MODALNI GLAGOLI U SRPSKOM JEZIKU

1. MODALNI GLAGOLI U SRPSKOM JEZIKU 4. maj 2010

2. Shvatanje i opis modalnosti u srpskom jeziku • U svim normativnim gramatikama srpskog jezika spominju se modalni glagoli podjednako često kao i modalnost. • Baš kao i modalnost, u našoj starijoj literaturi su modalni glagoli tretirani prilično neodređeno i sporadično. • Definicija : modalni glagoli su oni kojima govornik izražava svoj stav prema nekoj radnji, stanju ili zbivanju. • Modalni glagoli u srpskom nisu tako distinktivni u odnosu na ostale članove glagolskog sistema kao što je to slučaj u engleskom, u kome je moguće govoriti o gramatici modala, te se stoga ne mogu na isti način tretirati kao potpuno zaseban sistem;

3. Koji je i kakav domen značenja modalnih glagola u srpskom, i koja su to obeležjakojimazaslužujunazivmodalni? • Dvasu osnovnaproblema u vezi s tretmanom modalnih glagola u S jeziku : • Jedan je to što se jednagrupaglagola u nekimgramatikamanazivamodalnim, a u drugimmedijalnimglagolima. Drugo, čak i kada se tagrupaglagoladoslednonazivamodalnim, kada se pobrojavajunjeničlanovi, tajbrojnijeuvekisti!!! • Pokušajmo da odredimo, u skladu sa model,om modalnosti o kme je bilo reči ranije, neophodneuslovekojeglagolmoraispunjavatikako bi se u ovomradunazivaomodalnim: • modalniglagolnemasamostalnoleksičkoznačenje; • semantičkipotencijalmodalnihglagolaobuhvatapojmovenužnosti i mogućnosti, odnosnoobaveze i dozvole u punojskalinjihovihvrednosti, kao i značenje dinamičkesposobnosti; • modalniglagoli se u strukturiiskazaponašajukao ili kao ekstrinsični modifikatoripropozicije (tj. operatori) ili kao intrinsični delovi propozicije

4. Centralni, prototipični eksponenti osnovnog, epistemičkogznačenja u srpskomjeziku su modalniglagoli MORATI i MOĆI, a glagoli TREBATI, SMETI, HTETI i UMETI se mogunazvatiepistemičkimperifernimmodalima. • Ovi glagoli, kao i njihoviv engleski korespondenti, imaju i ostala, deontička i dinamička značenja • Glagol MORATI • Primeri koji slede predstavljajuilustracijujakogepistemičkogsuda, tj. govornikiznosinajvišimogućistepenpozitivnogopredeljenjapremaistinitostipropozicijekoji se možeizrazitimodalnimglagolima:

5. Mora da samprenaglio. • Ej, pa ti mora da si naša. (3) • Mora da se takoosećao i Kostnerdok je pokušavao da preotmekontrolu ... • Pa to mora da je neštosasvim novo i drugačije… • Morabiti da je u tome razlika. • Zaovuupotrebuglagola MORATI u sintaksičkomsmislu je karakterističnabezličnost(lice se prepoznaje u glagolskomoblikupredikata da-klauze), kao i prepozicija u odnosu na subjekat (ekstrinsičnost).Postpozicijakao i upotrebafinitnihoblikaglagola MORATI predstavljala bi obeležjedeontičkeupotrebe (intrinsičnost).

6. Zanimljivo je da se u nekim primerima iza glagola MORA javlja infinitivna dopuna BITI posle koje sledi da-klauza. Ova dopuna se zapravo podrazumeva i u drugim primerima, u kojima je izvršena neka redukcija modalne komponente. • Izgleda da je u pitanju samo mala stilska razlika; oblici MORA+da i MORA BITI+da potpuno slobodno alterniraju što se tiče stepena modalnosti koji izražavaju. • Deontička upotreba glagola MORATI, kao u • Moraš da dođeš • zahteva lični glagolski oblik modalnog glagola . • U primeru • Naši moraju pobediti jer su izrazito bolji. • nailazimo na upotrebu glagola MORATI koja predstavlja deontičku nužnost: • Okolnosti (među kojima je izrazita prednost u kvalitetu našeg tima) zahtevaju da naš tim pobedi.

7. Ovo je još jedan dokaz da značenja predstavljaju kontinuum - prelazak deontičkog u epistemičko značenje deontičkog i epistemičkog značenja u ovom primeru jeste i to što moraju ima i značenje obaveze za tim da pobede koje im govornik nameće. Ta obaveza je, naravno, virtuelna, jer nema prihvatanja autoriteta od druge strane (tj. tima). • Povećanje epistemičke distance ( slabljenje epistemičkog suda) pokazuje sledeći primer, u kome se to postiže dodavanjem još jednog modalnog sredstva, a to je potencijal: • Naši bi morali pobediti jer su izrazito bolji. • Iako okolnosti (među kojima je kvalitet našeg tima) zahtevaju da naš tim pobedi, dopuštam da ima okolnosti koje su mi nepoznate a koje mogu da ometu pobedu.

8. Glagol MOĆI • Glagol MOĆI, kao i glagol MORATI smatra se centralnimepistemičkimmodalnimglagolom u srpskomjeziku, jer u svomsemantičkomdomenusadržilogičkepojmovemogućnosti (ali i dozvole), kaodrugičlanlogičkedihotomijenužnost/mogućnost (ali i obaveza/dozvola). Osim toga, ovajglagolpokriva i pojamdinamičkemogućnosti, daklesposobnostiiliumećada se neštočini. Drugimrečima, kao i njegoviekvivalenti MAY i CAN u engleskomjeziku, glagol MOĆI se ponašakao operator i epistemičke i korenske (tj. deontičke i dinamičke) modalnosti. • Ovadvamodala se uopštemogusmatraticentralnimmodalima, u oba značenja – kako u epistemičkom, tako i u deontičkom.

9. Imaslučajeva (i veomasučesti) kada je u srpskomteškorazlikovatiepistemičkuodkorenske, pogotovudinamičkemodalnosti, kaošto je to slučaj i saengleskimjezikom • U velikom broju slučajeva glagol MOĆI izražava modalnost za koju se ne može na prvi pogled odrediti da li je epistemička ili korenska (prevashodno dinamička, a česta je tzv, “sporadična” upotreba”). Takvih je graničnih slučajeva dosta, kao u sledećem primeru, • ...i najneviniji komentar MOGU da shvate kao tešku kritiku, što ih MOŽE još dublje gurnuti u bolest. • Ponekad i najneviniji komentar shvataju kao .... i to ih ponekad gura u još dublju bolest ...

10. Kao i u slučaju glagola MORATI, povećanje epistemičke distance, odnosno slabljenje epistemičkog suda se obavlja upotrebom potencijala glagola MOĆI. • Bjanka je...izjavila da je muči pomisao šta bi moglo da se dogodi toj trojici studenata. • Ako je to istina, moglo bi da dođe do postepenog propadanja saveza, sa mogućim strašnim posledicama. • Vidimo da se u nedvosmislenoj epistemičkoj upotrebi glagol MOĆI takođe javlja u bezličnom obliku i da je praćen da-klauzom ili infinitivom. • Ako je to istina, moglo bi doći do postepenog propadanja saveza ...

11. Glagol TREBATI • Glagol TREBATI prevashodno spada u modalne glagole koji izražavaju slabiju deontičku modalnost. Njegovo se značenje u tradicionalnijim gramatikama označava prvenstveno kao značenje potrebe, a u skladu sa novijim semantičkim analizama modalnosti, moglo bi se reći da ima značenje moralne obaveze. Međutim, on izražava i slabiju epistemičku modalnost – slabiju od epistemičke modalnosti koju izražava glagol MORATI: • To treba da je moj muž. • Treba da stignu svakog časa. • Treba da su već stigli. • Trebalobi da stignu svakog časa. • Trebalo bi da su već stigli.

12. Kao i prilikom epistemičkih upotreba (i interpretacija) glagola MORATI i MOĆI, i kod glagola TREBATI nailazimo na vezanost bezlične upotrebe i epistemičke modalizacije. • Svakako, kad je u pitanju glagol TREBATI, ta slika je zamagljena jezičkom normom koja insistira na bezličnoj upotrebi u svim značenjima i upotrebama glagola TREBATI, osim kada je tranzitivan i znači “imati potrebu za nečim”, kao u rečenici • Trebam tvoju pomoć! • što baš nije često u srpskoj jezičkoj praksi, ili u rečenicama kao što su • Juče si mi trebala ti, a danas mi treba tvoj direktor. (razg.) • Izvorni govornici srpskog jezika bez razlike se odlučuju za drugu konstrukciju. • Insistiranje normativnih gramatika na bezličnoj upotrebi ovog glagola pravi, rekla bih, više zbrke nego koristi. Rečenice kao • Ministri bi trebali da stave paraf (STB, 3.12.95) • Oni su trebali da izvade dozvole svoje vlade (STB 13.6.95) • Skupština nema akta o kome bi trebala da se izjasni (TVCG, 27.8.95) • kao što se vidi, čuju se, a i čitaju u javnim glasilima, koja bi po pravilu trebalo da podržavaju jezičku normu. Međutim, ovakva jezička praksa gotovo počinje da dominira, naročito kada je u pitanju izražavanje deontičke modalnosti, kao u gornjim primerima.

13. Glagol SMETI • Ovaj glagol ima dominantna deontička značenja (traženja i davanja) dozvole • Mama, smem li da otvorim čokoladu? • Smeš da je otvoriš, ali tek posle ručka. (razg.) • U potvrdnom obliku ovaj glagol nema epistemičkih tumačenja. Iako se dozvola • *To sme (biti) da je istina. • U odričnom obliku, međutim, možda se može govoriti o epistemičkoj modalnosti: • To ne sme biti istina.

14. Glagoli HTETI i UMETI • Periferni modalni glagoli HTETI i UMETI prevashodno izražavaju volju (HTETI) i sposobnost (UMETI), tako da spadaju u korensku modalnost. S obzirom na to da je u svim mandama prisutna volja autoriteta koji izdaje mandu (zahtev ili naređenje) u vidu I-say-so / Ja–kažem-da komponente (koja najeksplicitnije izražava volju govornika), glagol HTETI bi s te strane spadao u deontičku modalnost, glagol UMETI u dinamičku. • Međutim, u primerima

15. Ta infekcija HOĆE jako da se pogorša u vlažnim uslovima.(razg.) • Ta infekcija UME jako da se pogorša u vlažnim uslovima. • vidimo da se glagoli HTETI i UMETI ponašaju isto kao i glagol MOĆI u “sporadičnoj”, egzistencijalnoj upotrebi, koja se kako smo videli, može i epistemički interpretirati: • Može/ hoće/ umeBlekBušdabudeprejakakosinavik’onakoktelčićtu i tamo.