1 / 41

Inteligentno upravljanje rizicima pomoću municipalnih obveznica

Prof. Dragan Đuričin, Predsednik Deloitte Adria. Inteligentno upravljanje rizicima pomoću municipalnih obveznica. NALED konferencija Razvoj tržišta obveznica lokalnih vlasti u Srbiji Narodna banka Srbije Maj 13, 2009. P. 0 - 1. Suština. Potraga za rešenjem velikog problema zbog:

venus-sherman
Download Presentation

Inteligentno upravljanje rizicima pomoću municipalnih obveznica

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Prof. Dragan Đuričin, Predsednik Deloitte Adria Inteligentno upravljanje rizicima pomoću municipalnih obveznica NALED konferencija Razvoj tržišta obveznica lokalnih vlasti u Srbiji Narodna banka Srbije Maj 13, 2009

  2. P. 0-1

  3. Suština • Potraga za rešenjem velikog problema zbog: • Dramatične promene u operativnom okruženju: • 8 godina posle neprekinutog rasta globalne privrede • Mogućeg domino efekata: • nelikvidnost, pad kvaliteta aktive, nesolventnost, kriza produktivnosti, kriza proizvodnje, kriza konkurentnosti, verovatno institucionalna i politička kriza, možda čak i socijalni nemiri • Globalnog karaktera krize: • niko ne može izbeći “veliki talas” P. 0-2

  4. Performanse Performanse t t Performanse t Mogući trendovi ekonomskog razvoja Performanse t P. 0-3

  5. P. 1-0

  6. Izvori krize • Dva osnovna izvora: • Hiperprodukcija: • Prevelike zalihe • Neadekvatna regulacija finansijskog sektora: • Ekskluzivni fokus centralnih banaka na kontrolu inflacije • Deregulacija finansijskih tržišta • Sadašnja kriza: • Zablude u vezi sa regulacijom finansijskih tržišta • Dva pitanja: • Da li postojeće HoV mogu da relaksiraju trenutne rizike? • Kakva je uloga municipalnih obveznica u novim uslovima? P. 1-1

  7. P. 2-0

  8. Rizik: dve perspektive, dve kategorije, jedna posledica • Dve perspektive: • Opasnost • izbegavanje • Šansa • preuzimanje rizika zbog nagrade • Dve kategorije: • Sistemski (sistematski ili tržišni) rizik • Nesistemski (nesistematski) • Rizik utiče na diskontnu stopu koja je funkcija: • Stope prinosa dugoročnih državnih obveznica, rizika tržišta kapitala (Beta koeficijent) i nesistematskog rizika P. 2-1

  9. Kategorije rizika • Sistemski rizik: • Verovatnoća gubitka ili neuspeha zajednička za celu privredu ili sve članove iste grupe (tržište kapitala ili grana) • Ne može se izbeći diversifikacijom portfolia, može se smanjiti hedžingom • Rizik tržišta kapitala meri se Beta koeficijentom • Nesistemski rizik: • Rizik kapitalnog ulaganja koji nije zajednički za sve hartije od vrednosti na tržištima kapitala već je povezan sa hartijama od vrednosti dotičnog emitenta • Može se izbeći diversifikacijom portfolia P. 2-2

  10. P. 3-0

  11. BDP, 1989/n 1,3 2001 2008 1990 1,0 Vreme 0,7 Početak tranzicije Dostizanje Tranzicija 0,4 Privatizacija/Restrukturiranje Dezinflaciona politika Institucionalne promene Reindustrijalizacija Tranziciona J kriva P. 3-1

  12. Indikatori završetka tranzicije P. 3-2 * Do 2007 Izvor: Transition Report

  13. BDP stopa rasta% BDP p.c, € 2008 4.597 2008 6,0% 2007 3.945 7,1% 2007 2006 3.186 2006 5,6% 2.742 2005 2005 6,0% 2.563 2004 2004 8,2% BDP i BDP p.c. za Srbiju, 2004-08 P. 3-3

  14. Srbija vs. Slovenija Slovenija +57% Srbija -27% P. 3-4

  15. Srbija vs. Rusija Rusija +9% Srbija - 27% P. 3-5

  16. BDP,1989/n Pošetak tranzicije Tranzicija-1 Tranzicija-2 1,0 1990 1993 2001 2008 0,7 Vreme 0,4 Privatizacija/Restrukturiranje Dezinflacionapolitika Institucionalnepromene Reindustrijalizacija Dvostruka J tranziciona kriva za Srbiju P. 3-6

  17. Indikatori ranjivosti privrede, 2008 • Tranzicioni deficit jošuvekpostoji: • BDP u 2008 dostižesamo 0.73 BDP iz 1989 • Endemskastagflacija (inflacija + nezaposlenost): • A. Okunindeks je 0.32 (=13.5% + 18.8%) • Nivotolerancije 0.10 • Konkurentnost je nižanegokodpostranzicionihzemalja: • 85. mestopremaIndeksuglobalnekonkurentnosti, WEF • Kreditrejting je napragunivoazainvesticionaulaganja • BB- stable (Fitch and S&P) • Ogromandemografskirizik: • Najstarijanacija u Evropi (prosečnastarost 42 godine) • Negativnastoparastastanovništva u poslednjih 13 godina • Relativnovisokazaduženost: • Dug/BDP=64.0% ali Dug/Izvoz=316% P. 3-7

  18. Stopa rasta stanovništva 1991-2007 % 0,20 0,10 0,00 -0,10 -0,20 -0,30 -0,40 -0,50 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 Stopa rasta 0,11 0,13 0,11 0,07 -0,08 -0,31 -0,41 -0,36 -0,32 -0,17 -0,05 -0,26 -0,23 -0,30 -0,39 -0,40 Demografski rizik Izvor: Republički zavod za statistiku P. 3-8

  19. Nivo zaduženosti Izvor: NBS P. 3-9

  20. 310 260 Realni devizni kurs, €/RSD 210 160 Nominalni devizni kurs, dec 2000 110 60 Apresijacija dinara, 2000-2008 Apresijacija P. 3-10

  21. % u BDP p.c. 14 1400 1200 12 10 1000 800 8 6 600 400 4 200 2 0 0 -200 -2 Hrvatska Srbija Rumunija FDI u USD, 2007 P. 3-11

  22. Javna potrošnja u Srbiji, 2004-08 P. 3-12

  23. 450 400 350 300 250 200 150 100 50 0 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 Zarade u Srbiji, 1987-2008 sep. '08 - 434 € dec. '90 - 752 DEM dec. '93 - 21 DEM okt. '00 - 97 DEM P. 3-13

  24. Poređenje                     P. 3-14

  25. Veličina kruga = bankarska aktiva/BDP prosek zemalja prosek zemalja 120 100 Bugarska Latvija 80 Rumunija Estonija Hrvatska 60 Strani krediti/krediti Litvanija 40 Mađarska Slovačka Poljska 20 Češka 0 300 50 150 200 250 0 100 -20 Krediti/depoziti Izloženost rizicima bankarskog sektora Srbija P. 3-15

  26. 0% 20% 50% 70% 80% 90% 100% 10% 30% 40% 60% Euro 27 Proizvodi i usluge koji su osetljivi na ciklus Češka Rumunija Mađarska Srbija Proizvodi i usluge koji su neosetljivi na ciklus Poljska Hrana, alkoholna pića, energenti, potrošna dobra, transportne usluge Trajni i polutrajni proizvodi, druge usluge Izloženost rizicima realnog sektora P. 3-16

  27. Šta se može očekivati? Tranzicionizam u kombinaciji sa globalnom ekonomskom krizom dovodi do visokog sistematskog rizika Ipak, ostaje nada da kada problem ima globalni karakter, on prestaje da bude problem • Neekonomsko rešenje krize Niko se iz krize nije izvukao preraspodelom • Rast proizvodnje je bitan • Populizam i udvaranje nerazumnima nisu održive alternative Problem sa nesitematskim rizikom može se prevazići inteligentnim upravljanjem rizicima P. 3-17

  28. Zašto municipalne obveznice? Postoji više razloga: • Povećanje stepena ekonomske aktivnosti • Razvoj lokalne infrastrukture i podsticanje preduzetništva • Prilika za parkiranje tezaurisanog kapitala • Restart tržišta kapitala • Kombinovanje sa drugim oblicima kapitala (PPP) P. 3-18

  29. P. 4-0

  30. Konvencionalni pristup upravljanja rizicima Šta je bilo pogrešno? • Eksperti za upravljanje rizicima izolovani u “silosima” • Isključiva orijetacija na izbegavanje rizika • Ignorisanje interakcije faktora rizika • Ekskluzivan fokus na finansijski rizik (zanemarivanje operativnih rizika) • Korišćenje metrike uspeha koja bazira na profitu a ne stvorenoj vrednosti Novi sistem inteligentnog upravljanja rizikom bazira na: • Konzistentnoj perspektivi (vrednost i cena kapitala) • Širem zahvatu (korišćenje zajedno sa izbegavanjem rizika) P. 4-1

  31. Šest ključnih koraka P. 4-2

  32. Inteligentno upravljanje rizicima VB ERM proširen koncept inteligentnog upravljanja rizicima kao kombinacija dva alata: • ERM (Enterprise Risk Management) • VBM (Value-based Management) P. 4-3

  33. Pokretači vrednosti Unutrašnja vrednost Cena kapitala Slobodan novčani tok Stopa novčanog prinosa Rast investicione baze P. 4-4

  34. Pokretači vrednosti za kapitalni dobitak Ukupan prinos akcionara Kapitalni dobitak Prirast gotovine Rast aktive Rast prihoda Kontribuciona marža Neto obrtni fond Produktivnost opreme Operativni pokretači vrednosti P. 4-5

  35. Kompatibilnost merila performansi TRŽIŠTE KAPITALA P/E I EPS ? ? INVESTICIONE ODLUKE IRR/NVP ROS/ROA/ROE PROJEKTI INVESTICIONA BAZA ? P. 4-6

  36. Konvencionalan proces upravljanja nesistematskim rizikom 1. Proceniti trenutno stanje / Razviti plan za poboljšanje 5. Merenje performansi 4. Odgovor na rizik (smanjiti) 3. Procena rizika 2. Identifikacija rizika 6. Eksterna komunikacija Upravljanje rizikom P. 4-7

  37. Prošireni koncept upravljanja nesistematskim rizikom Svi rizici Podskup rizika Pokretači vrednosti Vrednost za akcionare Izloženost kompanije riziku Tolerancija rizika Poslovni/ Proizvodni miks Aktivnosti menadžmenta rizika Donošenje rizika na bazi informisanosti o rizicima Kultura menadžmenta rizika P. 4-8

  38. Inteligentno upravljanje rizikom Ilustrativni / parcijalni primer Strategija / projekcije Veličina tržišta Elementi vrednovanja Učešće na tržištu Konkurencija Bilans uspeha Interni pokretači rizika Eksterni pokretači rizika Stavke pod uticajem Cena proizvoda Izvršenje / Integracija Varijabilni troškovi Ekonomski ciklus / Geopolitički Neto prodaja Period n Marketing brenda Fiksni troškovi Period 3 Nabavna vrednost prodate robe Period 2 Poreska efikasnost Dobavljači Troškovi IiR Period 1 Slobodni novčani tokovi Kapitalna efikasnost Upravljanje / Transparentnost Opšti i administrativni troškovi Javni skandali / kontroverze Analiza akcije, preporuke Porezi Eksterna komunikacija Ostalo Obrtni kapital Diskontovano cenom kapitala Dugoročna aktiva Vrednost za akcionare Cena kapitala (WACC) P. 4-9

  39. Prošireni koncept upravljanja rizikom 5. Merenje / menadžment performansi 1. Proceniti trenutno stanje / Razviti plan za poboljšanje 6. Eksterna komunikacija 4. Odgovor na rizik (smanjiti ili iskoristiti) 2. Identifikacija rizika 3. Procena rizika Pruža jedinstveni “jezik” vrednosti koji ujedinjuje inače različite procese menadžmenta rizika Pruža jasan slušaj menadžmenta rizika, koji se može kvantifikovati Obelodanjivanje u 10K izveštaju rangirano na bazi uticaja na vrednost za akcionare Prošireni koncept Upravljanja rizikom Prioritet je fokus resursa u skladu sa uticajem na vrednost za akcionare Kvantifikovati operativne i strategijske rizike na konzistentnoj osnovi sa finansijskim rizicima Kvantifikovati operativne i strategijske rizike na konzistentnoj osnovi sa finansijskim rizicima Strategijsko planiranje / donošenje odluka na bazi uticaja na vrednost za akcionare P. 4-10

  40. Odnos prema riziku u krizi Ne samo pretnja već i šansa: • “Kada vetar duva, jedni prave zidovi, drugi vetrenjače” Apetit za rizik ne sme se smanjiti u krizi: • Izloženost rizicima se meri ne samo radi izbegavanja faktora rizika već, i pre svega, radi utvrdjivanja interakcije dva i više faktora rizika Averzivnost na rizik se smanjuje: • Procenom efekata nove strategije • Najbolji način za rast rezistentnosti na šokove (stres test) je procena vrednosti nove strategije • Novim modelom finansiranja • Municipalne obveznice kao “šansa” P. 4-11

  41. Hvala Prof. Dragan Đuričin,PredsednikDeloitte Adria Makenzijeva 2411000 BelgradeSerbia Tel: +381 11 3812220 +381 65 2137980ddjuricin@deloittece.comwww.deloittece.com

More Related