SVETSKI DAN HRANE 2009: STANJE I PERSPEKTIVE PREHRAMBENE BEZBEDNOSTI U SVETU I SRBIJI

1. SVETSKI DAN HRANE 2009:STANJE I PERSPEKTIVE PREHRAMBENE BEZBEDNOSTI U SVETU I SRBIJI prof. dr Danilo Tomić prof. dr Miladin M. Ševarlić mr Marija M. Nikolić Društvo agrarnih ekonomista Srbije

2. Svetski samit o prehrambenoj sigurnosti16-18. novembar 2009. U oktobru 2009. godine održaće se tri važna događaja kao uvod u Svetski samit o prehrambenoj sigurnosti: Ekspertski sastanak - Kako prehraniti svet u 2050? Sastanak Komiteta za svetsku prehrambenu sigurnost Obeležavanje Svetskog dana hrane

3. Ekspertski sastanak na temu Kako prehraniti svet u 2050? 2050. godine - 9,2 milijarde ljudi • povećanje za 2,3 milijarde ljudi • sve veće siromaštvo i glad • ograničeni i narušeni prirodni resursi • povećanje proizvodnje hrane za 70% (FAO) 12-13 October 2009

4. Komitet za svetsku prehrambenu sigurnost Osnovan 1974. godine na osnovu preporuka Svetske prehrambene konferencije. UN forum za analizu politike o svetskoj prehrambenoj sigurnosti 14-17. oktobra 2009.

5. ustanovljen 1979. godine na Konferenciji FAO • dan osnivanja FAO 16. oktobar 1945. godine Svetski dan hrane 2009 Ciljevi: – da se podigne svest o problemu gladi i nedostatku hrane u svetu i – pojača solidarnost u borbi protiv gladi, pothranjenosti i siromaštva.

6. SKORO SVAKI ŠESTI ČOVEK GLADUJE • 70% gladnih živi i radi u ruralnim područjima • Broj pothranjenih i gladnih uvećan za 75 miliona u 2007.i 40 miliona u 2008. godini– više cene hrane • U 2009. godini – novih 105 miliona gladnihsvetska ekonomska kriza • 1,02 milijardiljudi u svetu pothranjeno ili gladno – što jeviše od ukupne populacije SAD, EU i Ruske Federacije • 65% gladnih u svetu - Indija, Kina, DR Kongo, Bangladeš, Indonezija, Pakistan i Etiopija 

7. U 2002. godini, u poređenju sa 1992. godinom, u svetu su se obradive površine povećale za 28,5 miliona hektara Obradive površine per capita se smanjuju sa 0,28 hektara (1992. godine) na 0,25 hektara (2002.godina) Priraštaj stanovništva je dinamičniji od proširenja obradivih površina!

8. Broj stanovnika na planeti: • 1985. godine = 5 milijardi • 2004. = 6,4 • 2025. = 8,4 • 2050. = 7,5 / 9,3 / 11,0 • 2050. godine – očekuje se smanjenje sa 2,0 na 1,2 ha/per capita ukupnog zemljišta odnosno sa • 0,23 na 0,16 ha obradivog zemljišta per capita

10. 1 od 6 ljudi nema dovoljno hrane da očuva zdravlje Glad i pothranjenost su rizik broj jedan po zdravlje ljudi širom sveta!

11. Više ljudi svakodnevno umre od gladi nego od AIDS, malarije i tuberkuloze zajedno. Milijarda ljudi pati od gladi, većiom žene i deca. Kao posledica pothranjenosti deca ne dostižu moguć fiziološki razvoj. Svakog dana WFP uputi 5000 kamiona, 70 letilica i 30 brodova sa hranom širom sveta. Jedno dete umre svakih 6 sekundi od posledica gladi. <5% 5-9% 10-19% 20-34% >35%

12. Prehrambena sigurnost postoji kada svi ljudi, u svako doba, imaju fizički, socijalni i ekonomski pristup dovoljnim količinama bezbedne hrane koja zadovoljava njihove potrebe i preferencije u ishrani za zdrav i aktivan život. • Komitet za svetsku prehrambenu sigurnost

13. Broj gladnih u svetu

14. Teritorijalna neravnoteža Razvijene zemlje – ograničavanje obima poljoprivredne proizvodnje – zbog tržišnih viškova hrane, kvote u spoljnoj trgovini, ograničenja obima prometa hrane na međunarodnom tržištu,... Nerazvijene zemlje – nedostatak poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, nepotpuno i neadekvatno korišćenje prirodnih resursa, stalno povećanje broja stanovnika i broja pothranjenih i gladnih, donacije u hrani,...

15. Šta je veći problem: prevoz ili hrana?

16. Teritorijalna neravnoteža Rešenje – proizvodnja dovoljnih količina hrane u zemljama u razvoju, a ne donacije u hrani, uz podršku bogatijih zemalja?

17. Prema FAO procenama, od 1,02 milijarde ljudi koji gladuju, 915 miliona živi u ZuR 642 mil 265 53 42

18. Alternativni modeli poljoprivrede Ekološka poljoprivreda – u zemljama gde je već obezbeđena prehrambena sigurnost GMO – brojgladnih intenzivno raste, treba tražiti rešenje u svakom dostignuću nauke i istraživanja • Prednosti: • povećanje otpornosti biljaka prema štetočinama, suši, mrazu, vetru,... • viši prinosi biljaka • Nedostaci: • ne poznajemo uticaj GMO na organizam ljudi ili životinja • ne postoji volja za masovno širenje GMO

19. Jedna četvrtinaukupnog broja gladnih u svetu su deca.146 miliona dece u zemljama u razvoju ima težinu manju od potrebne – što nastaje kao posledica gladi.Svake godine 17 miliona dece se rodi sa malom telesnom težinom – što nastaje kao posledica neadekvatne ishrane majki pre i tokom trudnoće.Svakih 6 sekundi u svetu, kao posledica gladi, umre po jedno dete.Pre deset godina to se dešavalo na svakih 9 sekundi.  (Izvor: The State of the World's Children, UNICEF, 2009).

20. EVROPSKA DEKLARACIJA O HRANI, TEHNOLOGIJI I ISHRANI (Ljubljana, 2008) GLAVNA PITANJA • Hrana je veoma važno strateško i političko pitanje • Kontaminacija hrane mikrobiološkim, hemijskim i fizičkim agensima ili hrana koja izaziva alergijske reakcije ostaje ključna briga javnog zdravlja • Lokalna proizvodnja hrane utiče na regionalnu kulturu, čuva biološku raznolikost i doprinosi regionalnoj društvenoj i ekonomskoj stabilnosti • Lanci transporta na velike udaljenosti mogu smanjiti kvalitet hrane i mogu imati negativan uticaj na životnu sredinu • Hrana ima ključnu ulogu u stvaranju i odrţavanju dobrih dijetetskih navika kao dela zdravog načina života tokom čitavog životnog veka • Povećanje broja gojaznih ljudi, kao i hroničnih nezaraznih bolesti povezanih sa ishranom su glavne brige javnog zdravlja i uzroci velikih troškova u socijalnoj zaštiti • Sadašnji nivo obrazovanja i prenos tekućeg znanjanisu adekvatni za potrošačeda bi napravili prave izbore. • Obuka i edukacija učesnika u lanacu ishrane predstavljaju ogroman izazov

21. OSNOVNI PRINCIPI • Svako ima pravo na pouzdanu informaciju o hrani, ishrani i njihovim uticajima nazdravlje; • Proizvodnja hrane, prerada, transport i distribucija moraju biti sprovedeni na održiv način uzimajući u obzir posledice na životnu sredinu, društvo i etiku kao ina propisana pitanja uključujući sledljivost; • Tehnološka dostignuća u razvoju hrane koja je pogodna za ciljne grupe sa specijalnim zahtevima treba da budu prihvaćena; • Pošteno i pravilno obeležavanje hrane u saradnji sa industrijom hrane i zvaničnimzakonodavnim vlastima treba da bude ispoštovano; • Razumljiva i na naučnim dokazima zasnovana komunikacija sa medijima se smatra veoma bitnim zahtevom; • Adekvatna ishrana i zdrav način života koji imaju ključnu ulogu u sprečavanju ismanjenju bolesti treba da budu unapređeni; • Svako ima pravo da dobije celovito obrazovanje o hrani i ishrani da bi mogao dapreuzme ličnu odgovornost za svoje zdravlje i odgovarajuće izbore ishrane; • Menadžeri prehrambene industrije moraju biti svesni značaja stručnjaka za ishranu i bezbednost hrane i da obezbede da resursi neophodni za osiguravanjebezbednosti hrane budu adekvatni

22. KLJUČNE AKCIJE • Proizvođači hrane, prerađivači i prodavci treba da uzmu u obzir, pored propisa, etičke mere u svim procesima u lancu ishrane; • Eksperti treba da rade u skladu sa profesionalnim i etičkim principima; • Vlade i druge odgovorne vlasti i institucije bi trebalo da harmonizuju nacionalne zakonske regulative o ishrani tako da se lakše i efikasnije adaptiraju na buduće globalne promene; • Vlada i druge odgovorne vlasti i institucije treba da razviju nacionalnu politiku o hrani koja uzima u obzir društvene i kulturne razlike, iskustva i posebne potrebe; • Celokupna nauka o hrani, ishrana, i profesionalnni tehnolozi treba da vode kampanju za osnivanje obrazovnih sistema koja će kao rezultat imati bolje obaveštene potrošače efikasnijim prenošenjem znanja; • Svako bi trebalo da bude sposoban da preuzme odgovornost za sopstveno zdravlje i odgovarajući izbor hrane; • Potpisnici će uraditi sve što je u njihovoj moći da obezbede da ovi principi koji su navedeni u Deklaraciji budu ostvareni.

23. Indikatori prehrambene sigurnosti u SCG Danas u Srbiji gladuje 500.000 ljudi. www.fao.org

25. UNICEF objavio alarmantne podatke: Glad! Do kraja godine u Srbiji: gladno600.000 Srba od toga 150.000 dece najugroženiji stariji od 65 godina i deca do 14 godina od ukupnog broja ugroženih, samo oko 155.000 ljudi redovno prima neku vrstu socijalne pomoći http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-13-09-2009/glad

26. Narodne kuhinje u Srbiji • Crveni krst- 16 godina realizuje program narodnih kuhinja-socijalno najugroženijigrađanisvakodnevno dobijaju obrok:polalitra kuvanog jela i pola hleba • 21.725 korisnika u 58 gradova i opština • nedovoljno sredstava u budžetu-narednegodine? • Beograd - 5.498 ljudi, do kraja 2009. prekosedam hiljada (povećanje za 30%)

27. počela da radi 01. oktobra 2009. Pet dana u nedelji za gradsko područje deli se 240 toplih obroka Podela paketa sa hranom za one koji nisu u mogućnosti da svakodnevno dolaze u Crveni krst po kuvane obroke: - 200 u selima i - 100 na području grada Narodna kuhinja i u Zrenjaninu A južnije je još tužnije!

28. Hvala na pažnji!