510 likes | 701 Views
Poglavlje 31. Blagostanje. Društveni izbor. Pojedinci različito rangiraju, jer su im različite preferencije, različita ekonomska stanja.
E N D
Poglavlje 31 Blagostanje
Društveni izbor • Pojedinci različito rangiraju, jer su im različite preferencije, različita ekonomska stanja. • Na koji način ove različite preferencije pojedinaca mogu biti “agregirane” da bi dobili funkciju društvenih preferencija u odnosu na sva moguća ekonomska stanja?
Agregiranje preferencija • x, y, zoznačavaju različita ekonomska stanja. • 3 učesnika:Boško, BrankaiBora. • Da li se upotrebom većinskog glasanja može dobiti željeno, sa društvenog stanovišta, ekonomsko stanje?
više preferirano manje preferirano
rezultati većinskog glasanja x pobeđuje y y pobeđuje z z pobeđuje x Ne postoji društveno najbolja alternativa! većinsko glasanja ne daje uvek tranzitivne društvene preferencije na osnovu tranzitivnih individualnih preferencija
Rezultati glasanja prema rangu (najniži rezultat pobeđuje) za x-rezultat = 6 za y-rezultat = 6 za z-rezultat = 6 Nijedno stanje nije izabrano! glasanje prema rangu u ovom slučaju je nerešeno
Manipulisanje preferencijama • Takođe, u većini slučajeva moguće su manipulacije sa glasačkim pravilima. • Tj.,jedna osoba može da glasa “neistinito” da bi društveni ishod glasanja bio onaj koji ona želi. • Ponovo razmotrimo glasanje prema rangu.
Ovo su istinite preferencije.
Ovo su istinite preferencije. Bora uvodi novu alternativu...
Ovo su istinite preferencije. Bora uvodi novu alternativu...
Ovo su istinite preferencije. Bora uvodi novu alternativu... ... i zatim laže.
Bora uvodi novu alternativu... ... i zatim laže. Rezultati glasanja prema rangu za x-rezultat = 8 za y-rezultat = 7 za z-rezultat = 6 za -rezultat = 9 z pobeđuje!!
Poželjna svojstva pravila glasanja • 1. Ako su preferencije svakog pojedincapotpune, refleksivne i tranzitivne, tada takve treba da budu i društvene preferencije, a koje su rezultat pravila glasanja. • 2. Ako svi pojedinci rangirajuxispredy, to isto mora da bude obezbeđeno pravilima glasanja. • 3. Društvene preferencije izmeđuxiytreba da zavise samo od preferencija pojedinaca između xiy.
Erouova teorema o nemogućnosti: Jedini mehanizam koji zadovoljava sve osobine 1, 2 i 3mora biti diktatura – sva društvena rangiranja su rangiranja jednog pojedinca. Ovo implicira da mehanizam koji nije diktatura zahteva odustajanje barem od jedne osobine – 1, 2 ili 3.
1. Ako su preferencije svakog pojedincapotpune, refleksivne i tranzitivne, tada takve treba da budu i društvene preferencije, a koje su rezultat pravila glasanja. • 2. Ako svi pojedinci rangirajuxispredy, to isto mora da bude obezbeđeno pravilima glasanja. • 3. Društvene preferencije izmeđuxiytreba da zavise samo od preferencija pojedinaca između xiy. Od koje pretpostavke odustati?
1. Ako su preferencije svakog pojedincapotpune, refleksivne i tranzitivne, tada takve treba da budu i društvene preferencije, a koje su rezultat pravila glasanja. • 2. Ako svi pojedinci rangirajuxispredy, to isto mora da bude obezbeđeno pravilima glasanja. • 3. Društvene preferencije izmeđuxiytreba da zavise samo od preferencija pojedinaca između xiy. Od koje pretpostavke odustati?
1. Ako su preferencije svakog pojedincapotpune, refleksivne i tranzitivne, tada takve treba da budu i društvene preferencije, a koje su rezultat pravila glasanja. • 2. Ako svi pojedinci rangirajuxispredy, to isto mora da bude obezbeđeno pravilima glasanja. postoji čitav niz glasačkih procedura koje zadovoljavaju osobine 1. i 2.
Funkcije društvenog blagostanja • ui(x)je korisnosti-togpojedinca zaukupnualokacijusvih resursa x. • utilitaristička: • suma ponderisane korisnosti: • minimaks:
Pretpostavimo da društveno blagostanje zavisi samo od alokacija pojedinaca, umesto od ukupne alokacije svih resursa na različite pojedince. • Tj.,korisnost pojedinca jeui(xi), a ne ui(x). • Tada je društveno blagostanje gde jerastuća funkcija.
Društvena efikasnost i efikasnostu Paretovom smislu • Svaka društveno efikasna alokacija mora biti efikasna alokacija u Paretovom smislu. • Zašto? • Ako ne bi bila, onda bi bilo moguće povećati korisnost jednog pojedinca bez smanjenja korisnosti bilo kog drugog pojedinca; tj., društvena neefiksnostParetova neefikasnost
Moguća korisnost OB 0 0 OA
OB 0 0 OA
OB 0 0 OA
OB 0 0 OA
OB 0 0 OA
OB 0 0 OA
granica moguće korisnosti (gmk) OB 0 0 OA
granica moguće korisnosti (gmk) OB 0 0 skup moguće korisnosti OA
gmkpredstavlja skupefikasnih parova korisnosti
gmkpredstavlja skupefikasnih parova korisnosti linije društvenog izoblagostanja
veće društveno blagostanje
veće društveno blagostanje
društveni optimum
društveni optimum je efikasan
Pravične alokacije • Neke od alokacije koje su efikasne u Paretovom smislu su efikasne ali su “nepravične”. • Npr., alokacija u kojoj jedan potrošač dobija sva raspoloživa dobra je efikasna, ali je “nepravična”. • Da li konkurentska tržišta mogu da garantuju da su “pravične” alokacije dostižne?
Ako učesnik A preferira alokaciju koju je ostvario učesnik B, u odnosu na sopstvenu alokaciju, kažemo da učesnik Azavidi učesniku B. • Jedna alokacija jepravičnaukoliko je: • efikasna u Paretovom smislu; • ne izaziva zavist (nepristrasna).
Da li podjednaka raspodela početno raspoloživih sredstava nužno predstavlja pravičnu alokaciju? • Ne predstavlja. Zašto?
3 učesnika sa istom količinom početno raspoloživih sredstava. • UčesniciAiBimaju iste preferencije.UčesnikCima različite preferencije. • Učesnici BiCstupaju u razmenuučesnikBdostiže preferiraniju korpu. • Zbog toga učesnik A mora zavideti učesniku Bnepravična alokacija.
2 učesnika sa istom količinom početno raspoloživih sredstava. • Sada se razmena odvija na konkurentskim tržištima. • Da li alokacija posle razmene mora da bude pravična? • Da. Zašto?
Početno raspoložive količine svakog pojedinca su podjednake i iznose: • Korpe kojima raspolažu pojedinci posle trgovine su • Tada je i i
Pretpostavimo da učesnikAzavidi učesnikuB. • Tj., • Tada za učesnikaA važi • Kontradikcija! nije dostupna korpa za učesnikaA.
Ovo predstavlja dokaz za sledeći stav : ukoliko su za dva učesnika ista početno raspoloživa sredstva, onda razmena na konkurentskim tržištima daje alokaciju koja je pravična.
OB OA jednake količine početno raspoloživih sredstava
OB za date cene p1i p2 nagib = -p1/p2 OA
OB za date cene p1i p2 nagib = -p1/p2 OA
OB za date cene p1i p2 nagib = -p1/p2 OA
OB alokacija posle razmene – da li je pravična? OA
OB zamenjena alokacijaA i B posle razmene alokacija posle razmene – da li je pravična? OA
OB zamenjena alokacijaA i B posle razmene alokacija posle razmene – da li je pravična? OA Ane zavidiB na alokaciji posle razmene Bne zavidiA na alokaciji posle razmene
OB zamenjena alokacijaA i B posle razmene alokacija posle razmene – da li je pravična? OA alokacija posle razmene je efikasna u Paretovom smislu i nema zavisti; ona je pravična