SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 10 . dec embar 2012.

1. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 10. decembar 2012. LEČENJE BOLESTI ZAVISNOSTI

2. Ekstremni stavovi prema adiktima: rđavi ili bolesni? ADIKCIJA = DEFEKT LIČNOSTI • Zavisnost kao posledica ličnog izbora • Pristup: oštar (“Možeš da izabereš da ne uzimaš drogu!”) • Primer: radni kampovi, kažnjavanje ADIKT = ŽRTVA • Zavisnost kao posledica “snage droge, loših uticaja okoline..” • Pristup: blag (“Pokušaj ponovo… i ponovo… i ponovo…”) • Primer: bezbrojne rehabilitacije i programi

3. ADIKCIJA: loši izbori biološki poremećaji Prvi repetitivni kontakti: najvećim delom IZBOR Adikcija (navika na drogu, kompulzivno uzimanje) BOLEST CNS NIKO NE ŽELI DA POSTANE ADIKT: • Adikti ne vole što su adikti • Nema srećnog adikta • Duboko suženi životi  Hronični adikti su očajni, obeshrabreni ljudi

4. Zajednički imenitelj svih adikcija SVE DROGE: • Akutno gratifikuju/nagrađuju: • eksperimentalne životinje self-administriraju sve supstance adiktivne za ljude • Postavljaju prag za nagradu na viši nivo • u poređenju sa drogom, prirodne nagrade su “blede”

5. Tri faze adikcije • Akutna nagrada od uzimanja PAS • Tranzicija ka adikciji • Celularne i molekularne adaptacije • Tolerancija • Senzitizacija • Adikcija • Strukturalne i mrežne adaptacije • Učenje i pamćenje adikcije

6. Bolest zavisnosti zahteva tretman… • .... ali samo ako je to izborzavisnog pojedinca  tretmanće uslediti samo ako je pojedinac motivisan i kooperativan Izuzetak: sudske presude obaveznog lečenja BZ - prisilne po izvršenju, ali ne i po uspehu lečenja Ne postoji mogućnost uspešnogprisilnog lečenja zavisnika Bez obzira na motiv početka lečenja (slobodan izbor, pritisak okoline, sudska presuda) – uslov uspeha je kooperativnostklijenta koja se može postići njegovom adekvatnom motivacijom

7. Obavezno lečenje - zakonske regulative • Srpske zakonske regulative o mentalnom zdravlju isključuje obavezno zadržavanja ili tretman zavisnosti od droga sam po sebi • Obavezan tretman zavisnosti se primenjuje samo kada su u pitanju mentalne bolesti uzrokovane zloupotrebom PAS • Krivični zakonik RS – mera obaveznog lečenja od bolesti zavisnosti za osobukoja je učinila krivično delo usledzavisnosti od upotrebe alkohola/narkotika i kod koje postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje vršitikrivična dela

8. Ciljevi lečenja (preuzeto iz 7. predavanja) • Uspostaviti apstinenciju – ključni preduslov • Redukovati ili sasvim sanirati medicinske probleme • Redukovati ili sasvim sanirati psihičke tegobe / psihijatrijske poremećaje • Rešiti probleme svakodnevnog življenja - posao, škola, problemi sa zakonom, organizacija domaćinstva… • Popraviti porodičneodnose • Popraviti odnose sa okolinom • Postići neprekidnost i trajnost samokontrole u svakom periodu vremena - ne početi ponovo sa uzimanjem PAS – doživotna apstinencija

9. TERAPIJSKI PROGRAMI U odnosu na terapijske ciljeve, progami mogu biti: • Detoksikacioni programi • Psiho-socio-terapijski programi • Rehabilitacioni programi • Substitucioni programi • Rehabilitacioni + substitucioni programi Programi se tipično izvode po fazama: • Prvafaza - intenzivna (urgentne intervencije, detoksikacija – bolnički ili dnevno -bolnički uslovi) • Druga faza, produžna ili rehabilitaciona(porodična, grupna i individualna psihoterapija - vanbolnički uslovi)

10. Vrste i metode lečenja: vanbolničko lečenje Načini lečenja: • ambulantni-najmanje intenzivni i efikasni • dnevno-bolnički • odlasci članova tima u posete korisniku – lečenje u zajednici Lečenje se može sprovoditi: • U specijalnim vanbolničkim ustanovama • U centrima za kontrolisanu primenu tzv. supstitucione terapije ili terapije održavanja (metadonski centri i dr.) • U savetovalištima uprimarnoj zdravstvenoj zaštiti (PZZ) ili • U privatnim lekarskim ordinacijama • U kući pacijenta

11. Vrste i metode lečenja: bolničko lečenje Ima više smisla i uspeha u sledećim slučajevima: • Kada je već neuspešno pokušano vanbolničko lečenje • Kada postoje srednji i teški medicinski problemi (zahtevnija dijagnostička procedura, intenzivnija stručna nega) • Depresivnost, razdražljivosti/ psihotično mišljenje toliko intenzivno da lečenje nije bezbedno van bolnice • Socijalna ili porodična situacija je tako haotična /nestabilna da se ne mogu obezbediti osnovni uslovi za apstinenciju • Mestostanovanja je udaljeno od vanbolničkog terapijskog programa pa se ne može obezbediti redovnost lečenja

12. “BEOGRADSKA ŠKOLA“ • SISTEMSKE TERAPIJE BOLESTI ZAVISNOSTI Ključne faze u terapijskom programu “beogradske škole “ I INTENZIVNA FAZA (bolnički ili dnevno-bolnički tretman) II REHABILITACIONA FAZA III FAZA STABILIZACIJE

13. I - Intenzivna faza/1 Primarni cilj: apstinencijapo svaku cenu - spoljašnja pomoć snazi volje , kupovanje vremena za oporavak CNS Dve podfaze: 1. detoksikacija i 2. stabilizacija apstinencije DETOKSIKACIONA FAZA: obično 7-10 dana • Uspostavljanje apstinencije • Osnovne medicinske i psihijatrijske procene • Početak psiho-edukacije: uspostavljanje novog ritma svakodnevnog života: spavanja i budnosti, uzimanja obroka, aktivnosti i odmora tokom dana, planiranja aktivnosti • Ovo je faza sadašnjosti - ulazak u realan svet bez droge

14. I - Intenzivna faza/2 Apstinencijalni simptomi se mogu učiniti lakšim: • postepenim redukovanjem doze droge ili • supstitucijom potpunim ili parcijalnim agonistom (buprenorfin, metadoni dr.) • SVE DROGE IZUZEV OPIJATA: uslov terapije - detoksikacijana “nultu” upotrebu • OPIJATI: iako je najbolje da se postigne potpuna detoksikacija, u određenim slučajevima postoji mogućnost i uključivanja programa substitucije- primene potpunog ili parcijalnog opijatskog agonista/antagonista

15. I - Intenzivna faza/3 FAZA STABILIZACIJE APSTINENCIJE: obično 3-4 nedelje • Postizanje stabilne apstinencije („dovodjenje nivoa supstance u organizmu na O” ), • Kompletiranje dijagnostike i psihički i telesni oporavak • Detaljnija psiho-edukacija: učenje o samoj bolesti i o načinu i pravilima lečenja • Grupna terapija • Uključivanje porodice: zajednički sastanci porodice sa terpeutom i pacijentom

16. I – Intenzivna faza Psihoedukacija o “okidačima” za recidiv • STRES!! - individualni, socijalni faktori: stres  potreba za zadovoljstvom, smirivanjem, bekstvom od realnosti  droga • Izloženost podsetnicima (“cues”) - delom izbor, delom okolina • Re-ekspozicija supstanci i to SVIH PAS - uglavnom izbor

17. I - Intenzivna faza Primer: pravila uspešne apstinencije • Izbegavati mesta, društvo, situacije koje povećavaju šansu da se uzme neka supstanca – promeniti stil života (takođe izbegavati i određenu muziku, npr. tehno, trens itd.) • Izgraditi zdravu društvenost • Svaki dan bez droge – dan lepšeg života • Ako se pojavi kriza odbranite se naučenim sistemom • Govorite o sebi kao o politoksikomanu • Ako se javi recidiv, što pre se javiti lekaru i nastaviti lečenje

18. I - Intenzivna faza Grupna terapija/1 Zasnovana na: • principimagrupnog rada, • sistemskom porodičnom pristupu i • kognitivno-bihejvioralnommodelu  Grupa kao sigurno i razvojno mesto: pripadanje, psiho-edukacija, uvid u važnost pravila, podstrek za promenu i razvoj

19. I - Intenzivna faza Grupna terapija/2 Faze u grupno-terapijskom radu u intenzivnoj fazi: • Početak: sličnost sa drugim ljudima i uvid u njihova rešenja -pomaže prihvatanju sebe i nalaženju rešenja • Posle 2 - 3 nedelje - veliko predstavljanje (faza prošlosti): samokritična autobiografija – npr. zavisničko ponašanje i posledice, preuzimanje odgovornosti za lošu prošlost i bolju sadašnjost • Na kraju intenzivne faze (faza budućnosti): • rezime postignutog • planoviza budućnost i • strategijepostizanja novog životnog stila –

20. I - Intenzivna faza Saradnja sa porodicom Ključna - saradnja sa porodicom: • zajednički sastanci porodice sa terapeutom i pacijentom • učešće porodice u edukativnim grupama • terapijski ugovor sa porodicom • sistemska porodična terapija

21. II - REHABILITACIONA FAZA Obično:traju najmanje 1 godinu Cilj: izgradnja životnog stila bez droge i alkohola • Unutrašnja kontrola apstinencije - doživotna - • Razvoj unutrašnjih “direktiva” • Zamena akutne gratifikacijezrelim odbranama - “zadovoljstvo bez droge” • “Prolećno spremanje” života – rekonstrukcija životnog stila (pronaći svoje talente, zdravi odnosi sa drugima…) • Ponovo uspostavljanje snage prirodnih nagrada • Rešavanje problema svakodnevnog života • Produžena terapijska grupa – obavezni dolasci

22. SUBSTITUCIONI PROGRAMI • Predstavljaju oblik produžnog programa • Izvode kao forma sistemske porodične terapije uz primenu potpunog ili parcijalnog opijatskog agonista/antagonista. • Uz primenu supstitucione terapije može se primenjivati i grupna psihoterapija

23. III - FAZA STABILIZACIJE Visok rizik od ponovnog razvoja bolesti zavisnosti ako ikad uzme drogu ili alkohol – doživotna zabrana uzimanja PAS! Najopasniji proces zaboravljanjateškoća, pamćenja samo lepih stvari  lažno samopouzdanje • Klubovi ili grupe samopomoći (npr. udruženje AA) • Održanje ređe ali kontiuniranepovezanosti sa terapijskom grupom /ustanovom • Održanje povezanosti terapeutom /članom terapijj. tima U slučaju supstitutivnih programa – redovni kontakti sa lekarom u lokalnim zdravstvanim centrima (domovima zdravlja isl.)

24. PROGRAMI SMANJENJA ŠTETE/1 • Mnogi zavisnici/korisnici ne žele da prekinu sa uzimanjem droge • Cilj tretmana može biti i smanjenje štete (“harmreduction”): • Sigurnije intravensko unošenje PAS: podela igala • Ohrabrivanje da se pređe na oralnu ili nazalnuprimenu. • Neki u ove programe svrstavaju i supstitutivnu terapiju • Neki timovi izvode “assertiveoutreach” – ohrabrivanje da se tražiregularna pomoć za sebe

25. PROGRAMI SMANJENJA ŠTETE/2 • Obezbeđuju LEKARSKU pažnju i intervencije - prevencija širenja infektivnih bolesti (hepatitis B i C,HIV): - lečenjehepatitisa C - smanjenje smrtnosti korisnika droga • Dovode do smanjenja kriminala povezanog sa korišćenjem droge • Dovode do smanjenja izolacije i diskriminacije • Dovode do smanjenja ekonomskih troškova izazvanih posledicama korišćenja droge. Ne postoji precizna statistika o efektima tretmana i rezultati se mogu razmatrati u relaciji sa prirodnom istorijom zloupotrebe droge

26. Literatura • Nastasić, P. (2011), Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd, Publikum, str. 79 - 94.

27. Ambulantni individualni programi …..su najmanje intenzivni i najmanje efikasni i oni su svedeni na minimum