PRIVREDNO PRAVO I DEO – OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA

1. PRIVREDNO PRAVOI DEO – OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA Pojam, predmet, metod i izvori imovinskog i privrednog prava Izrazi privatno, javno, imovinsko i građansko pravo Pojam i predmet imovinskog i privrednog prava Predmet imovinskog prava: pravila koja regulišu status privrednih subjekata i njihove pravne poslove Metod imovinskog i privrednog prava: 1) autonomija volje; 2) Ravnopravnost strana; 3) Prenosivost; 4) Imovinska sankcija; 5) Zaštita na privatni zahtev; 6) Dispozitivnost normi

2. IZVORI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA • Pojam izvora: materijalni izvor i formalni izvor; opšta i pojedinačna norma • Zakon • Primena pravnih pravila • Jedinstveno regulisanje pravnih polosva privrednog i imovinskog prava • Običaji uopšte • Privredni običaji • Uzanse • Opšti uslovi poslovanja • Sudska i arbitražna praksa • Precedenti: pravilo koje je u pojedinačnom slučaju stvorio sudija – englesko comon law je sistem nepisanog pravasastavljen od precedenata

3. SUBJEKTI I OBJEKTI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA SUBJEKTI: FIZIČKA I PRAVNA LICA Subjekti: imaoci pravne sposobnosti FIZIČKA LICA Pravna sposobnost fizičkih lica, sticanje i prestanak Poslovna sposobnost fizičkih lica: mogućnost da to lice svojom voljom zasniva, menja i gasi prava i obaveze Deliktna sposobnost fizičkih lica: mogućnost tog lica da odgovara za prouzrokovanu štetu Elementi određivanja fizičkih lica: lično ime, državljanstvo, prebivalište i boravište PRAVNA LICA Pravno lice – organizacija kojoj pravni propisi daju sposobnost da bude subjekat prava i obaveza, da ima poslovnu i deliktnu sposobnost

4. Organizacije sa svojstvom pravnog lica • Status pravnog lica stiču organizacije koje: 1) imaju imovinu; 2) nisu zabranjene i 3) pravni sistem im priznaje da budu imaoci prava i obaveza • Pravno lice, njegovi osnivači i učesnici: pravno lice je nezavisno od osnivača i članova u svome radu, odgovornosti za obaveze i prestanku • PODELE PRAVNIH LICA • Prema pravnoj prirodi: udruženja i ustanove • Udruženje je organizacija određenog broja fizičkih lica koja ga čine radi postizanja dozvoljenog cilja: između udruženja kao celine i članova postoji naročita ličnopravna veza i bez određenog broja članova ono ne nastaje, a ciljeve udruženju postavljaju članovi • Ustanova postoji nezavisno od fizičkih lica. Ima učesnike (zaposlene) koji ostvaruju cilj koji je postavio osnivač, a deluje u opštem interesu • Ustanove se dele na: zadužbine i druge ustanove • Zadužbina je pravno lice koje se zasniva na imovini koju je osnivač odredio da služi postizanju unapred određenih opštekorisnih ciljeva

5. Udruženja: podela • Korporacije i lična udruženja • Višečlana i jednočlana udruženja • Profitna i neprofitna • OSNOVNA OBELEŽJA PRAVNOG LICA: 1) da je uređeno pravilima; 2) da ima organe; 3) da teži ostvarenju dozvoljenog cilja; 4) da ima imovinu; 5) da se može identifikovati u pravnom prometu i 6) da je postalo subjekat prava • IDENTIFIKOVANJE PRAVNOG LICA • Ime neprofitnog pravnog lica je NAZIV, a profitnog POSLOVNO IME • Sedište – mesto za koje se pretpostavlja da se u njemu pravno lice nalazi, mesto u kome pravno lice obavlja delatnost ili odakle se upravlja tim licem • Državljanstvo je veza pravnog lica sa državom

6. Pravna, poslovna i deliktna sposobnost pravnog licaobjekti imovinskog i privrednog odnosa • Pravna sposobnost je moguićnost pravnog lica da ima prava i obaveze • Poslovna sposobnost je sposobnost pravnog lica da izjavama volje svojih organa zasniva, menja i gasi prava i obaveze • Deliktna sposobnost pravnog lica je njegova sposobnost da odgovara za prouzrokovanu štetu • OBJEKTI: stvari, radnje, lična prava i intelektualna prava (autorsko pravo i industrijska svojina-pravo na patent, uzorak, model, žig, na geografsku oznaku porekla proizvoda, now how)

7. PRAVNI POSLOVI I ZASTUPANJE • POJAM PRAVNOG POSLA: izjava volje koja sama ili u vezi sa drugim činjenicama izaziva nastanak, promenu ili prestanak nekog dozvoljenog imovinskopravnog odnosa • PODELA PRAVNIH POSLOVA: 1) jednostrani i dvostrani; 2) među živima i za slučaj smrti; 3) teretni (onerozni) i dobročini (lukrativni); 4) formalni i neformalni; 5) kauzalni i apstraktni • SASTOJCI PRAVNOG POSLA: 1) bitni, 2) prirodni i 3) sporedni • ZASTUPANJE: preduzimanje pravnih poslova u ime i za račun zastupanog fizičkog ili pravno lica, na osnovu ovlašćenja za zastupanje • U odnosu zastupanja učestvuju: 1) zastupani, 2) zastupnik i 3) treće lice sa kojim zastupnik zasniva pravni posao • Zastupanje deluje tako da pravni posao zastupnika koji deluje u ime i za račun zastupanog neposredno obavezuje zastupanog i drugu ugov. stranu

8. VRSTE ZASTUPANJA • ZAKONSKI ZASTUPNIK: fizičko lice koje je zakonom ovlašćeno da preduzima pravne radnje u ime i za račun zastupanog • STATUTARNI ZASTUPNIK: onaj čije ovlašćenje za zastupanje nastaje na osnovu statuta odnosno drugog akta pravnog lica • ZASTUPANJE NA OSNOVU AKTA DRŽAVNOG ORGANA (staralac, privremeni zastupnik u parničnom postupku itd) • ZASTUPANEJ NA OSNOVU IZJAVE VOLJE ZASTUPANOG (PUNOMOĆSTVO) • Prema obimu deli se na 1) opšte i 2) posebno • POSEBNI OBLICI VOLJNOG ZASTUPANJA • 1) Prokura - punomoćje kojim privredno društvo ovlašćuje jedno ili više lica za zaključivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošću društva: to je našire ovlašćenej za sklapanje svih pravnih poslova u vezi sa delatnošću društva • Ne može se dati za određeno vreme, ograničiti ili vezati za uslove • Prokura ne sadrži ovlašćenje za otuđenje ili opterećenje nepokretnosti

9. OBLICI VOLJNOG ZASTUPANJA • Prokura se daje u pisanom obliku, neprenosiva je i upisuje se u registar • Prokura može biti pojedinačna ili zajednička. • Pojedinačna se se daje jednom licu ili većem broju lica - tada svaki prokurista ima sva zastupnička ovlašćenja iz prokure • Zajednička prokura može se dati dvojici ili većem broju lica zajedno. Pravni posao je punovažan samo ako postoji saglasnost svih prokurista • Privredno društvo može opozvati prokuru u svako doba • PUNOMOĆNIK PO ZAPOSLENJU: lice koje se smatra ovlašćeno na preduzimanje pravnih poslova, u ime i za račun vlastodavca, samom tim što za njega vrši određene radne dužnosti ili kojih proizlaze i ovlašćenje za zasnivanje i ispunjenje određenih pravnih poslova (prodavci u prodavnicama, radnici na šalterima, u ugost. objektima itd.)

10. OBLICI VOLJNOG ZASTUPANJA • OVLAŠĆENJE TRGOVINSKOG PUTNIKA – preduzima najčešće pravne poslove izvan sedišta vlastodavca • Ako ovlašćenja trgovinskog putnika nisu jasna smatra se da nije ovlašćen da zaključuje ugovore, nego samo da prikuplja porudžbine. Kada je ovlašćen da prodaje robu nije ovlašćen da naplati cenu ni da prodaje robu na kredit. Ovlašćen je da prima reklamacije zbog nedostatka robe i da u ime zastupanog preduzima mere za očuvanje njegovih interesa • POSLOVNO PUNOMOĆJE – zastupanje koje nastaje na osnovu volje privrednog društva ili preduzetnika uobičajeno u vršenju njihove privredne delatnosti. Ovo zastupanej se ne upisuje u registar, a a ograičeno je registrovanom delatnošću privrednog društva odnosno preduzetnika

11. FORMA I NIŠTAVOST PRAVNIH POSLOVA • FORMA PRAVNIH POSLOVA – pravilo o neformalnosti pravnih poslova • Pravni posao je formalan kad po zakonu ili na osnovu ugovora strana on mora biti izražen u određenoj formi • Izmene i dopune formalnog ugovora moraju biti takođe izražene u toj formi osim kad se postiže sporazum o sporednim odredbama • NEVAŽEĆI PRAVNI POSLOVI – ne proizvode dejstva jer im nedostaje neka od pretpostavki određenih zakonom. To su: 1) ništavi i 2) rušljivi pravni poslovi • NIŠTAVI PRAVNI POSLOVI – ako su protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. Smatraju se da nisu zaključeni jer se njima vređaju opšti interesi • RUŠLJIVI PRAVNI POSLOVI- proizvode dejstva, ali mogu biti poništeni u određenom roku na zahtev strane u čiju korist je ustanovljena rušljivost (njima se vređaju pojedinačni interesi) • Rušljiv je pravni posao: 1) koga je zaključila ograničeno poslovno sposobna strana, 2) kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i 3) kad je to zakonom ili drugim propisom određeno

12. RUŠLJIVI PRAVNI POSLOVI • Rušljivost može isticati samo zainteresovana strana u subjektivnom roku od jedne godine od trenutka saznanja za prevaru ili zabludu ili kad je prinuda prestala, a u objektivnom roku od tri godine • ZABLUDA – netačno saznanje i predstava o nekoj činjenici relevantnoj za punovažnost imovinskog odnosa. Uzima se u obzir bitna zabluda: ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice s kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običaju u prometu ili po nameri strana smatraju odlučnim • PREVARA – namerno izazvana ili održavana zabluda kod jedne strane da bi izjavila određenu volju. Može poticati od druge ugovorne straneali i treće lice • PRINUDA – zabranjena protivpravna sila koja se jednoj strani stavlja u izgled (pretnja ili psihička prinuda) ili se na njoj neposredno primenjuje (fizička prinuda) da bi izjavila određenu volju

13. STICANJE IMOVINSKIH PRAVA • Sticanje imovinskih prava može biti: 1) derivativno i 2) originarno • Derivativno sticanje – nastaje ako sticalac subjektivno imovinsko pravo izvodi iz prava prethodnika u istom ili manjem obimu • Translativan prenos – postoji kad se na sticaoca prenese pravo u celini koje ima (prenošenje prava svojine na određenoj zemljišnoj parceli) • Translativan prenos se označava i kao sukcesija • Sukcesija može biti singularna i univerzalna • Singularna sukcesija – prethodnik na sledbenika prenosi jedno ili više tačno određenih (individualnih) prava • Univerzalna sukcesija – nastaje kad se na sticaoca prenose sva prava i obaveze sa prethodnika na sledbenika koji postaje imalac imovinskopravne celine • Konstitutivan prenos – kad se ne prenosi na sledbenika pravo u celini nego (delimično): konstituiše se pravo službenosti na tuđoj parceli

14. ORIGINARNO STICANJE. VRSTE IMOVINSKIH PRAVA • Originarno sticanje: ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika nego iz činjenica određenih zakonom (sticanje od nevlasnika, održaj itd.) • Vrste imovinskih prava: 1)apsolutna rpava (stvarna, intelektualna i lična), 2) relativna (obligaciona) i 3) prenosiva i neprenosiva

15. STVARNO PRAVO • POJAM I OBELEŽJA STVARNOG PRAVA • Objektivno stvarno pravo – skup pravnih normi koje regulišu odnose između ljudi povodom stvari • Subjektivno stvarno pravo – pravo koje svog imaoca ovlašćuje na neposrednu pravnu vlast na određenoj stvari • NAČELA REGULISANJE STVARNOG PRAVA. 1) načelo privatnopravne vlasti na stvari (vlast je trajne prirode, neposredna je i deluje apsolutno), 2) načelo ograničenja stvarnih prava (numerus clausus), 3) načelo specijalnosti (stvarna prava se konstituišu na induvidualno određenim stvarima) i 4) načelo publiciteta stvarnih prava • PODELA STVARNIH PRAVA: 1) pravo svojine, 2)peravo službenosti, 3) stvarni (realni) tereti, 4) pravo zaloge i 5) pravo građenja

16. STVARNO PRAVO – PODELA STVARI • PODELA STVARI • Stvari u prometu i van prometa • Pokretne i nepokretne stvari. Nepokretnosti po nameni su pokretne stvari ako su ispunjeni ovi uslovi: 1) da je ona u funkciji nepokretnosti; 2) da je tu funkciju odredio vlasnik nepokretnosti, 3)da je vlasnik nepokretnosti istovremeno vlasnik popkretne stvari koji joj je odredio takvu funkciju • Individualno određene stvari i stvari određene po rodu • Zamenljive i nezamenljive stvari • Potrošne i nepotrošne stvri • Deljive i nedeljive stvari • Pripadak (sporedna i samostalna stvar koja omogućava ili olakšava korišćenje glavne stvari). On nastaje i prestaje voljom vlasnika

17. STVARNO PRAVO – PODELA STVARI • Plodovi : prihodi neke stvari, koji se javljaju periodično a ne iscrpljuju supstancu stvari • Podela plodova: 1) prirodni, 2) industrijski, 3) civilni • Novac i procena vrednosti stvari • Novac je telesan stvar koji ima funkciju opšteg merila vrednosti robe i usluga • Redovna cena i afekciona cena (vrednost za vlasnika zbog naklonosti prema toj stvari) • Afekciona cena se uzima u obzir kod naknade štete ako je stvar uništena ili oštećena krivičnim delom učinjenim sa umišljajem

18. STVARNO PRAVO - DRŽAVINA • Državina – pravno zaštićena faktička vlast na stvar, nezavisna od postojanja imovinskog prava • Detencija – faktička vlast na stvari koja se voljno vrši za drugoga na osnovu radnog ili sličnog odnosa. Državinsku zaštitu nema detentor • Subjekti držvine • Predmet državine • Vrste državine: državina stvari i državina prava; isključiva državina i sudržavina; zakonita i nezakonta državina; savesna i nesavesna državina; neposredna i posredna državina • Pribavljanje državine: neposredno i posredno • Gubitak državine • Zaštita državine: samopomoć i sudska zaštita – tužba zbog uznemiravanja ili oduzimanja stvari u roku od 30 dana od saznanja za smetanje i učinioca, a u objektivnom roku od 1 godine od smetanja državine

19. PRAVO SVOJINE POJAM - subjektivno stvarno pravo iz koga proističe najviša pravna i faktička vlast na stvari SADRŽINA – ovlašćenja: 1. državnja; 2. korišćenja ili upotrebe 3. raspolaganja OBELEŽJA PRAVA SVOJINE – 1. apsolutno (deluje prema svima); 2.jedinstveno (vezano za jednog subjekta, suvlasnici i zajedničari imaju isto pravo kao jedan vlasnik); 3. jednovrsno (ne može se deliti po ovlašćenjima kao u feudalizmu); 4. rekadentno (elastično); 5) nezavisno; 6) nezastarivo STICANJE PRAVA SVOJINE – derivativno i originarno DERIVATIVNO STICANJE – ako sticalac pravo svojine izvodi iz prava prethodnika tj. ako postoji 1) pravni osnov i 2. način sticanja • NAČIN STICANJA NEPOKRETNIH STVARI- na osnovu pravnog posla (pravni osnov) upisom u javni registar (način sticanja) • NAČIN STICANJA POKRETNIH STVARI – na osnovu pravnog posla (pravni osnov) i predaje u državinu sticaoca (način sticanja)

20. PTRAVO SVOJINE. ODRŽAJ • NAČIN DERIVATIVNOG STICANJA POKRETNIH STVARI: 1. fizička predaja; 2. simbolična predaja; 3. fiktivna predaja; 4. predaja stvari bez prenosa prava svojine • POJEDINI VIDOVI ORIGINARNOG STICANJA PRAVA SVOJINE • ODRŽAJ – državina stvari određeno vreme na osnovu koje se stiče pravo svojine • Redovan održaj: savesna i zakonita državina + održaj u trajanju od 3 godine za pokretne stvari, a 10 godina za nepokretnu stvar • Vanredni održaj: savesna državina + održaj pokretne stvari 10 godina, a 20 godina nepokretne stvari • Računanje vremena: od dana kad je držalac stupio u državinu a završava se istekom poslednjeg dana vremena za održaj • Na prekid ili zastoj održaja primenju se pravila zastarelosti

21. STICANJE SVOJINE OD NEVLASNIKA. ZAŠTITA SVOJINE • OPŠTE PRETPOSTAVKE: 1.da je sticalac savestan; 2. da je stvar pokretna; 3. da je pravni posao na osnovu koga se prenosi stvar na sticaoca teretan; 4. da je stvar predata sticaocu • POSEBNE PRETPOSTAVKE: 1. da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari; 2. da je stvar pribavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine i 3. da je stvar kupljena na javnoj prodaji • ZAŠTITA PRAVA SVOJINE: vansudskim i sudskim putem (podnošenj. tužbi) • Reivindikaciona tužba: podnosi je vlasnik individualno određne stvari koji je prestao biti njen držalac protiv držaoca te stvari. Tužba ne zastareva • Publicijanska tužba: podnosi je kvalifikovani držalac stvari od držaoca kod koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu i zahteva vraćanje individualno određene stvari. Tužba ne zastareva

22. NEGATORNA TUŽBA. SUSVOJINA • Negatorna tužba: tužba vlanika – držaoca protiv svakog ko ga uznemirava na drugi način a ne oduzimanjem stvari. Užba ne zastareva. • Uslovi za tužbu: 1. da jedno lice uznemirava vlasnika ili držaoca (pretpostavljenog vlasnika) ističući da ima pravo kojim ograničava pravo vlasnika – držaoca: tvrdi da ima pravo službenosti ili sa njegove stvari potiču imisije: dim, čađ, jaka svetlost, otpadne vode itd.; 2) da je uznemiravanje protivpravno; 3. da uznemiravanje vlasnika – držaoca postoji i u vreme podnošenja tužbe • SUSVOJINA – pravo svojine dva ili više lica na istoj fizički nepodeljenoj stvari, čiji su delovi određeni idealno (alikvotno): kao npr.1/3; 25,25; 33% • Prava suvlasnika u odnosu na celu stvar: 1. da zajednički upravljaju sa stvari – redovno upravljanje i vanredno upravljanje • Pravo suvlasnika u odnosu na alikvotni deo stvari: pravo da raspolaže sa svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika – ostali suvlasnici imaju pravo preče kupovine

23. SUSVOJINA. ZAJEDNIČKA SVOJINA.ETAŽNA SVOJINA • Prestanak suvlasničke zajednice – deobom: na osnovu ugovora o deobi ili po odluci suda • Pravo na deobu ne zastareva. Deoba može biti naturalna (fizička) ili civilna deoba • ZAJEDNIČKA SVOJINA – pravo svojine dva ili više lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu određeni ni idealno ni realno • Oblici zajedničke svojine: naslednička zajednica; zajednička svojina bračnih i vanbračnih drugova; sticanje u porodičnoj zajednici • ETAŽNA SVOJINA – pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži kao posebnom delu zgrade čiji titular ima i stvarna prava na zajedničkim delovima zgrade i građevinskoj parceli na kojoj je zgrada podignuta • Dlovi zgrade koji služe zgradi kao celini ili samo posebnim delovima su zajednička nedeljiva svojina svih vlasnika posebnih delova li samo vlasnika čijim posebnim delovima služe

24. DRŽAVNA I DRUŠTVENA SVOJINA. ZALOŽNO PRAVO • DRŽAVNA SVOJINA – najviša pravna i fizička vlast države na stvari: prirodna bogatstva, nepokretnosti i druga sredstva koja koriste Republika Srbija, organi i organizacije države i jedinice lokalne samouprave • Javna preduzeća imaju za osnov državnu svojinu • DRUŠTVENA SVOJINA – najviša pravna i faktička vlast društvenog pravnog lica na stvari • ZALOŽNO PRAVO – stvarno pravo poverioca na tuđoj stvari ili pravu (dužnika ili trećeg lica) • Vrste založnih prava - po načinu nastanka: 1. na osnovu ugovora; 2. sudsko založno pravo(prinudno sudsko založno pravo i sporazumno sudsko založno pravo); 3. zakonsko založno pravo (značajno je za ugovore u privredi: o komisionu, trgovinskom zastupanju itd.)

25. NAČELA ZALOŽNOG PRAVA • NAČELO AKCESORNOSTI(obeležje založnog prava da je sporedno i zavisno od postojanja potraživanja poverioca kao samostalnog prava) • Izuzetak: zaloga za buduću i uslovnu obavezu • NAČELO OFICIJELNOSTI (pravilo da se založni poverilac, kome dug nije plaćen u roku, može naplatiti iz vrednosti založene stvari u sudskom postupku) • Izuzetak kod hipoteke • NAČELO SPECIJALNOSTI (svojstvo založnog prava da se njime obezbeđuje određeno potraživanje u tačno označenom iznosu jednog poverioca i da može nastati na stvari ili pravu koja je određena) • NAČELO NEDELJIVOSTI (obeležje založnog rpava da založena stvar ili pravo kao celina obezbeđuje potraživanje kao celinu)

26. HIPOTEKA • POJAM HIPOTEKE – založno pravo na nepokretnim stvarima koje ostaju u državini založnog dužnika • Napuštanje načela oficijelnosti: osnovni način namirenja hipoteke je vansudski • Predmet hipoteke: 1. nepokretna stvar; 2. deo nepokretne stvari u skladu sa odlukom o deobi; 3. susvojinski deo u nepokretnosti; 4. poseban deo zgrade (etažna svojina), 5. stvarna prava na zemljištu – pravo građenja, pravo preče gradnje ili raspolaganja u državnoj (društvenoj) svojini; 6. objekat u izgradnji ili poseban deo objekta u izgradnji iako nije još izgrađen ako je izdato pravosnažno odobrenje za građenje • Simultana (zajednička) hipoteka: kad je jedno potraživanje obezbeđeno sa više nepokretnosti • Prenošenje hipoteke: 1. ako se prenosi potraživanje na novog poverioca – cesija prenosi se i hipoteka kao sporedno pravo; 2. preuzimanje duga - samo uz pismenu saglasnost poverioca ali hipoteka i dalje ostaje

27. HIPOTEKA II • Podhipoteka - kad se jedna nepokretnost optereti sa više hipoteka: redosled se određuje prema trenutku njihovog nastanka, ako je prestala hipoteka koja je prva nastala na njeno mesto dolazi druga hipoteka itd. • Domašaj hipoteka: na celu nepokretnost - sve njene sastavne delove: pripatke, nepokretnosti po nameni • NEPOKRETNOSTI KOJE NE MOGU BITI PREDMET HIPOTEKE: one koje nisu u prometu • STICANJE HIPOTEKE: upisom u zemljišni registar (način sticanja) ako za to postoji punovažan osnov • PRAVNI OSNOV HIPOTEKE: 1. ugovor ili sudsko poravnanje; 2. založna izjava (jednostrana hipoteka); 3) zakon; 4. sudska odluka • UGOVOR O HIPOTECI: zaključuje vlasnik nepokretnosti i poverilac u pisanoj formi a potpisi na ugovoru overavaju se od ovlašćenog organa. Obavezuje strane ako sadrži bitne elemente propisane Zakonom o hipoteci

28. HIPOTEKA III • LEX COMMISSORIA I NAKNADNI UGOVOR • Lex commissoria odredba ugovora kojom poverilac ugovara za sebe da u slučaju neisplate duga o dospelosti svoje potraživanje namiri sticanjem prava svojine na založenu stvar ili da će po unapred određenoj ceni moći prodati nepokretnost, zadržati je za sebe, ubirati sa nje plodove ili je iskorišćavati na drugi način • Strane mogu ugovoriti ovaj institut tek po dospelosti obezbeđenog potraživanja, a ne pre dospelosti • JEDNOSTRANA HIPOTEKA – nastaje na osnovu založne izjave vlasnika stvari kojom se jednostrano obavezuje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti • UPIS HIPOTEKE: kauzalan jer se zasniva na ugovoru o hipoteci, jednostranoj hipoteci, naređenju zakona ili odluci suda koji moraju sadržati clausulu intabulandi

29. HIPOTEKA IV – STICANJE OBAVEZE STRANA • Sticanje hipoteke: 1) pravni osnov – ugovor, založna izjava (jednostrana hipoteka), zakon, odluka suda i 2) način sticanja – upis u zemljišni registar • Ugovor o hipoteci mora biti pisan sa potpisima overenim pred nadležnim organom i sadržinom određenom Zakonom o hipoteci • Ugovor o hipoteci, jednostrana hipoteka i odluka suda su osnov za uknjižbu hipoteke u korist hipotekarnog poverioca • Posle nastanka hipoteke vlasnik nepokretnosti ima pravo: 1) da drži predmet hipoteke; 2) upotrebljva predmet hipoteke; 3) pribira prirodne i civilne plodove sa predmeta hipoteke; 4)otuđi predmet hipoteke • Vlasnik nepokretnosti je u obavezi: 1) da fizički ne menja predmet hipoteke, bez pismene saglasnosti poverioca; 2) da čuva i održava predmet hipoteke kao dobar domaćin ili dobar privrednik; 3) da osigura predmet hipoteke od svih uobičajenih rizika pre zaključenja ugovora o hipoteci

30. HIPOTEKA V- NAMIRENJE POVERILACA • Poverilac može tražiti da se namiri: 1) prvo iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti a zatim iz imovine dužnika, 2) istovremeno iz imovine hipotekovane nepokretnosti i dužnikove imovine i 3) prvo iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti • VANSUDSKI POSTUPAK NAMIRENJA • Ako dužnik ne plati dug o dospelosti hipotekarni poverilac poslaće opomenu u pismenoj formi istovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako to nisu ista lica) • Ako u roku od 30 dana od prijema prve opomene dužnik ne plati dug, poverilac će im uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti i istovremeno registru nepokretnosti zahtev da se izvrši zabeležba hipotekarne prodaje u korist poverioca • Ako dužnik ne plati dug do dana pravosnažnosti rešenja o zabeležbi prodaje, a od dana izdavanja rešenja je proteklo 30 dana, poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji nepokr. aukcijom ili neposredno

31. HIPOTEKA VI - NAMIRENJE POVERILACA • Poverilac sam može organizovati aukcijsku prodaju ili je poveriti licu koje se time profesionalno bavi • Namirenje kad je predmet hipoteke objekat u izgradnji: organ koji je izdao odobrenje za izgradnju, na zahtev kupca objekta u izgradnji, izdaće bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime i poništiti staro odobrenje za izgradnju • REDOSLED NAMIRENJA: 1. troškovi prodaje , 2. potraživanje hipotekarnog poverioca, 3) potraživanje hipotekarnog poverioca nižeg reda 4) preostali deo pripada dužniku

32. PRESTANAK HIPOTEKE • Ispunjenjem, kompenzacijom, otpuštanjem duga, prenovom, nemogućnošću ispunjenja, odricanjem od hipoteke, konfuzijom, konsolidacijom i potpunom propašću nepokretnosti • Hipoteka prestaje kad u opštem interesu (eksproprijacija i sl.) na osnovu odluke državnog organa pravo na predmetu hipoteke pređe na treće lice • Hipoteka ne prestaje zastarelošću potraživanja • Hipoteka prestaje sudskom odlukom o amortizaciji: 1. ako je proteklo 20 god. Od dospelosti obezbeđenog potraživanja, 2. ako upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici, 3. ako za proteklo vereme hipotekarni poverilac nije zahtevao ni primio isplatu glavnog potraživanja ni kamata a to nije zahtevalo ni jedno ovlašćeno lice • CENTRALNU EVIDENCIJU HIPOTEKA VODI REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD – KATASTAR NEPOKRETNOSTI

33. PRAVO ZALOGE NA POKRETNOJ STVARI • Na pokretnoj stvari moguća je 1. ručna zaloga i 2. registarsko založno pravo • Predmet zaloge: pokretne stvari u prometu koje se mogu prodati u izvršnom postupku • RUČNA ZALOGA – najčešće nastaje na osnovu ugovora o zalozi • Dužnik ili treće lice za njega mora predati založenu pokretnu stvar založnom poveriocu u državinu (zalogoprimac) • Zalogoprimac mora stvar čuvati kao dobar domaćin ili dobar privrednik • Založno pravo se može prenostiti sa glavnim dugom • Založno pravo prestaje: prestankom glavnog duga, propašću stvari, odricanjem poverioca od zaloge, protekom roka, konsolidacijom i konfuzijom

34. REGISTARSKO ZALOŽNO PRAVO • Registarko založno pravo je pravo zaloge na pokretnoj stvri koja nastaje bez predaje predmeta zaloge u državinu založnog poverioca, samim upisom založnog prava u registar zaloge • Registarsko založno pravo zasniva se na osnovu ugovora upisom u Registar zaloge • Posle upisa u registar zaloge zalogodavac je ovlašćen da da objekat zaloge da na poslugu, u zakup ili da ga otuđi. Zalogodavac je dužan da podnese zahtev za upis založnog prava u registar zaloge na teret novog vlasnika • Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni poverilac stiče državinu po samom zakonu i pravo da se iz vrednosti objekta namiri • Postupak namirenja počinje kad založni poverilac dostavi obaveštenje dužniku i zalogodavcu (ako nisu ista lica). On može zahtevati da sud donese rešenje o oduzimanju založene stvari od lica kod koga se nalazi i da se ta stvar njemu preda

35. REGISTARKO ZALOŽNO PRAVO • Prodaja založene stvari može biti sudska i vansudska (ako je to predviđeno ugovorom o zalozi) • Red prvenstva između registarskog založnog prava i zaloge određuje se po vremenu nastanka • Založno pravo prestaje brisanejm založnog prava iz Registra zaloge: 1. prestankom potraživanja, 2. propašću stvari, 3.prodajom objekta založnog prava, 4. protekom roka, 5. konfuzijom, 6. konsolidacijom, 7. odricanjem poverioca od založnog prava

36. OPŠTI DEO OBLIGACIONOG PRAVA • Pojam i deoba obligacionog prava • Pojam obligacionog odnosa • Izvori obligacija • UGOVOR saglasna izjava volje dve strane imovinskog karaktera radi zasnivanja izmene ili prestanka obligacionog odnosa • Podela ugovora: jednostrano obavezni i dvostrano obavezni, teretni i dobročini, komutativni i aleatorni, formalni i neformalni, sa trajnim ili trenutnim ispunjenjem obaveza, kolektivni i individualni ugovori, generalni i specijalni, prosti i složeni, predugovor i glavni ugovor, imenovani i neimenovani • ZAKLJUČENJE UGOVORA – procedura postizanja saglasnosti volja da bi nastao ugovor

37. ZAKLJUČENJE UGOVORA • Ponuda jednostrana i ozbiljna izjava volje jednog lica, koja sadrži sve bitne sastojke ugovora, upućena drugom licu da bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor • Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i oglasi u medijim nisu ponude nego poziv da se pod tim uslovima učini ponuda • Ponuda može biti učinjena prisutnom ili odsutnom licu • Prihvatanje ponude proizvodi dejstvo ako je učinjena u roku određenom za njen prihvat • Izjava o prihvatanju ponude: aktivnim ponašanjem a izuzetno i ćutanje ponuđenog. Prihvatanjem ponude nastaje ugovor • Ugovor je zaključen u momentu u kome se smatra da su se strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora – u trenutka kada je odsutni ponudilac primio izjavu da prihvata ugovor.

38. ZAKLJUČENJE UGOVORA • Predugovor – ugovor kojim se strane obavezuju da će docnije zaključiti glavni ugovor sa određenim bitnim elementima • Predmet ugovora: akti davanja, činjenja, nečinjenja ili trpljenja – ono na što se dužnik obavezao poveriocu • Osnov ugovora: neposredni pravni cilj obavezivanja strane u ugovoru • Mane volje: prinuda, prevara i bitna zabluda • Pojačanje ugovora: 1. stvarna sredstva obezbeđenja- zaloga, kaucija, kapara; 2. lična sredstva obezbeđenja – jemstvo, ugovorna kazna, odustanica • Kapara: akcesorni ugovor kojim se dužnik obavezuje poveriocu da mu kao znak da je zaključen ugovor i sa ciljem stvarnog obezbeđenja ispunjenja obaveze, preda iznos novca ili izvesnu količinu zamenljivih stvari • Kad je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu druga

39. ZAKLJUČENJE UGOVORA – kapara, ugovorna kazna • strana može: 1. zahtevati ispunjenje ugovora, ako je to moguće, 2. tražiti naknadu štete, a kaparu uračunati ili vratiti, 3. zadovoljiti se primljenom kaparom • Kad je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu druga strana po svom izboru može: 1. zahtevati izvršenje ugovora ako je to moguće, 2.tražiti naknadu štete i vraćanje kapare ili 3. tražiti vraćanje udvojene kapare • UGOVORNA KAZNA sporazum strana (u formi predviđenoj za glavni ugovor) kojim se dužnik obavezuje da će poveriocu platiti određeni novčani iznos ili pribviti neku drugu materijalnu korist, ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem • Određuje se: u procentu od glavne obaveze, u fiksnom iznosu za svaki dan zakašnjenja, u promilima od glavne obaveze, itd.

40. ZAKLJUČENJE UGOVORA. DVOSTRANO OBAVEZNI UGOVORI • ODUSTANICA – sporazum kojim se jedna ili svaka ugovorna strana ovlašćuje da odustane od ugovora davanjem neke stvari, po pravilu novca • Strana koja izjavi drugoj strani da će dati odustanicu ne može više zahtevati izvršenje ugovora, ali je sa tom izjavom dužna dati odustanicu • Sud može smanjiti preterano visoku odustanicu • Dvostrano obavezni ugovori za obe ugovorne strane stvaraju ovlašćenja i obaveze • Na dvostrano obavezne ugovore primenjuju se pravila: o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja, o raskidanju ugovora zbog neispunjenja, o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti, prekomernom oštećenju, zelenaškom ugovoru, nemogućnosti ispunjenja

41. RASKIDANJE UGOVORA • Raskidanje ugovora zbog neispunjenja – jednostrana izjava volje poverioca koji je svoju obavezu ispunio ili je spreman da je ispuni, upućena dužnikuzbog neizvršenja njegove obaveze, kojom raskida punovažan ugovor, ako raskid ne nastupi po samom zakonu • Raskid ugovora kad je ispunjenje obaveze u određenom roku: 1. bitan sastojak ugovora i 2. kad nije bitan sastojak ugovora • Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti – prestanak punovažnog ugovora jednostranim raskidom ili njegova revizija zbog nastupanja određenih činjenica (rebus sic stantibus) ako su: 1. pre isteka roka za ispunjenje nastupile okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze ili se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u vreme zaključenja ugovora strana koja se na njih poziva nije bila u mogućnosti a ni dužna da ih zme u obzir, niti ih je mogla izbeći ili savladati i 2. ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i po opštem mišljenju nepravično ga je održati na snazi

42. PROUZROKOVANJE ŠTETE • POJAM ŠTETE – obligacija koja nastaje između lica odgovornog za smanjenje imovine ili sprečavanje njenog povećanja ili nanošenje fizičkog ili psihičkog bola i straha, i oštećenog • VANUGOVORNA I UGOVORNA ŠTETA • ISKLJUČENJE ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU: 1. nužna odbrana, 2. krajnja nužda, 3. vršenje dozvoljene samopomoći, 4. pristankom oštećenika, 5. viša sila, radnja trećeg lica i drugi slučajevi određeni zakonom • VRSTE ŠTETE: 1. materijalna i 2. nematerijalna • MATERIJALNA ŠTETA: obična (prosta) i izmakla korist • NEMATERIJALNA ŠTETA: nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola i straha

43. ODGOVORNOST ZA ŠTETU • Odgovornost po osnovu krivice: obaveza štetnika da odgovara zua ugovornu ili vanugovornu štetu koja je prouzrokovana namerno ili nepažnjom • Postojanje štete i krivice štetnika dokazuje oštećeni • Isključenje odgovornosti za štetu • Objektivna odgovornost – šteta od opasne stvari i opasne delatnosti • Stvar je opasna po svojim osobinama, pložaju ili upotrebi • Delatnost je opasna ako od nje potiče povećana opasnost štete po okolinu • Odgovara vlasnik opasne stvari ili lice koje vrši opasnu delatnost • Oslobađanje od odgovornosti: 1. viša sila, 2. radnja oštećenog ili trećeg lica koju imalac opasne stvari ili opasne delatnosti nije mogao predvideti, a posledice izbeći ili otkloniti

44. ODGOVORNOST PROIZVOĐAČA STVARI S NEDOSTATKOM • Proizvođač koji stavlja u promet pokretnu stvar koju je proizveo sa nedostatkom odgovara za štetu koja je usled toga nastala • Nedostatak: konstrukcijski, proizvodni ili instrukcijski • Proizvođač se oslobađa potpuno odgovornosti za štetu ako dokaže da: 1. nije stavio proizvod u promet, 2. nedostatak nije postojao u vreme kad je proizvod stavljen u promet nego se pojavio kasnije, 3. on nije proizveo taj proizvod, 4. nedostatak je nastao zbog uslaglašavanja svojstava proizvoda sa propisanim normama i 5. nivo naučnog i tehničkog znanja u vreme kada je proizvod stavljen u promet nije omogućavao otkrivanje nedostataka • Naknada štete zastareva u subjektivnom roku od 3 god. Od kad je oštećeni saznao za štetu, nedostatak i identitet proizvođača, a u objektivnom roku od 10 godina od stavljanja proizvoda u promet.

45. NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE. DEJSTVA OBAVEZA • Naknada štete je obaveza štetnika ili odgovornog lica koja nastaje kao posledica prouzrokovanja štete. • Naturalna naknada štete • Naknada štete u novcu • Obim naknade materijalne štete: obična šteta i izgubljena dobit • DEJSTVA OBAVEZA • Ispunjenje obaveza i posledice neispunjenja • Zatezna kamata i ugovorna kamata • Pravo zadržavanja: pravo poverioca da privremeno zadrži dužnikovu stvar odnosnod a uskrati isujenje dužne čnidbe sve dok dužnik ne ispuni dospelo i utuživo potraživanje poverioca. • Poverilac ne može zadržati: stvari date u ostavu ili na poslugu, punomoćje, isprave, legitimacije i stvari koje se ne mogu izložiti prodaji

46. RAZNE VRSTE OBAVEZA • Novčane obligacije: imaju za predmet sumu novca i za njih važi načelo monetarnog nominalizma- izuzetak zakonski valorizam i ugovorni valorizam • Deljive obligacije: njihov predmet se može deliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo predmet i ako tom podelom prestacije ne gube ništa od svoje vrednosti – aktivne i pasivne (dele se među poveriocima i dužnicima) • Nedeljive obligacije: njihov predmet se ne može deliti i ispuniti u delovima, zbog prirode, negativne, ako su nedeljive po volji strana ili po zakonu • Solidarne obligacije su nedeljive obligacije i mogu biti aktivne i pasivne • Solidarnost dužnika (pasivna solidarna obligacija) – više dužnika a jedan poverilac, a svaki dužnik odgovara za celu obavezu • Solidarnost poverilaca postoji više poverilaca i svaki od njih ima pravo da od jednog dužnika zahteva ispunjenje cele obaveze, a kada dužnik ispuni obavezu jednom poveriocu obligacija u potpunosti prestaje

47. PROMENA POVERIOCA I DUŽNIKA. PRESTANAK OBAVEZA • Ustupanje potraživanja (cesija) ugovor ranijeg poverioca sa trećim licem (novim poveriocem) na osnovu koga se u obligaciji menja poverilac, tako da novi poverilac stiče prema dužniku pravo da zahteva ispunjenje obaveze sa istom sadržinom kao i raniji poverilac • Za ustupanje potraživanja nije potrebna saglasnost dužnika. On se samo o tome obaveđtava da zna kome će ispuniti obavezu • Preuzimaje duga: ugovorizmeđu dužnika i preuzimaoca (trećeg lica) na osnovu koga preuzimalac postaje dužnik u obligaciji, a raniji dužnik se oslobađa obaveze • Za preuzimanje je potreban pristanak poverioca • PRESTANAK OBAVEZA: gašenje punovažnih obligacija ispunjenjem ili na drugi način određen zakonom • Ispunjenje: redovan prestanak obligacije izvršenjem dugovanih činidbi od strane dužnika u svemu kako one glase

48. PRESTANAK OBAVEZA • Obavezu može ispuniti dužnik, njegov zastupnik ili treće lice koje za to ima pravni interes, ako obaveza nije vezana za ličnost dužnika • Isplata sa subrogacijom: 1. personalna (kad isplatu duga vrši isplatilac umesto dužnika), 2. realna (kad se menja predmet ispunjenja) – zamena ispunjenja i predaja radi prodaje • Vreme i mesto ispunjenja • Docnja: 1. docnja dužnika (kad na vreme ne ispuni svoju obavezu) i 2. docnja poverioca (kad bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreči) • PREBIJANJE: način prestanka istoriodne i uzajamne obligacije između istih lica • Vrste prebijanja: zakonska, 2. ugovorna i 3. sudska • Zakonsko prebijanje potraživanja koja su: 1. uzajamna, 2. jednorodna i 3. oba dospela

49. PRESTANAK OBAVEZA • Na osnovu zakonskog prebijanja ne mogu prestati: 1. potraživanje koje se ne može zapleniti, 2. potraživanje stvri ili vrednostikoje su dužniku bile date na čuvanje ili na poslugu ili koje je dužnik uzeo bespravno ili ih bespravno zadržao, 3. potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete, 4. potraživanje naknade štete počinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti i 5. potraživanja zakonske obaveze izdržavanja • OTPUŠTANJE DUGA: sporazum poverioca i dužnika da obaveza prestaje iako nije ispunjena • Otpuštanje može biti u celosti ili delimično • NOVACIJA: prestanak punovažne obligacije sporazumom ugovornih strana uz istovremen nastanak nove obligacije • Obligacija je nova: ako se od stare razlikuje u pogledu predmeta, osnova ili osnova i predmeta

50. PRESTANAK OBAVEZA • SJEDINJENJE: spajanje potraživanja i duga u istom licu (poverilac nasledi dužnika ili dužnik poverioca) • NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA: situacija kad zbog određenih okolnosti dužnik nije u mogućnosti da ispuni svoju obavezu • ZASTARELOST POTRAŽIVANJA: prestanak zahteva poverioca da, zbog proteka određenog vremenskog perioda (u kome nije zahtevao ispunjenje iako je to mogao učiniti), da državnom prinudom ostvari svoje potraživanje, ako se dužnik na tu činjenicu pozove • Zastarelošću civilna obligacija postaje naturalna (neutuživa) • Opšti i posebni rokovi zastarelosti • 1. za tri godine zastarevaju: potraživanja povremenih davanja koji dospevaju godišnje ili u kraćim razmacima (kamata, renta, izdržavanje itd.), anuiteta kojim se otplaćuje kamata i glavnica, a samo pravo iz koga proističu davanja za 5 god. računajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije više vršio davanje