REGENERATIVNA SPOSOBNOST ŠUMSKOG DRVEĆA OBLICI DEGRADIRANIH ŠUMA

1. REGENERATIVNA SPOSOBNOST ŠUMSKOG DRVEĆAOBLICI DEGRADIRANIH ŠUMA

2. Razmnožavanje šumskog drveća • Generativnim putem -iz semena drveća prethodne generacije • Vegetativnim putem -zasniva se na regeneraciji (sposobnost biljka da nadoknadi svoje izgubljene delove) -nova biljkase formira iz postojećih ili novoformiranih inicijalnih tačaka – pupoljaka, (na stablu, korenu, žilama ili poleglim granama) -značajno pri melioraciji degradiranih šuma - zasniva se na vegetativnoj obnovi zakržljalih stabala ili živih ostataka šumskog drveća (panjevi i žile)

3. Postoje dve vrste pupoljaka: proventivni – uspavani Adventivni – naknadni (dopunski) • iz panja, • korenovog vrata • i žila

4. Mlade biljke - izdanci i izbojci Izdanci - nastaju iz uspavanih pupoljaka u predelu panja - iz adventivnih pupoljaka na deblu posle seče ili lomljenja stabla Izbojci - mlade biljke nastale iz naknadnih pupoljaka na žilama, korenu ili poleglim granama - iz uspavanih pupoljaka duž debla (vodeni izbojci) - iz terminalnih ili bočnih pupoljaka na granama

5. Sposobnost vegetativnog razmnožavanja - složen pojam - • izdanačka sposobnost (izbojnost) - izražena je brojem formiranih izdanaka i izbojaka • izdanačka energija (energija izbojnosti) - izražena dužinom izdanka ili izbojka u toku jednog vegetacionog perioda • izdanački fond (fond izbojnosti) - sposobnost da se više puta (u više turnusa) reprodukuje • izdanačka baza (baza izbojnosti) - izražena brojem i dimenzijama (prečnik i visina) panjeva

6. Za izbor meliorativnih mera - važno je poznavanje • Mesta pojave izdanaka i izbojaka - na panju, korenu i žilama • Načina pojave (razmeštaja) izdanaka i izbojaka

7. Mesto pojavljivanja Izdanci iz panja Izbojci iz korena (korenovog vrata) • na čelu panja • sa strane Izbojci iz žila pored matičnog panja

9. Način pojave izdanaka i izbojaka • Pojedinačno • Bokorasto - ako se javljaju više od jednog zajedno u bokoru • U vencu - ako se pojavljuju tri ili više jedan pored drugog iz kalusa na čelu panja - venac može biti:potpun, poluvenac, isprekidan

12. Zavisnost izdanačke sposobnosti od vrste drveća Neke vrste drveća formiraju samo izdanke samo izbojke i jedne i druge

13. Brojnost izdanaka i dugovečnost izdanačke sposobnosti - 4 grupe biljaka: 1. Dugo zadržavanje izdanačke sposobnostii formiranje velikog broja izdanaka - hrast, jasen, brestovi, klen, kesten 2. Formiranje velikog broja izdanaka u kraćem periodu - breza, lipa, jova 3. Dugo zadržavanje izdanačke sposobnosti a formiranje malog broja izdanaka - bukva, jasika 4. Nemaju izdanačku sposobnost - četinarske vrste drveća

14. Uvelikom broju javljaju se kod:-jasike, jove, kiselog drveta, bagrema, topole, lipe i dr. Pojava izbojaka • Izbojci se retko javljaju kod - bresta, hrasta, bukve, graba, jasena, javora, klena i dr. • Mogu da se javljaju nekoliko godina posle seče

15. Pojava izbojakaVeliki broj izbojaka iz žila javlja se posle:-čiste seče -požara -oštećivanja korena pri obradi zemljišta Javljaju se i pod sklopom stare sastojine

16. Pojava izbojaka>Najveći broj izbojaka iz žila javlja se:- u toku prve godine posle seče šume - javljaju se i nekoliko godina kasnije >Dužina korena je veoma velika: -kod nekih vrsta (jasike) može biti dug i do 35 m od stabla -dovoljno nekoliko stabala po hektaru, da se izbojci pojave na čitavoj površini

17. Zavisnost izdanačke sposobnosti od stanišnih uslova

18. Temperatura utiče: • Pozitivno - svaka vrsta u toplijem delu svog areala ima izraženiju izdanačku sposobnost • Negativno - uništavanje izdanaka i izbojaka

19. Uticaj svetlosti: • Povećani razvoj adventivnih i proventivnih pupoljaka • Za praktičnu primenu važno je utvrditi: - kako (pri kom intenzitetu svetlosti) u zavisnosti od sklopa sastojine, zavisi izdanačka sposobnost - breza pri sklopu sastojine od 0.5 - cer pri nepotpunom sklopu • Panjevi i stabla iz podstojnog dela sastojine (rasla pri manjem intenzitetu svetlosti) - imaju izraženiju izdanačku sposobnost od nadstojnih stabala

20. Uticaj vlažnosti zemljišta na izdanačku sposobnost - postoje različita tumačenja: 1) U povoljnijim uslovima vlažnosti se ranije gubi - u nepovoljnim uslovima vlage (suvim ili prevlaženim zemljištima) duže se zadržava 2) u suvim predelima izdanačka sposobnost ranije prestaje (kod hrasta na suvom zemljištu oko 60 god. na vlažnom glinovitom do 100 godina)

21. Plodnost zemljišta utiče dvojako • na broj izdanaka - na plodnijem zemljištu broj izdanaka je veći • na dužinu trajanja izdanačke sposobnosti - na plodnijem zemljištu izdanačka sposobnost duže traje U nepovoljnijim uslovima za svoj razvoj, drveće ima izraženiju izdanačku sposobnost

22. Izdanačka sposobnost različitih vrsta drveća, izražena preko izdanačke baze je sledeća: • Kod hrastova u zajednicama koje grade: hrast lužnjak 64-98% ukupnog broja panjeva, hrast kitnjak 42-91%, sladun 45-93%, cer 40-90%, medunac 17-53% • Bukva na svom staništu 64-94%, na staništu kitnjaka 35-70% • Grab u šumama lužnjaka do 79%, u šumama kitnjaka 71-94%, u šumama sladuna i cera 30-67%, u šumama bukve 15-50% • U šumama lužnjaka i jasena - poljski jasen 58-93%, klen 21-86%, žešlja do 62% • Lipa u šumama bukve 15-47%, kitnjaka 30-60%, lužnjaka do 42%, sladuna i cera 23-36%, na staništu sladuna i cera u zasadima, posle čiste seče 98% • Gorski javor u šumama bukve 14-27%, u zasadima na staništu sladuna i cera posle čiste seče 88%

23. Zavisnost izdanačke sposobnosti od starosti stabala i sastojine • nije jednaka tokom života stabla • smanjuje se sa starošću • traje toliko dok je korenov sistem fiziološki jak i sposoban za reprodukciju nadzemnog dela biljke • u ranoj mladosti je manja • tokom života izdanačka snaga se povećava do “vremena maksimalne izdanačke snage”, (traje desetak godina) • zatim se postepeno smanjuje i vremenom prestaje

24. Promena izdanačke sposobnosti u zavisnosti od starosti i vrste drveća

25. Vreme gubitka izdanačke sposobnosti zavisi od : • od brzine rasta - ranije prestaje kod brzorastućih vrsta i obrnuto • uslova u kojima se stabla nalaze - u lošijim uslovima sredine maksimum izdanačke sposobnosti drveća nastupa ranije - ova stabla duže zadržavaju sposobnost vegetativnog razmnožavanja

26. Maksimalna izdanačka snaga • Zavisi od porekla stabla • Javlja se u različitoj starosti kod stabala izdanačkog i semenog porekla - ranije kod stabala izdanačkog porekla - kasnije kod stabala semenog porekla - kodstabala semenog porekla izdanačka snaga je veća i duže traje

27. Vreme (starost) javljanja maksimalne izdanačke snage (god)

28. Zavisnost izdanačke sposobnosti od starosti panja posle seče • značajno utiče na izdanačku sposobnost • najjača je neposredno posle seče - broj i visina izdanaka i izbojaka su najveći • sa povećanjem starosti panja oba ova elementa se smanjuju

29. Zavisnost izdanačke sposobnosti od starosti panja posle seče • izdanačka sposobnost traje 4-5 godina posle seče stabla • posle toga prestaje mogućnost vegetativnog razmnožavanja • panjevi bukve vrlo brzo prozuknu i počnu da trule (obično 4 – 7 godina posle seče) • kod vrsta drveća koje sadrže taninske materije (pitomi kesten, hrastovi i dr.), panjevi sporije gube izdanačku sposobnost • iz panjeva hrastova sladuna i cera 15-20 godina posle seče javljali su se vitalni izdanci

30. Zavisnost izdanačke sposobnosti od starosti panja posle seče • i kada panjevi istrule, često dolazi do pojave izbojaka iz žila • kod nekih vrsta može trajati veoma dugo • korenov sistem pojedinih vrsta duže vremena vegetira u zemljištu, iako je panj matičnog stabla istrulio - dovoljan je jedan izbojak da održava korenov sistem aktivnim i čuva sposobnost stvaranja izbojaka - kod jasike na požarištu može da se javlja veliki broj izbojaka iz žila, koje su možda 20-40 godina vegetirale u zemljištu

31. Zavisnost izdanačke sposobnosti od vremena seče • izdanci i izbojci se javljaju neko vreme posle seče, najčešće posle mesec dana • u zavisnosti od vremena seče taj period može biti i nekoliko meseci

32. Zavisnost izdanačke sposobnosti od vremena seče • posle zimske seče - izdanci i izbojci su najbrojniji i javljaju se u proleće • pri prolećnoj seči - izdanci se javljaju u toku leta • kod letnje seče - izdanci se javljaju u jesen ili sledeće godine • rana jesenja seča - ako je topla jesen, izdanci, se pojavei izmrznu od ranih jesenjih mrazeva

33. Najpovoljnije vreme za izvođenje meliorativnih zahvata • neposredno pred početak vegetacionog perioda - omogućava se bolji kvalitet i porast izdanaka • u prvoj polovini vegetacionog perioda - kvalitet i porast izdanaka je nešto slabiji • polovinom leta pokazalo se kao nepovoljno - to su najsušniji meseci, kada se javlja manjak vlage u zemljištu - izdanci su fiziološki slabi i kod izdanaka hrastova dolazi do obilnije pojave pepelnice • u jesen - akoje jesen duga i topla, izdanci se jave iste godine, ali ne uspevaju da odrvene do kraja vegetacionog perioda - zbog toga stradaju od ranih jesenjih mrazeva

34. Zavisnost izdanačke sposobnosti od prečnika i visine panja • prečnik i visina panja (izdanačka baza) je značajan faktor izdanačke sposobnosti • na tome se zasnivaju pojedini meliorativni zahvati – resurekcione seče ili klasični uzgojni zahvati pri nezi šuma • resurekciona seča se vrši «na panj», što bliže zemlji, radi što bolje fiziološke veze izdanka sa korenom

35. Sa povećanjem prečnika i visine panja povećava se broj izdanaka • veća je izdanačka baza • veća i mogućnost njihovog formiranja i pojavljivanja

36. Između prečnika i visine panja i broja izdanaka postoji korelaciona veza • veći prečnik i visina panja, broj izdanaka je veći • zavisnost se može izraziti modelima i može biti: • linearna - sa povećanjem izdanačke baze proporcionalno se povećava broj izdanaka • eksponencijalna - sa povećanjem izdanačke baze stepen povećanja broja izdanaka je sve manje izražen • parabolična – sa povećanjem izdanačke baze broj izdanaka se povećava do određene granice, dostiže maksimum i počinje da se smanjuje

37. Izdanačka sposobnost višestruki linerani model zavisnosti Y = a + b * X1 + c * X2

38. Konstatovane zavisnosti i izrađeni modeli mogu da posluže • za predviđanje broja izdanaka iz panja u zavisnosti od izdanačke baze (prečnika i visine panja) • važe za identične uslove sredine • trebalo bi ih proveriti na većem broju primera i u drugačijim uslovima sredine

40. Spoljašnje karakteristike • javljaju se izdanci iz panja,ređe izbojci iz žila • gnezdast raspored (više stabala iz jednog panja, kao da imaju zajedničku krunu) • zadebljanje u pridanku stabla • rakljava, kriva ili deformisana stabla • trulež u pridanku stabla usled truljenja panja • raniji početak plodonošenja za 10-20 godina u odnosu na stabla semenog porekla

41. Unutrašnje karakteristike • veća širina godova u centralnom delu stabla • ekscentričnost debla • pojava dvostrukog srca i deformisani poprečni presek u vidu osmice • kora je ponekad urasla u drvo • u centralnom delu česta je greška u boji drveta (početna pojava truleži) • u istim stanišnim i sastojinskim uslovima veće prečnike i visine u mladosti

42. OBLICI DEGRADIRANIH ŠUMA

43. Tri osnovna uzgojna oblika (gazdinske forme) sastojine: • visoka šuma (šuma generativnog) - semenog porekla – semenjača • niska šuma (vegetativnog porekla) - izdanačka šuma – panjača • srednja šuma (stabla i generativnog i vegetativnog porekla na istoj površini)

44. Prema stepenu očuvanosti šume navedenih uzgojnih oblika mogu biti: • OČUVANE ŠUME • DEGRADIRANE ŠUME

45. Očuvane šume su : • šume za redovno (normalno) gazdovanje: • pravilne strukture, obraslosti, sastava • glavni sastavni elementi su razne vrste drveća • pod normalnim životnim uslovima, formiraju stabla sa jasno izraženim deblom i slabije ili jače razvijenom krošnjom

46. Degradirane ili devastirane šume : • naizgled jednolične šumske "tvorevine", koje po svojoj fizionomiji na prvi pogled imaju dosta sličnosti sa mladim niskim šumama • vrlo su raznolike i imaju niz prelaznih oblika od pravilnih niskih šuma, do tipičnog oblika nisko, pri zemlji, prilegle vegetacije • uglavnom su sekundarne tvorevine, vegetativnog porekla,nastale posle seče nekadašnjih visokih šuma, u kojima izdanci i izbojci nisu pravilno formirani i razvijeni • mogu postojati i kao primarne tvorevine, u kojima je normalan razvoj šumskog drveća posledica nepovoljnih ekoloških uslova, npr. na kršu, na strmim padinama sa vrlo plitkim slojem zemljišta, na gornjoj granici šumske vegetacije i sl.

47. Određeni degradacioni oblici • jače progaljene šumenastale iz normalno razvijenih prirodnih šuma • izdanačke šume (panjače) • šikare • šibljaci • makije • garizi • vrištine • papratišta • goleti • kamenjari

48. Stanju i stepenu • degradacije II. Poreklu Podela degradiranih šuma prema: III. Privrednom značaju IV. Biljno-sociološkom statusu, sastavu i smeši V. Uzroku degradacije

49. Prema stanju i stepenu degradacije • Degradirane šume • Devastirane šume

50. Prema poreklu : • Degradirane visoke šume - narušen obrast, sklop, sastav, zdravstveno stanje,normalna drvna zaliha - njima se ne može gazdovati na regularan način 2. Degradirane šume izdanačkog ili mešovitog porekla - krajnje degenerisani oblici ovih šume, sa stablima niskog rasta - šikare 3.Jako degradirane šume različitog porekla - najčešće razne formacije žbunja i šiblja - šibljaci