SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 24 . decembar 2012.

1. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 24. decembar2012. Socijalni rad u prevencijibolesti zavisnosti

2. Odnos društva prema bolestima zavisnosti Formalna usaglašenost da se radi o masivan i ozbiljnomsocijalno medicinskom problemu • veoma širok obuhvat (skoro epidemija) među mladim (i sve mlađim) ljudima • povećan broj ekstremno teških i kriminogenihslučajeva Nejasno da li je bolest zavisnosti : • Lični problem i privatna stvar pojedinca, pa su lečenje i rehabilitacija stvar slobodne volje • Društveni problem zbog izrazitih efekata na širu okolinu, pa su lečenje i rehabilitacija organizovani i po potrebi obavezni i prinudni

3. Društvena reakcija na bolesti zavisnosti • Nije jedinstvena (nema doktrine, strategija tek usvojena, zakoni u izradi) • Aktivostinisu koordinisane • Medicinski aspekt - hipertrofisan, a nema dovoljno kadrova • Socijalno -politički pristup (sociološki, socio-ekonomski, politički, pravni, moralno-etički aspekti) - zapostavljen, atrofiran • U javnom mnjenju puno misticizma, senzacionalizma, neznanja, moralisanja

4. Razumevanje uzroka 1. Faktori ličnosti kao uzrok: • posledica se proglašava uzrokom • stigmatizacija 2. Opšti društveni faktori kao uzrok - pojednostavljeno 3. Posebni društveni faktori kao uzrok • protivrečnosti savremenog društva • društveno- ekonomski uslovi • izostanak društvene kontrole • referentne/vršnjacke i dr. Grupe

5. Odnos socijalnih službi i institucija prema bolesti zavisnosti U velikoj meri se prenosi stav društva • Socijalni radnici imaju aktivan stav samo kao članovi multi-disciplinarnog tima za lečenje BZ u zdravstvenim ustanovama • Sredstva i kadrovi za praćenje, istraživanje i proučavanje problema: ne planiraju se i ne izdvajaju • Nedovoljno adekvatno edukovanog kadra - nema dodatnog edukovanja i osposobljavanja za rad sa zavisnostima • „Evakuacija od sebe“  u specijalizovanemedicinske institucije

6. Socijalni rad i bolesti zavisnosti • Delatnost socijalnog rada usmerena je prema staranju i pružanju zaštite uz klasičnu primenu metoda i instrumenata socijalne zaštite • Zanemareni su metode i instrumenti za rešavanje socijalnih problema povezanih sa bolestima zavisnosti • Socijalni rad bi trebalo da se više angažuje u prevenciji BZ u: • obrazovanju • zdravstvu • stanovanju • kulturi • sportu i fizičkoj kulturi • socijalnom osiguranju (prof.M. Milosavljević)

7. Koncept socijalne vidljivosti i PAS Koncept socijalne vidljivosti – polazište za planiranje i izvođenje psihosocijalnih intervencija u prevenciji i lečenju bolesti zavisnosti Jasnoću socijalne vidljivosti određuju regulatorni mehanizmi jednog društva, koji se uobličavaju kroz: • socijalnu politiku • društvenu ideologiju • sisteme vrednosti društva • kohezivnost društva Pojavljuju se kao: • Nacionalna strategija • Projekti prevencije

8. Učiniti socijalno vidljivim sve faze i elemente procesa stvaranja BZ/1 Stvaranje BZ je s i s t e m s k i p r o c e s  usmeriti prevenciju i lečenje na elemente i faze u tom procesu, a ne samo na bolest kao ishod tog procesa Ključno: učiniti socijalno vidljivimsve faze i elemente ovog procesa: • KorišćenjePAS (eksperimentisanje) • Intoksikacija PAS - štetna (rizična) upotreba PAS • Zloupotreba PAS (abuzus) ili pretoksikomanska zavisnost • Apstinencijalni sindrom, van ili tokom procesa lečenja • Recidivizam - posle perioda duže apstinencije, ponovno uzimanje PAS i ponovno uspostavljanje svih simptoma BZ

9. Učiniti socijalno vidljivim sve faze i elemente procesa stvaranja BZ/2 Elementi socijalno patološkog obrasca ponašanja BZ se mogu prepoznati i biti “socijalno vidljivi” kroz regulatorne mehanizme dobro integrisanog društva postaju vidljivi i pojedinci koji imaju predznake BZ, čime se značajno proširuje značaj medicinskog modela

10. Pojam prevencije Prevencija - združena primena medicinskih, psiholoških i socijalnih mera u cilju: uklanjanja štetnih posledica dejstva faktora rizika stvaranja uslova za rast i razvoj fizičkih i duhovnih sposobnosti obezbeđivanje pravovremene i odgovarajuće pomoćiugroženima (tretman, terapija, rehabilitacija) Podela na primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju

11. Primarna prevencija BZ/1 PRIMARNA PREVENCIJA: sprečavanje nastanka poremećaja/bolesti, mera uspeha - smanjenje incidence oboljevanja • intervencije pre nego što se simptomi pojave Primarna prevencija BZ može biti: • U niverzalna:intervencije usmerene na javno mnjenje ili na celokupnu populaciju dece i mladih • S elektivna: intervencije koje imaju za cilj da obuhvate podgrupe ili populaciju koja je pod povećanim rizikom (npr. adolescenti, srednjoškolci i studenti) • I ndikovana: intervencije usmerene na pojedince sa vrlo visokim rizikom • Postojanje minimalnih znakova bolesti, ili • Postojanje bioloških markera - može se predvideti razvoj bolesti

12. Sekundarna prevencija BZ/1 SEKUNDARNA PREVENCIJA: postupci skraćenja trajanja poremećaja putem rane dijagnoze i efikasnog ranog tretmana rana intervencija Sekundarna prevencija BZ - rane intervencije sa osobama koje nemaju znake jasnog sindroma ili bolesti zavisnosti: • eksperimentisanje sa PAS • štetna / rizična upotreba / zloupotrebe (abuzus) PAS Osnovni stavovi sekundarneprevencije u psihijatriji: • Ulazak u zajednicuu cilju uvida u obim problema • Naglasak na tretmane u najkraćem mogućem vremenu • Priprema liste prioriteta • Uključivanjemultidisciplinarnog tima i članova zajednice

13. Sekundarna prevencija BZ/2 Efikasnost sekundarne prevencije povećava: podizanje svesti o poremećaju i ranim znacima rano otkrivanje poremećaja dostupnost usluga saradnja i koordinacija profesionalaca, institucija, službi, zajednice primena odgovarajućih preventivnih metoda, njihova razvijenost i raznovrsnost

14. Tercijarna prevencija BZ Tercijarna prevencija: suzbijanje i ograničavanje posledica poremećaja/bolesti i ponovno uspostavljanje sposobnosti koje su zbog bolesti izgubljene ili očuvanje onih koje su bile ugrožene Uspeh: smanjenje invaliditetabolesnika Tercijarna prevencija BZ obuhvata: • Prevenciju recidiva • Psihološku i socijalnu rehabilitaciju i reintegraciju zavisnika • Uključivanje u radne aktivnosti • Smanjenje štete

15. Smanjenje štete BZ Smanjenje štete - specifičan oblik prevencije: • Mere koje se pokreću kada simptomi bolesti već postoje i kada su štetni događaji vrlo učestali • Cilj: smanjenje ili prestanak negativnih posledica koje korišćenje PAS ili već razvijena zavisnost ima na zdravlje pojedinaca i društvo kao celinu

16. Mere smanjenja štete od BZ • Mere za sprečavanje oštećenja zdravlja pojedinca • Mere za sprečavanje štete za društvo zbog vožnje pod uticajem psihoaktivnih supstanci • Druge mere za smanjivanje rizika zbog intoksikacijepsihoaktivnimsupstancama • Supstitucioni programi (metadon, buprenorfin) sa ciljem redukovanja štetnosti heroina i drugih opijata • Zamena špricevasa ciljem redukcije rizika od HIV infekcije i infekcije hepatitisom B i C

17. Postulati uspešne prevencije BZ Dva ključna zahteva: • Integraciju svih savremenih znanja i naučnih podataka kojima raspolaže savremena adiktologija • Uspostavljanje partnerstva i koordinacije mnogih važnih segmenata društva-zdravstvo, prosveta, pravosuđe, policija, mediji NVO i druge institucije građanskog društva

18. Prevencija BZ/1 Koraci: • Definisanje cilja • Razmatranja i razumevanje faktora rizika • Razmatranja i razumevanje faktora zaštite • Smanjenje ili prekidanje delovanja rizičnihfaktora • Izgradnja protektivnihfaktora • Procena efikasnostiprevencije

19. Prevencija BZ/2 U prevenciju treba uvrstiti: • programe za promociju zdravlja • programe za smanjivanje stigmatizacije • ukidanje prepreka za pristup lečenju Grupe za prevenciju bolesti zavisnosti: • mogućnost za učenje određenih veština • mogućnost za davanje i primanje podrške • mogućnost za razvijanje mreže za interakcije u vezi sa problemom