Menadžment sporta i turizma

1. Menadžment sporta i turizma Mr A.Ivanovski

2. Peter Drucker: • “ Svaka delatnost koja u turističkom sektoru spaja ljude različitih znanja i veština može se nazvati turističkim menadžmentom”.

3. Radi se o kordinisanju aktivnosti koje je usmereno na postizanje unapred određenih ciljeva ali i aktivnosti koje će preduzeti drugi učesnici.

4. “Menadžment je umeće” tvrde američki profesori i teoretičari menadžmenta. • “ Znati kako” ili “ Know how” • “ činiti stvari u datoj situaciji i biti suočen s realnostima koje u tom trenutku postoje”

5. Ono što se danas naziva sportske aktivnosti, u turizmu se javlja kao jedan od važnih motiva turističkih kretanja od samih početaka razvoja ovog fenomena. • Od 1982 svetskog prvenstva u Španiji uvodi se pojam Fudbalski turizama u okviru Fife.

6. Sportsko rekreativna ponuda u turizmu • Slobodno korišćenje prirodnim resursima (atrakcijama) i sportskim objektima. • Kretanje u prirodi obeleženim stazama, obilazaka parkova i prirodnih atrakcija, kupanje, ronjenje, jedrenje, veslanje, vožnja biciklom, šetnja itd. • Upotreba terena za odbojku, fudbal, boćanje, stolova za stoni tenis.

7. Organizacijski oblici sportsko rekreativnih aktivnosti : • Organizovane aktivnosti u prirodi, ture, orijentaciono kretanje, rafting, takmičenja, organizacija manifestacija rekreativnog karaktera.

8. Programirani oblici sportsko rekreativne aktivnosti • Odnose se na program sportske rekreacije utemeljen na definisanim ciljevima pojedinaca ili grupa koji se želi postići. • Programi se mogu odnositi na transformaciju antropološkog statusa radi smanjenja telesne mase, stresa ili prevencije koronarnih obolenja i sl.

9. Trendovi razvoja rekreacije u turizmu • Veći kvalitet • Odgovarajuće sport. Rekreativne aktivnosti • Veću potražnju van sezone • Veću potražnju za individualne potrebe • Dostupnost turističke destinacije

11. Sportsko rekreativni turizam je važan deo savremene turističke ponude. • Planiranje i provođenje sportsko rekreativnih programa u turizmu kao profilirane selektivne ponude ima brojne prednosti za turizam. Strategija razvoja turističke ponude mora imati uporište i polazište u čvrstoj osnovi koja će se samo na taj način dalje razvijati. • Sadržaji sporta i rekreacije u raznim oblicima mogu zadovoljiti različite potrebe turista uključujući brojne funkcije koji proizilaze iz takve strategije.

12. Funkcije sportsko rekreativnog turizma

13. Strateške smernice sportsko rekreativnog turizma • Struktura učesnika (deca, mladi, odrasli, stariji, osobe sa invaliditetom). • Sadržaje podeljene na godišnje doba, na otvorenom prostoru, u prirodi, izgrađenim objektima, na vodenim i morskim površinama, u šumama ,planinama i sl. Sadržaji u zatvorenim prostorima primereni za različite aktivnosti. • Sadržaje prema programima: zdravstvenopreventivne, edukacijske(sportske škole), takmičenja, obrazovne(ekološke, agrikulturne, kulturno umetničke i sl.) • Sadržaje prema trajanju: dnevne, višednevne

14. Ono što je prepoznatljivo kao materijalno, a to su objekti i infrastruktura, rekviziti i sl., nije dovoljno za kvalitetnu turističku ponudu. Danas se traži duhovno i emotivno; doživljaj, osećaj zadovoljstva, duhovnoh ispunjenja i dr., a u to treba ugraditi stručnost, unanje, tehniku, kulturu, umešnost pristupa, animaciju.

15. Podela sportsko rekreativne ponude • U odnosu prema: • Vremenu ( u toku godine kada se odvijaju). • Geografskom položaju (kontinent, more) • Strukturi gostiju (deca, mladi, odrasli, stariji, osobe sa invaliditetom). • Vrsti iciljevima programa.

16. Wellness • Wellness turizam osniva se na filozofiji što potpunijeg zadovoljenja složenih i aktuelnihljudskih potreba. • Usmeren je prema zdravlju , utiče na podizanje nivoa čovekovih sposobnosti radi što većeg i trajnijeg unapređivanja zdravlja. • Wellness podrazumeva celokupan koncept zdravlja, a obuhvata područja zdravog kretanja, fizičkog vežbanja, prehrane, opuštanja i ovladavanja stresom do osećaja fizičkog i mentalnog uživanja i zadovoljstva( Andrijašević, Bartoluci 2004).

17. Važnost Men. u sportu i turizmu • Ono što danas nazivamo sportske aktivnosti, u turizmu se javlja kao jedan od važnih motiva turističkih kretanja od samih početaka razvoja ovih fenomena.

18. Uključivanjem sporta u turizam stvara se dodatno tržište za razne sportske proizvode, tj sportsku opremu, koju proizvodi “sportska industrija” dakle razvija se trgovinasportskih proizvoda . • Njaveći ekonomski učinci postižu se u okviru turističkih organizacija ili sportskih preduzeća za pružanje različitih sportsko rekreativnih usluga.

19. U savremenom turizmu vrlo je velik broj sportsko rekreativnih usluga kod kojih se realizuju pozitivni ekomonski učinci: • Iznajmljivanje sportskih objekata (tenis golf, sportske dvorane, bazeni i sl.) • Korišćenje sportskih objekata i opreme (ski žičare, plovila za sportove na vodi, oprema za ronjenje, jedrenje itd.) • Škole, kursevi za učenje raznih sportskih veština (skijanja, tenisa, golfa, jahanja..) • Pripreme sportista u raznim sportovima • Sportske igre, turniri i razna takmičenja • Velike sportske priredbe (Univerzijada, evropska i svetska takmičenja) • Sportsko zabavne atrakcije

20. Sportski orijentisana putovanja u nekim zemljamaBartoluci, M. ( 2004)

21. U turističkim preduzećima koja pružaju sportsko rekreativne usluge turistima, uz hotelski menadžment, vodeću ulogu imaju sportski menadžeri i učitelji ili instruktori određenih vrsta sportova: tenisa, golfa, jahanja, skijanja, sportkih igara itd. • U lečilištima pored menadžera medicinskog profila važnu ulogu imaju i menadžeri koji organizuju spotsko rekreativne sadržaje. • U sportsko rekreativnim centrima ovi menadžeri imaju glavnu ulogu • U organizaciji velikih sportskih manifestacija vodeću ulogu imaju specifični profili sportskih menadžera ali i menadžeri drugih struka.

22. Primeri pokazuju složenost sporta u turizmu i kako navedeni profili trebaju biti specijlano obučeni u organizaciji i menadžmentu za posebne sportove tj manifestacije.