BOLESTI ZAVISNOSTI

1. BOLESTI ZAVISNOSTI PETAR NASTASIC

2. …….. • Najšire definisano, ZAVISNOST je • p o n a š a nj e, - povezano sa samovoljnim korištenjem, tj. samounošenjem ili upotrebom neke hemijske supstance, - • koje se regularno ponavlja i pored toga što dovodi do štetnih, neprijatnih, paprogresivno čak i opasnih posledica, i oštećenja sebei drugih.

3. ………. • Jezgro zavisnosti predstavlja mišljenje, čak duboko uverenje zavisnika da šteta i opasnosti ne postoje ili ako ih prepoznaje on/ona smatra da se radi o ceni koju vredi platiti, ili da nije prevelika za ono što dobija. • Ovakvo p o n a š a nj e ima svoj biološki, genetski, interakcijiski i intrapsihički supstrat.

4. ……… • Neprepoznavanje stete koju pojedinac nanosi samom sebi, ili jos gore, ubedjenje da se steta nece pojaviti, nece otkriti, da nece biti velika , su elementi koji oznacavaju • pogresno procenjivanje realiteta od strane zavisnika, te se zbog toga bolesti zavisnosti svrstavaju u grupu psihijatrijskih bolesti i mentalnih poremecja.

5. ……. • U toku stvaranja zavisnosti,- postoji faza zadovoljstva i dobitka, kao posledica unosenja odredjenih supstanci ili kao posledica praktikovanja odredjenog oblika ponasanja (kocka, internet,) koje stvara zadovoljstvo, ali • kasnije to „zadovoljstvo“ potpuno izostajei zavisnicki obliciponasanja se nastavljaju samo da bi se pojedinac “osecao normalnim”

6. …. • Širok je repertoar nagrada i zadovoljstva, rasterećenja, olakšanja, oproštaja ili kazni koje izaizva unosenje supstancii i koje imaju visoku vrednost za zavisnika , • iz cega proistice ponavljanje dozivljenog iskustva. • Sam efekat “droge”, bez obzira na opise carobnosti ili blazenstva dakle, nije najbitniji.

7. …. • U prilog ovakvom stavu idu postojanje i otkrivanje tzv. novih zavisnosti – od objekata i drugih osoba, pri čemu dakle, • čak i ne postoji unošenje hemijske supstance koja izaziva promene u psihičkom i telesnom funkcionisanju (kockanje, internet, video igre, spenderi, seksualna zavisnosti). • I kod ovih adiktivnih sindromapostoje gotovo svi elementi zavisničkog ponašanja, pa i psihijatrijska oštećenja.

8. …….. • Pošto se u reči zavisnost, implicira postojanje “zavisnosti od” postavlja se pitanje, od koga se dobija? • Kada se u definiciju uključi ovo pitanje tada dolazimo do ključne dimenzije zavisnosti a to je interakcijska, interpersonalnai šire intersistemskadimenzija zavisnosti

9. ………. • Spisak objekata i supstanci koje se zloupotrebljavaju i od kojih se stvara zavisnost je ogroman. • Po jednom izvoru iz literature u opticaju je preko250 hemijskih jedinjenja, a spisak nije konačan. • Ako se tome doda mogućnost kombinovanja u “uličnim pakovanjima” taj broj je još veći. O tome govore “ulična imena” za razne psihoaktivne kombinacije.

10. ….. • Jaspersovoodređenje da se radi o “otrovima”,koji direktno izazivaju psihička oštećenja bilo je bazirano na kratkom spisaku “otrova”. • Danas je ovo Jaspersovo tumacenje apsolutnonepotpuno i • korišćenje tezeo “otrovima” u preventivnim aktivnostima pokazuje se kao nedovoljno tačno i potpuno neubedljivo. • Psihoaktivna i potkrepljujuća (pojačavajuća) svojstva raz

11. ……….. • Psihoaktivna i potkrepljujuća (pojačavajuća) svojstva raznih supstanci su zasnovana na vrlo različitim mehanizmima, vrlo kompleksnim i često nejasnim ili neuhvatljivim.

12. ….. • Delovanje psihoaktivnih hemijskih supstanci po formuli “jedna droga jedno dejstvo”pouzdano se može odbaciti. • Postojanjei otrkivanje “novih” zavisnosti baca još jednu novu svetlost na fenomen zavisnosti. • Efekti supstanci na biohemizam neurotransmitera u mozgu jesu izmedju ostalog proistekli iiz pojave fenomena“nedostajanja” supstance, sto je osnov apstinencijalnog sindroma.

13. ZAVISNOST KAO BOLEST • Definisanje jedne pojave terminom bolest zahteva primenu medicinskog modela. • Bolest se tako definiše pre svega postojanjem stabilnih patoloških znakova i simptoma, koji odražavaju disfunkcionalnost nekih organa, i • praćeni su subjektivnim doživljajem patnje i trpljenja pojedinca. • Simptomi moraju da imaju stabilnu i regularnu pojavnost kod najvećeg broja bolesnika i čine jednu kliničku sliku. • To omogućuje dijagnozu, klasifikaciju, a zahteva lečenje.

14. …… • Zatim neophodno je jasno postojanje uzroka, patogeneze i direktno s tim • povezano postojanje patofiziološkog ipatohistološkog supstrata, • dakle mogućnost direktnog dokazivanja deficita i oštećenja, medicinskim metodama.

15. ……. • U slučaju naucnog definisanjazavisnosti po medicinskom modelu mnogi gore navedeni kriterijumi i parametri su uglavnom ispunjeni. • Problemi nastaju kada se razmislja o etiologiji bolesti • direktna i obavezna povezanost uzroka - uzimanje supstance ( alkohola ili droge) sa pojavom bolesti nije uopšte ni ubedljiva ni jednostavna, sto otezava primenu ovog modela u praksi. • Kako otežava? I zašto otežava?

16. …….. • Upotreba raznih psihoaktivnih supstanci, alkohola, droga, tableta itd. je vrlo raširen obrazac ponašanja ogromnog broja tzv. normalnih ljudi. • Ono sto se pojavljuje u socijalno prihvatljivom obliku ponasanja velike vecine ljudi smatra se prosecnim ,pa samo po sebi ne može se lako progasiti uzrokom niti simptomom bolesti.

17. ….. • U praktičnom smislu, kad su u pitanju bolesti zavisnosti, sve to moze se lako verifikovati. • Dakle, adikcije ili zavisnosti jesu bolest. • nepovoljno i neprihvatljivo je: da se sve to verifikuje vrlo, vrlo kasno. • Naime, jasno stvaranje, postojanje i dokazivanje čistih medicinskih kriterijuma, omogucuju formiranje pouzdane medicinske dijagnoze, de facto, - tek u poodmakloj fazi bolesti.

18. …….. • Ipak, medicinski model jedini obezbeđuje sve ono što određuje značaj jedne bolesti za odredeno društvo. • svrstavanje u medicinske klasifikacije i • epidemiološka praćenja, dakle, stopa morbiditeta i mortaliteta, • angažovanje društva u prevenciji i lečenju • obezbeđivanju solidarnosti zdravih za pomoć bolesnima.

19. unutar populacije koja nosi odrednicu bolesnika postoji veoma izražena heterogenost • 1. Pošto je simptom koji najranije ukazuje na bolest, ustvari jedna forma prihvatljivog društvenog ponašanja, iz toga proističe nejasno razlikovanje društveno proširenog i prihvatljivog ponašanja, sa jedne strane i uzroka odn. simptoma bolesti, sa druge strane (pijenje, pušenje, “duvanje”, uzimanje raznih tableta). • Već iz toga proističe zamagljenost odredjivanje uzroka i prvo znacajno kašnjenje dijagnoze bolesti.

20. … • 2. postavlja se pitanje šta je tačna medicinska podloga simptoma i kako dokazati biohemijske ili patofiziološke osnove u ranoj fazi bolesti, • simptoma kao što je gubitak kontrole nad unošenjem supstance ili • neodoljive potrebe da se određeno štetno ponašanje ponavlja regularno.

21. 3.Obavezan kriterijum za definisanje i dijagnostikovanje zavisnosti je - telesni apstinencijaIni sindrom • Svežim nalazima utvrdjeno je da apstinencijalni sindrom može postojati i bez znakova telesne/fizičke zavisnosti.(kod THC, amfetamina, kokaina) • Zbog toga otkrivanje zavisnosti kroz prepoznavanje simptoma telesnog apstinecijalnog sindroma, pomereno je sa svog centralnog mesta u formiranju dijagnoze zavisnosti. Dijagnoza se sada vidi pre svega kao “m o z a i k”, koji se gradi kombinacijom različitih klasa simptoma (kognitivnih, bihejvioralnih i fizioloških, telesnih).

22. …….. • 4. Pokazalo se neophodnim uvođenje odrednice poremećaj ponašanja, dakle, ponašanje kao simptom, kao kriterijum za određivanje dijagnoze. • To zahteva posebno znanje i veštine. • potrebno je i neizbežno povezivanje medicine kao biološke nauke o telesnom zdravlju i bolestima, sa psihijatrijom i psihologijom kao naukama

23. ……… • 5.Patnja od simptoma kao subjektivni doživljaj bolesti kod zavisnika - kao pojedinaca vrlo je diskutabilna ili čak nikakva, ali patnja drugih je česta i vrlo značajna i oni, pogotovo članovi porodice izgledaju kao nedužne žrtve. • Taj interpersonalni aspekt bolesti predstavlja veliki i značajni problem u dijagnostici i preduzimanju lečenja, • Sistemska porodična terapija predstavlja jedan dobar terapijski odgovor

24. …… • 6.Pitanje uzroka ostaje prilično zagonetno i pored rešenja koja se nalaze i nude u postojanju “etiološkog trougla” - čovek - sredina - supstanca. • Taj trougao kao svaka multilateralna konstrukcija nudi čarobna olakšanja, ali ipak ne razrešava sva, još uvek nejasna pitanja.

25. ……. • 7.Genetika bolesti zavisnosti kao deo tog etioloskog trougla je ubedljivo dokazani činilac alkoholizma,pa i nekih drugih BZ

26. ZAVISNOST KAO SISTEMSKI PROCES • Upotreba raznih psihoaktivnih supstanci u dugoj istoriji civilizacije nije uopste nova ili mlada pojava.Taj oblik ponasanja jos od pamtiveka ima svoju socijalnu verifikaciju i moze se reci da predstavlja legitiman socijalni izraz covekove potrebe da popravi sliku o sebi pre svega u socijalnim i emocionalnim interakcijama; ili • da olaksa svoje dozivljavanje realiteta (da popravi raspolozenje, da izrazi radost i td.).

27. ……. • Bez obzira sto je poodavno prepoznato da koriscenje droga i alkohola moze da stvara ogromnu stetu pojedincu i citavim drustvima taj oblik drustvenog ponasanja uporno se vec vekovima odrzava u svim civilizacijama

28. ….. • koriscenje droga i alkohola ugradjeno je u skoro sve znacajne oblasti socijalnog zivota mnogih civilizacija.(od svakodnevnog zivota, preko porodicnih rituala do religijskih obreda) • U nekim je vise to alkohol, a u drugima su to vise razne psihoaktivne supstance. (opijum, marihuana, koka...).

29. ….. • Nesto sto se toliko dugo odrzalo i postoji u istoriji kao pojava dobija odlike sistemske pojave. • Dakle, dobija odlike pojave koja je potrebna sistemu i koja odrzava funkcionisanje sistema. • Odrzavanje, jedne pojave u istoriji sistema obezbedjeno je procesima adaptacije (prilagodjavanja) u kojima su najznacajniji proces homeostaze i morfogeneze.

30. Ovi procesi adaptacije postoje : u pojedincu • u bioloskom sistemu pojedinca • psiholoskom istemu pojedinca u porodici u socijalnom okruzenju

31. ………. • Iz toga proistice stav da kada je u pitanju zavisnost kod pojedinca, radi se o jednom kontinuumu, • koji s obzirom na postojanje sistemskih procesa ima sasvim predvidljive faze i simptome, pa i ishode. • Zaustavljanje toka u tom kontinuiranom procesu moguce je samo uz zaustavljanje procesa adaptacije ili prilagodjavanja. • Neki od ovih procesa nalaze se izvan zavisnika-pojedinca, dakle nalaze se u kontekstu