220 likes | 536 Views
SOCIOPSIHOLOŠKE TEORIJE- K.HORNAJ, E. FROM. Istorijski kontekst. 19. vek- razvoj prirodnih nauka- biologija, fizika, darvinizam- instiktivističke psihološke teorije 20. vek- sociološke i antropološke studije; istorijske okolnosti (2 svetska rata, komunizam, nacizam)
E N D
Istorijski kontekst • 19. vek- razvoj prirodnih nauka- biologija, fizika, darvinizam- instiktivističke psihološke teorije • 20. vek- sociološke i antropološke studije; istorijske okolnosti (2 svetska rata, komunizam, nacizam) • Socijalno- psihološke teorije o uticaju društvenih faktora na ličnost • SAD- 1930-1940- socijalno orijentisana grupa analitičara
NEOANALITIČARI • Karen Hornaj - porodični uticaji • Erih From- uticaj društva u širem smislu • Stak Saliven- ličnost = interakcije sa ljudima • Da li je to psihoanaliza?
SOCIO-ANALITIČKA TEORIJA KAREN HORNAJ (1885-1952) Kritika Frojda • Položaj žene- odbacuje zavist prema penisu, osećanje manje vrednosti društvenog, ne genitalnog porekla • Osnova nesigurnosti ženasocio-ekonomska zavisnost od muškaraca, strah od gubitka ljubavi • Nesigurnost muškaraca - maskiranje kroz socijalne uloge dominacije • Manji značaj seksualnog i agresivnog nagona- posledica bazične nesigurnosti
Bazična strepnja • Dečija zavisnost + porodični odnosi = bespomoćnost i nesigurnost • Neurotske potrebenačin prevazilaženja strepnje - taktike, obrasci ponašanja za zadovoljenje neurotskih potreba: neprijateljstvo, pokornost, narcizam, nerealno Ja, potkupljivanje, ucenjivanje, samosažaljenje,...
Tri bazične orijentacije Osnovne tendencije u odnosima sa ljudima- sredstvo ublažavanja strepnje • KA-zadovoljenje ličnih potreba, nerazmena: naklonost, potvrđivanje, zavisnost, ugled, divljenje, savršenstvo,... • OD –izbegavanje: samodovoljnost, nezavisnost, sužavanje • PROTIV – napad: moć, iskorišćavanje
Konflikti potreba • sukobi potreba- zavisnost/ samostalnost • nikad zadovoljne - osoba uvek gladna priznanja, ljubavi, moći, teži nedostižnom savršenstvu • normalnost - sve tendencije su objedinjene i usklađene, ne dominira ni jedna • sukob nije imanentan, urođene prirode, već društvenog, porodičnog porekla
Samoidealizacija • Udaljavanje od prave prirode – u cilju prevazilaženja nesigurnosti, gubitka samopoštovanja i anksioznosti- izbegavanje suočavanja sa neuspehom • Konflikt: Realno Ja -Idealno Ja
Doprinosi • Svest o sebi, samorealizacija • Holistički pristup- zdravi kapaciteti, • Uloga socijalnih faktora • Humanistička psihologija- urođeni kapaciteti za razvoj dobrih potencijala • Spoljna osujećenja - energija se ne troši na razvoj, već na rešavanje problema • Terapija- aktivnost terapeuta i pacijenta- uspostavljanje samopoštovanja
ERIH FROM (1900-1980) • Veza Frojda (nesvesno, narcizam) i Marksa (otuđenje, društvena situacija) • Osnovna ideja- koreni zla u ljudskom društvu- humanizam • Ličnost- biološka, porodična i društvena ograničenja- granice razvoja određene mogućnostima koje pruža društvo
Ljudska priroda • Otuđenje- od biološke i društvene prirode, • Društvo protivno ljudskoj prirodi- izvor straha, nesigurnosti, sumnje u vlastitu vrednost • Težnja ka autonomiji i slobodi- odvajanje od prirode i društva = usamljenost, nesigurnost • Paradoks ljudske prirode- težnja ka slobodi – strah od usamljenosti • izbor - napušta individualnost i utapa se u društvo radi sigurnosti - potčinjavanje masi i autoritetu- privid sigurnosti, bez bliskosti i bez individualnosti- pojačava nemoć;
Ljudska priroda • Bekstvo od slobode - psihološka osnova diktatura; gubitak slobode - cena za smanjenje straha od usamljenosti • Autoritarni karakter- lični integritet kroz stapanje sa drugim objektom- izgubljena autentična veza kroz dominaciju ili potčinjavanje - dve suprotne tendencije, različite u ponašanju, a iste u osnovi • Alternativa – individualnost - spontani odnosi, ljubav i produktivnost
Pet osnovnih potreba • Povezanost – sa društvom, prirodom,kroz ljubav, • Prevazilaženje - iznad prirode, ka stvaralaštvu, umetnosti • Ukorenjenost– pripadanje mestu-domovina, kuća • Identitet - lični, kolektivni • Orijentacioni okvir- način opažanja sveta i sebe, vrednosne koordinate Potrebe su prirodne, a način zadovoljenja kulturološki uslovljen
Tipovi socijalnog karaktera • Rezultat ekonomskih, političkih i socijalnih snaga; uticaj društvene situacije- kultura, klasa, rasa, etnicitet • Tranzicije menjaju i socijalni karakter – u prelaznom periodu čovek je izgubljen, iskorenjen, bez identiteta • 5 tipova- način odnosa prema svetu i drugima primlački, eksploatatorski, sakupljački, trgovački, produktivni- mešani tipovi, ali neki dominira • Nekrofilni- biofilni tip
Zdravo društvo • Ni jedan sistem ne zadovoljava potrebe čoveka, već im se suprotstavlja i nudi samo zamene koje su korisne za društvo • Kompromisi kao otuđenje od svoje prirode: • rad- rutina, ne stvaralaštvo; • lična vrednost- kao uspeh u očima drugih; materijalni status; • komunikacija- formalna, otuđena, sebična; • Bolesno je društvo, ne pojedinac
Zdravo društvo • Humanistički komunitarni socijalizam • solidarnost, stvaralaštvo, individualnost, bez idola i iskrivljavanja realnosti kroz propagandu • zdravo jedinstvo ličnih i društvenih potreba
Neki pojmovi • Normalnost - društveno strukturirani defekt Konvencionalna normalnost – otuđenje, u interesu društva, ne čoveka Supstancijalna normalnost- autentične potrebe • Agresija – benigna (odbranbena) i maligna (destruktivna), samo ljudska karakteristika; potencijal koji se razvija iz društvenih frustracija • Istraživanja - antropološka studija- meksikansko selo- trgovci, zemljoposednici i radnici- 3 karakterna tipa- društvena pozicija
STAK SALIVEN- INTERPERSONALNA TEORIJA • Preteča interpersonalnih teorija- Transakcione analize, Sistemske teorije Ličnost • relativno trajan sklop interpersonalnih situacija koje se ponavljaju • centar dinamičkih procesa koji se odigravaju u interpersonalnom polju • ne postoji nezavisno od interakcija sa drugima- i kad nisu prisutni, oni su zamišljeni ili izmišljeni (sećanja, fantazija) utiču na način mišljenja, opažanja, vrednovanja
Neki pojmovi • Jedinica proučavanja- interpersonalna situacija, ne intrapsihičko ustrojstvo, već interpersonalni odnosi; Interakcija je sve što možemo posmatrati kao ličnost • Personifikacija - predstava koju osoba ima o sebi ili drugima- složaj osećanja, stavova, shvatanja koja izrasta iz iskustva sa zadovoljenjem poreba (+ ili – slike)- retko adekvatne- iskrivljene u funkciji predvidljivosti i snalaženja u interpersonalnim situacijama - kad se uobliče – relativno rezistentne na promenu • Stereotipi- rasejani profesor, razbarušeni umetnik, tvrdoglavi direktor, prevrtljivi političar, koristoljubivi trgovac • Personifikacija Ja –iz reakcija drugih ljudi na osobu- kada nagrađuju ili osujećuju
SELFPSIHOLOGIJATEORIJA OBJEKTNIH ODNOSA- MELANI KLAJN • Prva godina života-uticaj na celokupan razvoj, sve faze psihoseksualnog razvoja • Objekat- izvor gratifikacija i frustracija • Self-sveukupnost doživljaja sebe • Razvoj objekta • -parcijalan, fragmentisan- shizofrena pozicija- disocijscija • -podeljen na dobar i loš objekat- paranoidno-depresivna pozicija - splitting • -celovit objekat- integrisani dobri i loši delovi • Razvoj Selfa- iz načina zadovoljenja potreba od strane Objekta
EGO PSIHOLOGIJA- A.FROJD, HARTMAN, KRIS, RAPAPORT, ERIKSON • Ego-instanca ličnosti sa specifičnim funkcijama • Primarna autonomija Ega • kognitivne funkcije- slobodne od konflikta • regresija u službi Ega • Adaptivno-inhibitorne funkcije • -testiranje realnosti • -sekundarni procesi • -tolefancija frustracije • -mehanizmi odbrane • Sintetičko-integrativne funkcije • -neutralizacija
FAZE EPIGENETSKOG RAZVOJA • Faza sticanja osnovnog poverenja – odojče (0-1) - značajan odnos: majka • Faza sticanja autonomije – malo dete (1- 3) - značajan odnos: roditelji • Faza sticanja inicijative – predškolsko dete (3- 6) - značajan odnos: šira porodica • Faza usvajanja odgovornosti - školski period (6 -12) - značajan odnos: vršnjaci i okolina • Faza identiteta- adolescencija (13-22) - značajan odnos: vršnjaci i okolina • Faza intimnosti - mladi odrasli (22-30) - značajan odnos: partnerski • Faza integriteta- zrelo doba (oko 40) - odnos prema sopstvenom životu- bilansiranje, smisao