SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 8. oktobar 2012.

1. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 8. oktobar 2012. Osnovni pojmovi Medicinski model u određenju bolesti zavisnosti

2. ZAVISNOST je… Najšire definisano, ZAVISNOST je: • p o n a š a nj e, povezano sa • samovoljnim korištenjem, tj. samounošenjem ili upotrebom neke hemijske supstance, • koje se regularno ponavlja i pored toga što dovodi do štetnih, neprijatnih, paprogresivno čak i opasnih posledicai oštećenja sebei drugih. Ovakvo p o n a š a nj e ima svoj biološki, genetski, interakcijiski i intrapsihički supstrat.

3. Pogrešno uverenje zavisnika Jezgro zavisnosti predstavlja mišljenje, čak duboko uverenje zavisnika dašteta i opasnosti ne postoje ili ako ih prepoznaje on/ona smatra da se radi o ceni koju vredi platiti, ili da nije prevelika za ono što dobija. • Ovo uverenje označava pogrešno procenjivanje realiteta od strane zavisnika, te se zbog toga bolesti zavisnosti svrstavaju u grupu psihijatrijskih bolesti i mentalnih poremećaja.

4. Dobici od zavisnosti Širok je repertoar nagrada i zadovoljstva, rasterećenja, olakšanja, oproštaja ili kazni koje izaziva unošenje supstanci i koje imaju visoku vrednost za zavisnika, • iz čega proističe ponavljanje doživljenog iskustva. Sam efekatdroge,bez obzira na opise čarobnosti ili blaženstva, nije najbitniji. • Iako na početku unošenje supstance ili praktikovanje odredjenog ponašanja donosi zadovoljstvo, sa dužim unošenjem supstance ovo zadovoljstvo izostaje • Tzv. nove zavisnosti – od objekata i radnji (kockanje, internet, video igre, spenderi, seksualna zavisnosti): • Postoje gotovo svi elementi zavisničkog ponašanja, pa i psihijatrijska oštećenja • iako ih ne karakteriše ih unošenje hemijske supstance koja izaziva promene u psihičkom i telesnom funkcionisanju.

5. ZAVISNOST OD..? ZAVISNOST - OD ČEGA? • Spisak objekata i supstanci od kojih se stvara zavisnost je ogroman. • Po jednom izvoru iz literature u opticaju je preko 250 hemijskih jedinjenja, a spisak nije konačan. • Ako se tome doda mogućnost kombinovanja u “uličnim pakovanjima” taj broj je još veći. O tome govore kolokvijalna imena za razne psihoaktivne kombinacije. ZAVISNOST - OD KOGA SE DOBIJA? • Kada se u definiciju uključi ovo pitanje, dolazimo do ključne dimenzije zavisnosti – njene interakcijske, interpersonalnei intersistemskedimenzije.

6. Psihoaktivnasvojstva supstanci Psihoaktivne supstance - PAS : hemijske supstance koje unete u sistem deluju primarno na funkcije centralnog nervnog sistema - stanje svesti, opažanje, raspoloženje, mišljenje i ponašanje. • Psihoaktivna i potkrepljujuća (pojačavajuća) svojstva raznih supstanci su zasnovana na vrlo različitim mehanizmima, vrlo kompleksnim i često nejasnim ili neuhvatljivim. • Delovanje psihoaktivnih hemijskih supstanci po formuli “jedna droga jedno dejstvo” pouzdano se može odbaciti. • Otkrivanje “novih zavisnosti” baca novu svetlost na fenomen. • Efekti supstanci na biohemizamneurotransmitera u mozgu jesu između ostalog proistekli i iz pojave fenomena “nedostajanja” supstance, sto je osnov apstinencijalnog sindroma. Droge : psihoaktivne supstance (PAS) koje izazivaju psihičku i fizičku zavisnost (nije naučni termin)– obično isključuju alkohol

7. Šta je to zavisnost? Prvo nastaje psihološka/psihička zavisnost: jaka želja ili osećanje prinude da se droga uzme zbog osećanja zadovoljstva, rasterećenja ili otklanjanja osećanja nelagodnosti . Zatim može doći do telesne zavisnosti: stanja nenormalne adaptacije celog organizma na drogu, a posebno neuroadaptacije. Dva najizrazitija simptoma: • Promena tolerancije na uzimanje supstance: promena reagovanja organizma na unetu drogu - iste doze droge stvaraju manji efekat, potreba za povećanjem doze da bi se postigao isti efekat. • Apstinencijalni sindrom kada je upotreba supstance prestala ili je smanjena: proces adaptiranja organizma na funkcionisanje bez droge – manje ili više neprijatan i bolan, do nivoa neizdržljivosti, kada je potrebna lekarska pomoć. Stoji u osnovi “potrebe” da se droga ponovo uzme da bi se izbegla neprijatnost.

8. ZAVISNOST KAO BOLEST – MEDICINSKI MODEL Definisanje jedne pojave terminom bolest zahteva primenu medicinskog modela, kojipodrazumeva jasnu kliničku sliku i nastojanje da se odredi etiologija bolesti. KLINIČKA SLIKA: Bolest se definiše pre svega preko: • postojanja stabilnih patoloških znakova i simptoma, koji odražavaju disfunkcionalnost nekih organa • postojanja subjektivne patnje i trpljenja pojedinca i/ili socijalne ili radne disfunkcije. Simptomi moraju da imaju stabilnu i regularnu pojavnost kod najvećeg broja bolesnika i čine jednu kliničku sliku. Određenje kliničke slike omogućuje dijagnozu i klasifikaciju, a zahteva lečenje.

9. Klinička slika bolesti zavisnosti (BZ) Osnovni simptom bolesti je bio psihološka zavisnost: jaka želja i osećanje prinude da se uzme supstanca. Međutim, zavisnici nisu bili spremni da uvide postojanje ovog simptoma. Potrebni su bili objektivniji kriterijumi. Simptomi fiziološke zavisnosti bili ključ dijagnoze, ali se pokazalo: • povećanje tolerancije je teže odrediti zbog velikih individualnih razlika, • telesni apstinencijalni sindrommože postojati i bez povećanja tolerancije(kod amfetamina, kokaina). Neophodno je bilo uvođenje drugih kriterijuma/simptoma: • karakterističnog ponašanja:nastavak uzimanja uprkos štetom uticaju, zanemarivanje drugih zadovljstava /interesovanja, otežana kontrola konzumiranja  Dijagnoza se vidi kao “m o z a i k”, kombinacijrazličitih klasa simptoma - kognitivnih, bihejvioralnih i fizioloških, telesnih.

10. Kriterijumi za utvrđivanje BZ • Jaka žudnja ili osećanje prinude da se droga uzme (MKB 10) • Dokaz o povećanoj toleranciji (izuzetno visoka u odnosu na prosek) • Fiziološki apstinencijalni sidrom po smanjenju ili prestanku uzimanja supstance • Otežanakontrola nad ponašanjem da se supstanca uzme u smislu početka, završetka i nivoa upotrebe • Provođenje sve više vremena u traženju, uzimanju ili pravljenju droge • Progresivno zanemarivanje drugih zadovoljstava i interesovanja • Nastavljanje uzimanja i pored jasnih činjenica o direktnom i indirektnim štetnim dejstvima i posledicama uzimanja supstance • Trajanje: najmanje 1 godina? DSM IV – obavezno, ICD 10 – ne.

11. Kriterijum duševne patnje i BZ Ispunjenje kriterijuma postojanje duševne patnje ili trpljenja (kao subjektivni doživljaj bolesti) je vrlo diskutabilno ili čak nikakvo kodsamogzavisnika, dok je patnja drugih česta i vrlo značajna i oni, pogotovo članovi porodice, izgledaju kao nedužne žrtve. • Interpersonalni aspekt bolesti jeznačajan za dijagnostikui lečenje  Sistemski porodična terapija podrazumeva direktan rad ovim aspektom bolesti i često je terapija izbora za ove pacijente.

12. Kriterijum uticaja na funkcije ličnosti i BZ Kriterijum uticaja na funkcije ličnosti je ispunjen samim uzimanjem psihoaktivne supstance – nejasno razlikovanje društveno dopuštenog ponašanja od kriterijuma bolesti Pošto se prvi simptom bolesti – uzimanje psihoaktivne supstance (pijenje, pušenje, “duvanje”, uzimanje raznih tableta) - često smatra prihvatljivim društvenim ponašanjem, dolazi do nejasnog razlikovanja: • društveno proširenog i prihvatljivog ponašanja, od • simptoma bolesti. Iz toga proističe: • zamagljenost odredjivanje uzroka • prvo značajno kašnjenje dijagnoze bolesti.

13. Etiologija BZ – medicinski model/1 Etiologija u medicinskom modelu podrazumeva: • jasnopostojanjeuzroka, patogeneze i direktno s timpovezanopostojanjepatofiziološkogipatohistološkogsupstrata • mogućnostdirektnogdokazivanjadeficitai oštećenja koje je uzrok simptomima, medicinskimmetodama. Etiologija bolesti zavisnosti nije jasna: uzrok (uzimanje supstance - alkohola/droge) nije direktno i obavezno povezana sa pojavom bolesti  otežava primenu medicinskog modela u praksi.

14. Etiologija BZ – medicinski model/2 Najčešće se navodi “etiološki trougao”:međuodnos čovek sredina - supstanca. Ali: • Samo uzimanje supstance – da li je objašnjenje bolesti sa obzirom na njenu društvenu prihvaćenost ? • Kako dokazati biohemijske ili patofiziološke osnove : • u ranoj fazi bolesti • za simptome kao što su: • gubitak kontrole nad unošenjem supstance ili • neodoljiva potreba da se određeno štetno ponašanje ponavlja regularno. • Genetika bolesti zavisnosti kao deo tog etiološkog trougla je ubedljivo dokazani činilac alkoholizma, pa i nekih drugih BZ  Etiološki trougao ne razrešava sva nejasna pitanja.

15. Diskusija • Da li se može se smatrati uzrokomili simptomom bolestiono sto se smatra socijalno prihvatljivim oblikom ponašanja i praktikuje od strane većine ljudi (npr. uzimanje alkohola)? • Kako nedostatak veze uzrok – posledica otežava praktičnu primenu medicinskog modela? • Da li je zavisnost bolest? • Zašto je važan medicinski model bolesti?

16. Diskusija - rezime • Adikcije ili zavisnosti jesu bolest. • U praktičnom smislu, bolesti zavisnosti se mogu lako verifikovati. Ali, usled u društvu nejasno određenih granica između adaptivnog ponašanja i zavisnosti, medicinskadijagnoza se daje vrlo kasno- tek u poodmakloj fazi bolesti. • Medicinski model omogućuje: • rano dijagnostikovanje • angažovanje društva u prevenciji i lečenju, • svrstavanje u medicinske klasifikacije, • epidemiološka praćenja - stopa morbiditeta i mortaliteta, • obezbeđivanju solidarnosti zdravih za pomoć bolesnima.

17. Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja nastali zbog upotrebe PAS -MKB-10 /1 Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja nastali zbog upotrebe PAS po MKB-10 klasifikaciji (F1x.-) po vrsti PAS: F10.- Alkohol F11.- Opijati F12.- Kanaboidi F13.- Sedativi ili hipnotici F14.- Kokain F15.- Drugi stimulansi uključujući kofein F16.- Halucinogeni F17.- Duvan F18.- Isparljivi rastvarači F19.- Brojne droge i druge PAS

18. Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja nastali zbog upotrebe PAS -MKB-10 /2 Specifikacija kliničkog stanja – ključne kategorije: Fx.0 Akutna intoksikacija- prolazna, smetnje nivoa svesti, percepcije, afekta ,ponašanja… Fx.1 Štetna upotreba - oštećenje fizičkog ili mentalnog zdravlja, nema sindroma zavisnosti Fx.2 Sindrom zavisnosti (bolest zavisnosti) Fx.3, Fx.4 Apstinencijalni sindrom (po apsolutnom prekidu uzimanja PAS) Fx.5 Psihotični poremećaj (psihotični simptomi tokom ili nakon upotrebe PAS) Fx.6 Sindrom amnezije (hronično i upadljivo oštećenje pamćenja)