POSLOVNA ETIKA I KOMUNICIRANJE

1. POSLOVNA ETIKA I KOMUNICIRANJE Profesor: Prof. dr Milan I. Miljević Asistent: Vladimir Džamić, MSc E-mail: mmiljevic@singidunum.ac.rs

2. Moral i moralni život • Pojam, elementi i teorijsko određenje morala • Značenja reči moral: • Vrednosno neutralno, • Vrednosno određeno. • Moral je oblik: • vladanja, • ljudske prakse, • delatnog, praktičnog odnošenja čoveka: • prema samom sebi, • prema drugim ljudima, • prema svetu organizacija i organizaciji sveta - kosmosu

3. Moral i moralni život • Razlika između morala i drugih oblika prakse i vrednosnog procenjivanja je u: • pogledu objekta moralne prakse i objekta moralne ocene, odnosno moralnog suda, i • obliku predikata ili atributa u kome se moralni sud izražava. • Prema genetičkim definicijama postoje sledeće teorije o poreklu morala: • Idealističke, odnosno konstruktivističke; • Naturalističke (humanitarne); • Socijalno-istorijske koncepcije sa sledećim varijantama: • teorije antroposociogeneze, • dijalektičko-meterijalističke teorije, i • teorije zasnovane na principu istorizma u razvoju morala.

4. Moral i moralni život • Poslovni moral se izražava u atributima dobro i zlo, a njegovi oblici ispoljavanja su moralne kategorije: • sud • postupak • karakter • savest • obaveza ili dužnost • kriterij ili pravilo • vrednost ili hijerarhija vrednosti • ispravno i nesipravno, • treba i ne treba.

5. Moral i moralni život • Osnovni oblici ispoljavanja morala su: • Subjektivni – predstavlja osećaj obaveznosti, odnosno dužnosti, i • Objektivni – predstavlja: • Moralna norma • Atributi dobro i zlo • Kategorije treba i ne treba • Kategorije ispra vno i neispravno.

6. Moral i moralni život • Funkcije morala su: • Vaspitna • Vrednosno-orijentaciona • Komunikativna • Saznajna • Regulativna • Humanitarna.

7. Moral i moralni život • Duhovne i praktične strane poslovnog morala iskazuju se kao: • Moralno saznaje – formira se u procesu vaspitanja i samovaspitanja i ispoljava se u ponašanju čoveka, njegovoj moralnoj kulturi i javlja se kao: • Način regulisanja života društva • Način socijalnog kontinuiteta • Duhovna strana morala • Celokupno iskustvo ljudi • Moralna praksa – sastoji se od: • Moralnih postupaka • Moralnih odnosa • Moralnih činova.

8. Moral i moralni život • Moralna regulativa sastoji se u tome što moral, a posebno poslovni moral, upoređuje realno ponašanje, saznanje, delanje i preživljavanje ljudi sa idealima, duhovnim i moralnim orijentirima – “kako bi trebalo da bude”. • One moralne norme koje individua usvoji postaju neodvojivi deo njegovog unutrašnjeg sveta – njegove ličnosti, njega kao bića prakse. • Moralna regulativa uključuje: • procenjivanje – ljudski postupci se odobravaju ili neodobravaju, i • imperativnost – moralna pravila se izlažu, a ponekad i nameću kao obrasci ponašanja.

9. Moral i moralni život • Poslovno moralno saznanje u sebi sadrži: • navike – automatsko pridržavanje moralnih normi; • refleksiju – razmišljanje; • intuiciju – intuitivna rešenja u teškim situacijama; • moralna proživljavanja i preživljavanja.

10. Moral i moralni život • Poslovna moralna regulativa oslanja se na društveno mnenje – ocenjivajući čovekovo poanašenje i delanje društvo ostvaruje funkciju savesti. • Moralnoj regulativi podvrgavaju se sve sfere društva, organizacija i čoveka bez izuzetka – sve sfere u kojima “postoje uzajamni odnosi subjekata”

11. Moral i moralni život • Velika većina filosofa-moralista zastupa tezu da je moralni život isključivo vezan za individualnu svest, uz osobu, uz unutrašnji čovekov život, uz “savest”. • Druga grupa mislilaca (sociologa) nikad nije sumnjala u tesnu povezanost između moralnog života i društvenog života. tako su došli do: • altruističkog morala – Smit, Comte, solidaristi i Sorokin; • utilitarističkog morala – Bentam i Mil; • morala osećanja - Vestermark; • morala u kome su sintetizirani racionalizam, evolucionizam i pragmatizam – Hobhaus, Mid, Djui, M. Ginsberg; • morala koji ono što je obavezno i ono što je poželjno pomiruje u njihovoj zajedničkoj zavisnosti o idealima što ih je stvorilo društvo sublimirano u Duhu – Dirkem. • Svi oni greše jer pretpostavljaju da postoji samo jedna stvarna vrsta morala.

12. Moral i moralni život • Moralni život je svojstven svim grupama - svim manifestacijama društvenosti. Mogu da ga podržavaju svi društveni okviri. • Moral nema posebnih organa koji su pozvani da kontrolišu njegovu praksu – može da bude i kolektivna (organizaciona) i individualna. • Pošto poslovna etika ne može da polazi samo od posebnih kolektivnih jedinica (organizacija) kao nosilaca moralnosti, njoj je neophodno potrebno da definiše “moralne činjenice” kako bi ih mogla razlikovati od ostalih tvorevina organizacije i civilizacije. • To čini Žorž Gurvič.

13. Moral i moralni život • Moralne činjenice su, kaže Gurvič, “kolektivni i individualni stavovi shvaćeni kao vidovi društvene stvarnosti, ukoliko su nadahnuti iskustvom borbe protiv svih prepreka što se suprostavljaju ljudskom naporu kao manifestaciji koja je priznata kao dostoja nepristrasnog odobravanja.” • Iz ovako definisanih moralnih činjenica proizlazi da je moralni “ne sačinjavaju samo stavovi nadahnuti borbom protiv prepreka što se suprostavljaju ljudskim naporima, stavovi koji se očituju kao pozitivna manifestacija, priznata kao dostojna nepristrasnog odobravanja; u moralnom životu je sadržan i rivalitet između različitih vrsta morala, to jest različitih moralnih stavova. Isto tako i unutar svake vrste (a ponekad i izvan nje) dolazi do sukoba između različitih oblika morala. • Promenjljivi hijerarhijski poredak vrsta i oblika morala dovodi do uspostavljanja sistema stvarnog morala ili sistema faktičkih moralnih stavova, a ti sistemi dogovaraju tipovima globalnih i parcijalnih struktura.”

14. Moral i moralni život • Pod vrstama stvarnog moralnog života treba razumevati kolektivne moralne stavove (i sve što oni sadržavaju implicitno ili eksplicitno) svrstane s obzirom na celokupnost njihove usmerenosti prema određenom moralnom autoritetu koji zahteva napore dostojne nepristrasnog odobravanja. Tako se razlikuje sledećih osam vrsta stvarnog moralnog života: • Tradicionalni moral • Finalistički, a posebno utilitaristički moral • Moral vrlina • Moral naknadno donetih sudova • Imperativni moral • Moral idealnih simboličkih predstava • Moral aspiracije • Moral delovanja i stvaralaštva.

15. Moral i moralni život • Pod vrstama stvarnog moralnog života treba razumevati kolektivne moralne stavove (i sve što oni sadržavaju implicitno ili eksplicitno) svrstane s obzirom na celokupnost njihove usmerenosti prema određenom moralnom autoritetu koji zahteva napore dostojne nepristrasnog odobravanja. Tako se razlikuje sledećih osam vrsta stvarnog moralnog života: • Tradicionalni moral • Finalistički, a posebno utilitaristički moral • Moral vrlina • Moral naknadno donetih sudova • Imperativni moral • Moral idealnih simboličkih predstava • Moral aspiracije • Moral delovanja i stvaralaštva.

16. Moral i moralni život • U poslovnom moralu, kao i unutar svake vrste moralnog života, valja razlikovati sledećih šest parova oblika stvarnog morala, jer se u tim različitim naglašenostima ispoljavaju naročito intenzivni preobražaji: • Mistični moral i racionalni moral (verski moral i svetovni moral samo su njihove drugostepene manifestacije); • Intuitivni moral i refleksivni moral; • Strogo normirani moral i moral prirodnih obdarenosti; • Moral koji proširuje svoje područje i moral koji ga sužava; • Moral koji se strogo poštuje i labavi moral, i • kolektivni moral i individualni moral.