.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe U zavisnosti od osnovne svrhe bavljenja moralom, ili u zavisnosti od suštine pitanja o moralu, u literaturi postoji podela etike na dve osnovne grane: teorijsku etikui napraktičnu ilinormativnu etiku. Onda kada pokušava da stavi pitanja morala u širi kontekst, etika, kao formalno polje istraživanja, sadrži tri različita ali konceptualno srodna poduhvata: a) metaetiku, b) normativnu etiku, i c) primenjenu etiku.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Zadatak teorijske etike je analiza, objašnjenje i razumevanje morala. Mi saznajemo jednu pojavu kad uočimo njene osobenosti, a te osobenosti možemo jasno istaći tek upoređivanjem sa sličnim pojavama. Kad je reč o moralu, onda jasno saznanje o njegovoj osobenosti dobijamo upoređivanjem pre svega sa drugim oblicima regulisanja ljudskih postupaka, a ti drugi oblici regulisanja su pravo, običaji i religija
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe • Razumevanje datog, konkretnog oblika moralnosti postižemo tek onda kad ga, kao i postojeće oblike prava i običaja, posmatramo u povezanosti sa karakterom društvenih struktura u kojima se on javlja kao jedan od oblika regulisanja odnosa, kad, dakle, utvrdimo funkcionalne pa i kauzalne odnose između oblika morala i oblika drustva. • Ovo istraživanje funkcionalnih odnosa i kauzalnih veza između oblika morala i oblika društva čini sociologiju morala. Ona doprinosi razumevanju morala tretirajući ga kao objektivno dati momenat u protivurecivoj, konfliktima bogatoj celini društvenog života i društvenog iskustva.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Moral ima i svoju subjektivnu, psihološku stranu, pa je za razumevanje morala potrebno i psihološko proučavanje. Čovek se ne rađa kao moralno biće, on ne donosi sa sobom na svet već formiranu savest, već je tokom vremena stiče. Potrebno je, dakle, utvrditi: na osnovi kojih to prirodno datih dispozicija (sklonosti) i na osnovi kojih to naknadno, u toku vaspitanja primenjenih mera i uticaja ljudsko biće razvija moralni osećaj i moralnu svest, oslobađa se od egoizma i počinje uvažavati tuđe želje i potrebe, gledati u drugima sebe i sebe u drugima, uvažavati norme ili pravila zajedničkog života. Ovom subjektivnom stranom morala bavi se psihologija morala. Ona ima za zadatak da prikaže i genezu, razvitak moralne svesti ili savesti, etape kroz koje ona prolazi sve od potpuno heteronomnog ponašanja, to jest od takvog ponašanja koje je motivisano oponašanjem starijih, strahom od kazni za postupke koji su zabranjeni i nagradom za postupke koje stariji odobravaju, do potpuno autonomnog ponašanja, to jest do takvog uvažavanja društveno-moralnih normi koje se čini iz znanja i razumevanja za njihovu vrednost i iz formiranog osećanja da nam je to ljudska dužnost.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Geneza, promena i razvitak morala moraju se pratiti ne samo na individualnom već i na društveno-istorijskom planu, i to kako u pogledu onoga što smo nazvali objektivnom, tako i u pogledu onog što smo nazvali subjektivnom stranom moralnosti. U toku razvitka oblika društva kroz istoriju menjaju se i brojne moralne norme, kao što se menja i subjektivni način doživljavanja, uvažavanja i odnošenja prema tim normama, što se može vrlo dobro pratiti na evoluciji i promeni tipa društvenog autoriteta – od favorizovanja autoriteta pojedinaca (patrijarhalni tip autoriteta) do favorizovanja takozvanog demokratskog, zajedničkog, mutualističkog tip autoriteta (tip u kome su norme zajedničkog života zajedničko delo samih učesnika i gde se one kao takve i izvršavaju).
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Pitanje koje je i dalje otvoreno glasi: da li se, i pored sve dosadašnje nepovezanosti istorijskog toka razvitka društva, i pored svih njegovih neujednačenosti na pojedinim tačkama i kod pojedinih naroda, može ipak govoriti o jednoj progresivnoj opštoj tendenciji razvitka društveno-moralnih normi i društveno-moralnog autoriteta koja bi bila analogna onoj koju prolazi jedinka u svom individualnom razvoju, to jest o tendenciji razvitka od heteronomije ka autonomiji, od indivdualno-patrijarhalnog ka demokratsko-zajedničarskom tipu autoriteta, od nesamostalne i vezane ka slobodnoj ličnosti uopste?
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe Različitost i razvitak moralnih normi odnosno tipova društveno-moralnog autoriteta nameće pitanje: pošto se u svemu tome i kroz sve to na raznim prostorno-vremenskim tačkama ipak razvija jedna, ljudska vrsta, čovek, — nema li onda možda nečeg opšteg, zajedničkog u tom razvitku, ne postoje li neke zajedničke, opšte i trajne moralne norme? Ovaj problem, kao pojavni oblik opštefilozofskog problema odnosa relativnog i apsolutnog, razvoja i bića, oduvek je raspravljan u teorijskoj etici, pri čemu su se teoretičari, sve do najnovijih vremena, služili empirijsko-induktivnom i istorijsho-etnološkom metodom, to jest nastojali da na pitanje odgovore posmatranjem i upoređivanjem moralnih shvatanja i odnošenja raznih narodnosti u različitim društveno-istorijskim epohama. Ali ovaj metod je svakako nedovoljan i mora se kombinovati, kao što se to u najnovije vreme čini, sa logičko-gnoseološkim metodom, što će reći sa ispitivanjem logičko-gnoseološke prirode moralnog suđenja uopšte; jer ako bi se, na primer, uspostavilo da je moralni sud po svojoj biti ili prirodi samo izraz ljudskih emocija, a emocije su nešto nestalno, promenljivo, što zavisi od različitih situacija na koje se emotivno reaguje, onda bi bila osporena teza o mogućnosti nekih opštih, svuda prisutnih moralnih normi i shvatanja.
TEORIJSKO-METODOLOŠKA STANOVIŠTAPrethodni, uvodni pojmovi i odredbe U najnovije vreme se sistematski razvija posebna grana teorijske etike koju možemo nazvati gnoseologija ili logika morala. Ona se bavi: • proučavanjem osobenosti gnoseološkog (saznajnog) statusa moralnih odredaba “dobro i zlo”, za razliku od takozvanih stvarnosnih odredaba, i • ispitivanjem osobenosti moralnog suda kao i načina dokazivanja i obrazlaganja u oblasti moralnih sudova, za razliku od načina dokazivanja u oblasti sudova o stvarnosti. Međutim, pitati se o gnoseološkom (saznajnom) statusu moralnih atributa kao i atributa uopšte znači u stvari pitati se o njihovom značenju, pa se gnoseologija morala može odrediti kao ispitivanje značenja moralnih atributa.
