SOCIJALNI RAD U SPRECAVANJU I REHABILITACIJI BOLESTI ZAVISNOSTI

1. SOCIJALNI RAD U SPRECAVANJU I REHABILITACIJI BOLESTI ZAVISNOSTI Petar Nastasic

2. Odnos drustva prema bolestima zavisnosti • formalno usaglasen – ogroman, ozbiljan socijalno medicinski problem • da li je drustveni problem zbog veoma sirokog obuhvata (skoro epidemije) mladih (i sve mladjih) ljudi • ili je problem zbog povecanog broja ekstremno teskih i kriminogenih slucajeva

3. Nejasno je …….. • da li je bolest zavisnosti licni problem i privatna stvar pojedinca • da li je lecenje i rehabilitacija zavisnosti stvar slobodne volje ili treba da bude organizovan i po potrebi obavezan iprinudan

4. BOLESTI ZAVISNOSTI SLOZEN I MASOVAN DRUSTVENI PROBLEM nedovoljno se prate i izucavaju: pogotovo • socioloski aspekti • socio-ekonomski, • politicki, • pravni, • moralno-eticki aspekti

5. drustvena reakcija tj. odgovor na bolesti zavisosti je razmrvljen • nije jedinstven(nema doktrine, strategija tek usvojena, zakoni u izradi) • hipertrofisan medicinski aspekt, a nema dovoljno kadrova • zapostavljen, atrofiran socijalno politicki pristup • u javnom mnjenju punomisticizma,senzacionalizma, neznanja, moralisanja • nema koordinisanja aktivosti

6. RAZUMEVANJE UZROKA • „opsti drustveni faktori“-kao uzrok a.pojednostavljenje • „faktori licnosti“ – a.posledica se proglasava uzrokom b.stigmatizacija

7. Posebni drustveni faktori kao uzrok • „protivrecnosti savremenog drustva“ • drustveno- ekonomski uslovi • izostala drustvena kontrola • referentne/vrsnjacke I dr. grupe • sve se svodi na –nedovoljnno istrazene-„hipoteze“ • „faktori rizika“(medicinska epidemiologija)

8. SADASNJI ODNOS SOCIJALNIH SLUZBI I INSTITUCIJA PREMA BOLESTI ZAVISNOSTI • u velikoj meri se prenosi stav drustva • u dokumentima Sluzbi i institucija nije nigde napisano da se one bave ovim bolestima • socijalni radnici imaju aktivan stav samo u zdravstvenim ustanovama kao clanovi multidisciplinarnog tima za lecenje BZ

9. ……….. • sredstva i kadrovi za pracenje, istrazivanje i proucavanje problema se ne planiraju i ne izdvajaju • kadrova malo, neosposobljeni za rad sa zavisnostima, • nema dodatnog edukovanja i osposbljavanja • „evakuacija od sebe“  u medicinske institucije

10. ……………… • Delatnost socijalnog rada usmerena je prema staranju i pruzanju zastite uz klasicnu primenu metoda i instrumenata socijalne zastite

11. …………… • Zanemareni su metode i instrumenti za resavanje socijalnih problema povezanih sa bolestima zavisnosti

12. ……………. • Neophodnaje transformacija ovih sluzbi u pravcu borbe sa socijalnim problemima

13. SOCIJALNA ZASTITA • u obrazovanju • u zdravstvu • u stanovanju • u kulturi • u sportu i fizickoj kulturi • u socijalnom osiguranju • socijalni rad bi trebalo da ostvaruje svoje uloge u ovim oblastima u vise se angazujuci u smislu sprecavanja b.z. Prof.M.Nilosavljevic

14. ……………. • OPSTI OBLICI PREVENTIVNE SOCIJALNE ZASTITE I SOCIJALNE POLITIKE SU I OBLICI PREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI Prof.M.Milosavljevic

15. POSEBNI OBLICI PREVENTIVNE SOCIJALNE ZASTITE “blagovremeno otklanjanje ispoljenih tekoca socijalizacije“ - mogucnost skolovanja, - stvaralackog i prosocijalnog angazovanja - mogucnost zaposljavanja prof.M.Milosavljevic

16. Psihosocijalne intervencije u prevenciji i lečenju bolesti zavisnosti

17. ………… • Osnov za planiranje i izvođenje psihosocijalnih intervencija u prevenciji i lečenju bolesti zavisnosti treba da bude koncept „socijalne vidljivosti“.

18. Jasnoću „socijalne vidljivostibolestI zavisnosti određuju „regulatorni mehanizmi jednog društva“, koji se uobličavaju - kroz postulate socijalne politike, - kroz drustvene ideologije, - kroz sisteme vrednosti i - kohezivnost datog društva i pojavljuju se kao Nacionalna strategija i projekat prevencije u formi drustvenog dokumenta

19. STVARANJE BOLESTI ZAVISNOSTI- =proces, sa odlikama sistemskog procesa, • mnogi (često i svi) elementi sistema učestvuju u stvaranju i održavanju procesa, • prevencija i lečenje bi trebalo da budu usmereni na elemente i faze u tom procesu, a ne samo na bolest kao konačni ishod tog sistemskog procesa.

20. Drugim rečima, treba učiniti „socijalno vidljivim“ sve faze i sve elemente tog procesa. To su: • ponašanja povezana sa korišćenjem supstanci (eksperimentisanje), zatim

21. ……… • Ponasanja pri intoksikacijama psihokativnim supstancama, što je u postojećim klasifikacijama označeno kao štetna (rizična) upotreba alkohola i droga

22. ……. • ponašanja i simptomi koji su označeni kao zloupotreba (abuzus) ili pretoksikomanska zavisnost

23. ……… • ponašanja povezana sa apstinencijalnim sindromom, bilo van procesa lečenja ili tokom lečenja • ponašanja ponovnog uzimanja posle perioda duže apstinencije, i ponovno uspostavljanje svih simptoma bolesti zavisnosti.(recidivizam)

24. ……………. Dakle, radi se o ponasanjima koja imaju elemente socijalno patoloskog OBRASCA ponasanja, koja se mogu prepoznati , biti “socijalno vidljiva” kroz regulatorne mehanizme jednog dobro integrisanog drustva

25. Drugim recima…………. • Primena koncepta „socijalne vidljivosti“ omogućuje da postanu • „vidljivi“ i pojedinci koji imaju predznake ili prodrome bolesti zavisnosti, čime se značajno proširuje značaj medicinskog modela.

26. prema preporukama Svetske zdravstvene organiacije 1.Primarna prevencija, što porazumeva intervencije pre nego što se simptomi pojave 2. Rane intervencije 3. Tretman, odnosno, lečenje zavisnost 4. Smanjivanje štete

27. I. Primarna prevencija, intervencije pre nego što se simptomi pojave • U niverzalna – intervencije usmerene na javno mnjenje ili na celokupnu populaciju dece i mladih

28. ……. • S elektivna – intervencije koje imaju za cilj da obuhvate podgrupe ili populaciju koja je pod povećanim rizikom (npr. adolescenti, srednjoškolci i studenti), i

29. ………. • I ndikovana – intervencije usmerene na pojedince sa vrlo visokim rizikom, tj. kod kojih postoje minimalni znaci bolesti, ili se po biološkim markerima može predvideti razvoj bolesti

30. 2. Rane intervencije • obuhvataju rad sa osobama koje su u fazi eksperimentisanja sa supstancama i ispoljavaju elemente štetne ili rizične upotrebe psihoaktivnih supstanci i zloupotrebe (abuzus), ali nemaju znake jasnog sindroma ili bolesti zavisnosti

31. ……. 3. Tretman, odnosno, lečenje zavisnosti, po tipu „drug free“ programa, što obuhvata i prevenciju recidiva i socijalnu reintegraciju zavisnika

32. 4. Smanjivanje štete podrzumeva jedan specifican oblik prevencije - obuhvata mere koje se pokreću kada simptomi bolesti već postoje i kada su štetni događaji su vrlo učestali;

33. 4. one bi trebalo da smanje ili prekinu glavne - posledice po zdravlje pojedinaca ili - posledice na društvo kao celinu zbog korišćenja supstanci ili zbog već razvijene zavisnosti.

34. Tu spadaju • mere za sprečavanje oštećenja zdravlja pojedinca ili • sprecavanje štete za društvo zbog vožnje pod uticajem psihoaktivnih supstanci, • i druge mere za smanjivaje rizika zbog intoksiciranja psihoaktivnim supstancma

35. ……….zatim • supstitucioni programi (metadon, buprenorfin, LAAM ) sa ciljem redukovanja nivoa kriminaliteta na ulicama • zamena špricevasa ciljem redukcije rizika od HIV infekcije i infekcije hepatitisom B i C • formiranje terapijskih komuna

36. U prevenciju treba uvrstiti - programe za promociju zdravlja, - programe za smanjivanje stigmatizacije i - ukidanje prepreka za pristup lečenju.

37. uspešno suočavanje sa bolestima zavisnosti podrazumeva ispunjavanje dva ključna zahteva: • integraciju svih savremenih znanja i naučnih podataka kojima raspolaže savremena adiktologija • uspostavljanje partnerstva i koordinacije mnogih važnih segmenata društva-zdravstvo, prosveta, pravosuđe, policija, mediji NVO i dr.institucije građanskog društva

38. Grupe za prevenciju bolesti zavisnosti • mogucnosti da nauce odredjene vestine • mogucnost da daju i da prime podrsku • da razviju mrezu za interakcije u vezi sa problemom

39. PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI - Definisanje cilja • Razmatranja i razumevanje faktora rizika i faktora zastite - Prekidanje delovanja rizicnih faktora i izgradnja protektivnih faktora - Procena efikasnosti prevencije