Stanje i perspektive srpske sportske infrastrukture

1. Stanje i perspektive srpske sportske infrastrukture dr Sretenka Dugalić

2. Stanje infrastrukture u Srbiji je loše • MREŽA OBJEKATA JE NEFUNKCIONALNA, NERAVNOMERNO RASPOREĐENA. • INVESTICIONO-TEKUĆE ODRŽAVANJE SE NE SPROVODI REDOVNO; • NEKI GRADOVI UOPŠTE NEMAJU SP. OBJEKTE; • NEDOSTAJU TURISTIČKIM MESTIMA GDE SU DOPUNA PONUDE I KORISTAN PRIHOD ZA DRUŠTVO; • ČESTO NE ZADOVOLJAVAJU NI PROJKETOVANE PARAMETRE VEZANE ZA BEZBEDNOST. • NEDOSTAJU ADEKVATNI PARKINZI; • NEDOVOLJNO JE TOALETA ZA GLEDAOCE; • NEADEKVATAN PRATEĆI PROSTOR ZA KORISNIKE; • ČESTO NEMA ADEKVATNE („ČISTE") VEZE IZMEĐU SVLAČIONICA I SALA; • NEMA JEDINSTVENOG REGISTRA INFRASTRUKTURE.

3. Potrebna je intervencija države: • Strategiju bazirati na izvorima konkurentske prednosti: • OBUCI I OBRAZOVANJU (sadašnjih i bivših sportista); • ISTRAŽIVANJU I RAZVOJU (kompenzacije za osvojena EP; SP I OI, nacionalne penzije...usmeriti u projekte, ostvariti uštede u budžetu, sportiste podsticati da povećaju vlasničke udele dokupom deonica, da bi podstakli njihovu motivaciju i posvećenost razvoju sportskih grana u okviru kojih su postigli nadprosečne rezultate); i • INFRASTRUKTURI.

4. TREBA

5. Prednosti privatne inicijative 1/ SMANJUJE FINANSIJSKI DEFICIT; 2/ PRUŽA BOLJA USLUGA POSETIOCIMA; 3/ MOGUĆNOST DA RIZIKUJU I ULAŽU KAPITAL KOD DOGAĐAJA; 4/ POVEĆAVA BROJ I KVALTET PROGRAMA; 5/ UVEĆAVA BROJ KONTAKATA/UGOVORA SA IND. SP. OPREME; 6/ POSTIŽE VRHUNSKI PROFESIONALIZAM U UPRAVLJANJU; 7/ POBOLJŠAVA FELKSIBILNOST STRATEGIJE I POSLOVNE STRUKTURE POVEZANIH DISCIPLINA.

6. Ovako je u evropskim zemljama Italija: Klubovi (u privatnom vlasništvu, u formi udruženja građana/privatnih kompanija), koriste gradske (opštinske) stadione (pr. FK Roma i Lacio: koriste isti – Olimpijski stadion u Rimu. Oba kluba plaćaju zakupninu, a poseduju sopstvene, manje reprezentativne sportske objekte koji služe za svakodnevne treninge. Societa Sportiva Lazio, poznato po fudbalskoj selekciji, i drugim i još drugih 37 sportskih disciplina, slično SD C. Zvezda i Partizan; Lacio je transformisan u AD. Klaudio Lotito poseduje 61,312% akcija Lacija, a ostalih 38,688% drugi akcionari.Poseduje veliki sportski centar, sa pratećim sadržajima; a nije započeo izgradnju svog stadiona, i pored prihoda od čak 83 mil. € u sezoni 2004/05, jer su troškovi izgradnje i održavanja preveliki. Prema podacima za sezonu 2006/07 godina, Lacio više nije na listi 20 najbogatijih FK sveta, pa je vizija o stadionu ostala san. Osim akcijama Lacija, na italijanskoj berzi se trguje i akcijama Juventusa i Rome. FK Milan koristi gradski stadion pod nazivom San Siro, kojeg koristi i FK Inter. Milan, jedan od najbogatijih klubova sveta, nije AD, već oblik privatne kompanije koju poseduje samo 1 vlasnik, S. Berluskoni od 1986.g., te akcije nisu u prodaji na berzi. Pre jeseni 2008.g. klub je bio 6. po bogatstvu na svetu i najbogatiji klub u Italiji, ali nije započeo izgradnju svog stadion, jer da bi bio sagrađen prema kriterijumima UEFA košta 600-800 mil. €. Danas je Milan na 8. mestu po bogatstvu među FK Evrope sa god. prihodom od 256,9 mil. €. FK Juventus: svoj stadion Delle Alpi (Torino). U vreme renoviranja, igrao na Olimpijskom stadionuu koji je vlasništvo grada, a taj stadion kao zakupac koristi i FK Torino.

7. ŠPANIJA: NAJVEĆI BROJ FK i KK (U SVOJSTVU UDRU-ŽENJA GRAĐANA) IMA OBJEKTE U SVOM VLASNIŠTVU FK Real Madrid i Barselona (FK Barselona poseduje najveći stadion u Evropi - Camp Nou, kapaciteta 98.787 sedišta, kategorizacije 5*; koji zbog izgleda, veličine, i značaja brenda tokom godine privuče hiljade posetilaca i van toka održavanja utakmica, što donosi prihode kojima se finansira održavanje). FK Espanjol iz Barselone igra na stadionu koji je vlasništvo grada, na osnovu ugovora o zakupu. Ali, uprava kluba došla je do zaključka da je znatno isplativije, organizaciono i logistički jednostavnije, pa je klub sagradio novi stadion Estadi Cornellá – El Prat, otvoren 2009.g. izvan gradskog centra. Renta državnog-opštinskog objekta je opteretila obe strane: 1/ grad je iz godine u godinu podizao cenu zakupa stadiona, a nije ulagao veća sredstva u rekonstrukciju kojom bi povećao kapacitet stadiona i udobnost za gledaoce; 2/ Espanjol je želeo veći i moderniji stadion koji prima više publike, a nije hteo da ulaže sredstva u rekonstrukciju stadiona koji nije njegov, pa se nakon dužih priprema odlučio za izgradnju sopstvenog stadiona.

8. ENGLESKA: KLUBOVI U SVOM VLASNIŠTVU POSEDUJU OBJEKTE I ZEMLJIŠTE .FK M. Junajted -Old Trafford;od donacije Henri Dejvisa 1909.g. od 60.000 ₤ je kupljeno zemljište za izgradnju stadiona. Klub, sponzori i donatori, povremeno su ulagali u proširenje i modernizaciju najboljeg stadiona u V. Britaniji, jedinog u toj državi koji je prilikom prvog rangiranja i standardizacije UEFA, dobio 5*. FK Liverpul poseduje stadion Enfild u svom vlasništvu. FK Čelzi: 1904.g, biznismen, Gus Mears i brat, kupili su zemljište za stadion, a onda su osnovali i klub. Krajem 19. i početkom 20. veka bila je praksa da se prvo osnivaju klubovi, koji su igrali na improvizovanim stadionima, a tek nakon nekoliko takmičarskih sezona su gradili svoj stadion. Ali Čelzi je nastao kako bi se iskoristio stadion čija je izgradnja već započela. Klub je 1960-70 bio u velikoj fin. krizi, pa je prodat velikim građevinskim firmama. Tek sredinom 90-ih godina klub je vratio vlasništvo tako što je osnovao neprofitno udruženje, sačinjeno od navijača i poštovalaca kluba, koji su postali deoničari u čijem se vlasništvu stadion nalazi i danas. Cilj osnovanog udruženja je da se u budućnosti bori da stadion više nikada ne bude prodat i da ostane svojina Čelzija. Stadion Vembli: domaćin fud. reprezentacija Engleske na kome se održavaju utakmice finala Kupa Fudbalske asocijacije (FA Cup). „Izložbeni stadion Britanske imperije“ sagrađen je 1923.g., menjao je vlasnike, a najduže je bio vlasništvo preduzeća Wembley Company. Novi je sagrađen je 2007.g., sredstvima:Fudbalske asocijacije,Ministarstva kulture, medija i sporta,Agencije za izgradnju grada Londona, Javne službe pod nazivom „Sport England” koja predstavlja vladinu organizaciju.

9. Švajcarska Model restrukturiranja preuzimanjem upravljačke pozicije od strane zakupaca i sponzora u je neuspešan, jer nije bilo motiva da ulažu u rekonstrukciju i modernizaciju. 294,55/100.000 (Srbija 58,9 a 26,79 zatvorenog tipa); 2. Mreža stadiona manje zastupljena, u skladu sa preferencijama stanovnika prema dr. sportovima (tenis, skijaški sportovi).3. Na sponz. prihodi otpada više od 50% prihoda, uz tendenciju opadanja, prihodi od ulaznica su veći od Ø za EU (čine oko 20%), a infrastruktura se podruštvljuje. 4. Tzv. ‘model podele odgovornosti’ (kao u Francuskoj) koji ima neke prednosti (i manje prihode posebno od TV prenosa ali i troškove). FRANCUSKOJ

10. objekti su građeni/održavani iz budžeta, ne iz akumulacije (ona je 0,54; znači da bi ih klubovima kojima su predati na upravljanje valorizovali tek za 200 godina svoga postojanja)! • Poreklo, cena kapitala i povoljni uslovi pod kojima je generisanpodstiču zloupotrebe, koje loše utiču na trž. vrednost objekata na otvorenom tržištu kojem težimo. • Teorija sp. menadžmenta uči da koncentracija kapitala doprinosi efikasnosti;privatni kapital negativno utiče na trž. vrednost; a imovina bez trž. vrednosti je neatraktivna, neefikasna i sklona propadanju. • Od toga ko je vlasnik objekta (država, privatna kompanija) i kako se finansira, ovisi upravljačka struktura, kvalitet održavanja, organizovanost korišćenja i efikasnost. • Gde je država vlasnik i gazduje njima, oni propadaju; gde su vlasnici privatnici, razvijaju se, i posluju s uspehom. Država te usluge i prihode mora oporezovati manjom stopom, kako bi privukla investitore. RAZLIKE U VLASNIČKIM I UPRAVLJAČKIM MODELIMA

11. Prodaja, najam objekta, garderobnih ormarića, garažnog i dr. Prostora, • Naziv objektamože biti prodat kompaniji. • Oglašivači promotivnih poruka tokom prenosa događaja su često (za)kupci) zbog visoke cene. • VIP sedišta(pojedinci, korporacije) kupuju sezonske karte za najbolje pregledne lokacije u objektu. • Zajednička ulaganja(joint ventures) između vlasnika nekretnina (građevinsko zemljište, hoteli) i investitora poslovnog prostora. • Državne (javne) obveznice, • Poreski izvori i drugi parafiskaliteti. • Ostale metodeuključuju zajedničke sporazume između gradskih i regionalnih organa vlasti, obrazovnih ustanova (škole, univerziteti), besplatno ustupanje zemljišta za izgradnju objekata, poreske olakšice lokalnim investitorima (kroz ulaganje u HOV), individualne donacije i fondove za izgradnju. TEHNIKE FINANSIRANJA OBJEKATA U SVETU

13. ZAKLJUČAK • VLASNIŠTVO NAD OBJEKTIMA I UPRAVLJAČKI MODELI SE RAZLIKUJU, A IMA I SLIČNOSTI: evropski su većinom u vlasništvu privatnih kompanija i jedinica lokalnih samouprava(opština i gradova), retko u državnom vlasništvu. • DRŽAVNI OBJEKTI UGLAVNOM nose naziv „Nacionalni sportski centar“ i SLUŽE ZA PRIPREMU, TRENING I RAZVOJ VRHUNSKIH SPORTISTA, čemu teži i Srbija. • OBJEKTI ZA REKREACIJU STANOVNIŠTVA, obično su u vlasništvu jedinica lokalne samouprave ili privatnih kompanija, a veoma retko u vlasništvu neprofitnih orgnizacija/udruženja građana.

14. Z A H V A LJ U J E M N A P A Ž NJ I