kada bismo vođenje monetarne politike uporedili sa vožnjom automobila,

2. kada bismo vođenje monetarne politike uporedili • sa vožnjom automobila, • onda se ovde u stvari radi o automobilu • koji ima vrlo nepouzdan brzinomer, • zamagljen vetrobran i nepredvidivo ili čak sa zastojem reaguje na pritisak na pedaluza gas ili za kočnicu. Guverner Federalnih rezervi Ben Bernenki (Ben Bernanke)

3. 70-ih godina prošlog veka svi pokušaji upravljanja privrednom su završili • visokom inflacijom, • nezaposlenošću • i visokim javnim dugom. • 1980-ih je ova bolna terapija ostavila gorak ukus i uništila volju da se i dalje eksperimentiše • sa političkim aktivizmom. • Pa ipak, dobro tempirana politika agregatne tražnje često može privredu da vrati na pravi kolosek.

4. Monetaristiikejnzijanci • U knjizi piše – “temadiskusije je sita”. • Trebada piše – “temadiskusije je ista”. • koliko se brzotržište robe itržišteradaprilagođavaju šokovima? • kako privrednisubjekti formiraju očekivanja, i koliko ih brzo ugrađujuu svojeodluke? 3. poštoinflacijapredstavljakratkoročniodgovorpolitikeagregatnetražnje, koliketroškovestvaradomaćinstvima,firmama i društvu u celini?

5. Ekonomisti nisu bogovi • Niko nije predvideo naftni šok iz 1970-ih, • pad komunizma • a isto se desilo i sa ovom bankarskom i kreditnomkrizom. • Svi ovi događaji bili su predvidljivi sa ekonomskog • stanovišta, ali ih ekonomisti jednostavno nisu predvideli.

6. stohastički uticaji onemogućavaju precizna predviđanja • Engleska kraljica pitala – kako nijedan ekonomista nije predvideo krizu? • Ako bi neko verodostojno najavio – samo bi došla ranije • Економисти су криви, каже енглеска краљица

7. Ekonomska politika, poput medicine, često predstavlja kombinaciju veštine inaučne discipline. Sigmund Frojd: pas može da ima i buve i vaške ...

8. Monetaristi • zanemarivali korisnasvojstva fiskalne politike. • Debata se u velikoj meri vraća na pitanja nominalne rigidnosticena

9. Kejnzijanci: • Prilagođavanjemože jako dugo trajati, u tom periodu će nezaposlenost biti visoka, a izostaće i rast. • To frustriranezaposlene a privredniresursi ostaju neiskorišćeni. • Kejnzijanaci: treba voditi ekspanzivnu politiku i podićikrivu agregatne tražnje do AD’, što privredu dovesti do tačke B.

10. Neslaganje se onda svodi na sledeće jednostavnopitanje: • može li privreda dugo da odstupa od svojedugoročne AS krive? • To jest, da li seAS i LAS kriva baš toliko razlikuju? • Zaista, moguće je potpuno se složiti sa rezultatimaanalize ponude i tražnje – • a ipak se razilaziti po svakom pitanju vezanomza ekonomsku politiku • jednostavno zbog nedoumice oko brzine kretanja AS krive

11. Brzina kretanja AS zavisi od relativne • važnosti anticipativne komponente bazne • inflacije. • Kejnzijanci - ljudi sporo uče • Monetaristi – racionalna očekivanja • Nema sistematskih grešaka pri predviđanju

12. Greške u očekivanjima: kreatori ekonomske politike ihionako znaju bolje od građana, • ali je onda rešenje • da vlada podeli svoja saznanja sa građanima, • Kejnzijanci se danas slažu, ali imaju 2 dopune • Postoje stari ugovori • Cene JESU rigidne na kratak rok

13. Troškovi inflacije • Ne bi li niža stopa nezaposlenosti i viši autputmogli da odnesu prevagu nad neprijatnostima permanentno • veće stope inflacije? • Pošto realne zarade drže korak, to ruši profitabilnost fimi, • obarainvesticije i škodi privrednom rastu. • Primaoci fiksnih dohodaka trpe

14. I ko još? • Vlasnici neindeksirane aktive • Banke koje daju kredite u dinarima • Zato ih i nema • Zato Nemci i danas inflaciju smatraju apsolutnim zlom • A mi ne • Bajatović: štampao bih pare da bi pomogao privredi

15. Dušan Bajatović, kandidat za premijera Vojvodine ipak ne bi štampanjem para pomogao privredu. • Bajatović navodi da tu pre svega misli na proizvodnju šećera i sve poljoprivredne proizvode u Srbiji koji bi bili potpomognuti ovom bankom kojoj bi kredite obezbedila država. http://www.njuz.net/bajatovic-uveo-bih-hiperinflaciju-ako-je-to-nacin-da-svi-budemo-milioneri/

16. Friš, Slucki i savremeni aspektiteorije privrednih ciklusa • Postojalo je uverenje da se • privredni ciklusi manje ili više mogu posmatrati kao • deterministički sistemi • otkriće da cikluse mogu izazvati potpuno slučajni,odnosno stohastički faktori. • krajem 1920-ih i Eugen Slucki i norveški ekonomista Ragnara Friša Ragnar Friš dobio je prvu Nobelovu nagradu za ekonomiju, 1969, Slucki živeo pod Staljinom

17. Optimalna inflacija • Fridman je tvrdio da bi optimalna stopa inflacije trebalo • da ima negativnu vrednost (minus realna kamatna stopa) • Što značilo da nominalna kamatna stopa trebalo da • bude jednaka nuli.

18. Za građane, cena novca jednaka je oportunitetnom • trošku njegovog držanja, a on je jednak nominalnoj kamatnoj stopi. • Troškovi proizvodnje novca su skoro nula (čak i banknotaod 100 € centralnu banku, odnosno štampariju košta tek • nekoliko centi). • država bi trebalo da ustupi ovojavno dobro

19. Paipak, mnogo je valjanih razloga zbog kojih ovaj Fridmanov • recept nikada nije primenjen u praksi. • Deflacija – zašto danas bilo šta da kupimo ako ćeidućegodinesvebitijeftinije? Ovajmehanizam je stvarnouočennedavno u Japanu, 1990-ih • 2.inflacija je jedan od najizdašnijihizvoraporeskihprihoda

20. Važno je naglasiti da Fridman i nije predlagao raspodelu • novca na svakom ćošku. • Naprotiv, tvrdio je da, kaomonopolski snabdevač novcem, centralna banka mora da utiče na • pad oportunitetnog troška držanja novca, • a načinda se to učini jeste da se inflacija smanji ispod nule, te dapovuče nominalnu kamatnu stopu ka nuli. • to bi u stvari značilo da centralna banka vrši snažan pritisak na rastnovčane mase!

21. Vraćamo se Frišu i Skluckom • smatrali su da privreda konstantno • doživljava slučajne poremećaje, odnosno šokove. mogu nastati usled • promene tražnje • smene talasa preduzetničkog optimizma i • promene ponašanja potrošača, • - zbog delovanja ekonomske politike), ili • - Promene ponude (npr. usled loše ili dobre žetve, katastrofa, pronalaza poput čeličana, interneta

22. Kadadođe do slučajnog poremećaja, privreda započinje • determinističko prilagođavanje • što će trajati sve do pojavenarednog šoka. • Mehanizam impuls - disperzija transformiše, • ili pak kumulira slučajne impulse u nepravilne • ciklične oscilacije.

23. Kolika je verovatnoća da sasvim slučajno raspoređeni • impulsi utiču na privredni sistem tako dazaista dovedu do ponašanja koje bi odgovaralo • ranije opisanim zakonomernostima? • Možemo li mi privredne cikluse zaista objasniti • dejstvom šokova? • Okvir 16.2 - DA!!!

24. Upravo stoga je Milton Fridman sredinom prošlogveka tvrdio da je najbolja politika ona koja nečini ništa! Fridmanova kritika kaže da loše tempiranaekonomska politika može u stvari da pogoršaciklus. • Mehanizam impuls-disperzija u AS-AD modelu B

25. Milton Fridman • Spoznajnijaz (jaz u otkrivanjupotrebezaakcijom), • Jaz u odlučivanju. • Implementacionijaz, poštoministarstvamorajudapripreme, a parlamentidausvojeodgovarajućezakone. • Jaz u realizaciji • Potrebno je najmanjenekolikomesecida bi se osetilodejstvomonetarnerelaksacijeidepresijacijekursanarealnuprivrednuaktivnost. Što je još gore, ovajjaz u realizacijisadrživisokstepenneizvesnosti; ekonomistiga ne moguuveksasvimtačnoutvrditi.

26. Pa ipak, ishod ne mora uvek da bude baš tako poguban kako ga prikazuje Fridmanova kritika. Automatski stabilizatori Ministarstva - mogu unapred da pripreme postupak promeneporeza kako bi jaz u implementaciji bio kraći. Vladise isto tako može dati ovlašćenje da smanji jaz u odlučivanju. Uvođenje automatskih stabilizatora jeefikasan način da se izbegnu političke mahinacije

27. Očigledno, neke varijable sistematski „trče”ispred ostalih, • Vodeći • cene akcija, količina realnog novca, primarni tekući račun,realni devizni kurs, slobodna radna mesta i investicije u zalihe • Zaostajući • nezaposlenost i inflacija, spadaju u zaostajućeindikatore. • Obratite pažnju – Misery index je zaostajuća varijabla!!! • Koincidirajući • Zaposlenost, investicije, kratkoročne kamatnestope i korišćenje kapaciteta

28. Cene akcija počinju sa padom tri do četiri kvartala pre početka recesije. • Količina realnog novca počinje da pada šest meseci • do godinu dana pre nastanka recesije • Realni devizni kurs počinje snažno da depresira pet do šest kvartala pre izbijanjarecesije. • On ponekad pravi i prebačaj, i počinje daapresira neposredno pre vrha ciklusa.

29. Do sada smo vladu opisivali kao skup dobronamernih institucija kojima je stalo do blagostanja svojihgrađana. Sasvim drugačiju sliku dobijamo kada o njima razmišljamo kao o političarima kojima jestalo da dobiju naredne izbore i da ostanu na vlasti.

30. Obično se levo orijentisane • vlade smatraju kejnzijanskim vladama, a one desnoorijentisane – neoklasičarima, odnosno monetaristima. • ako na izborima pobedi levica i zamenidesničarsku vladu, treba očekivati rast BDP i padnezaposlenosti, na račun budućeg rasta inflacije i • deficita, što će kasnije zahtevati korekciju Postojanje stranačkih privrednih ciklusa nije čvrstoutemeljeno na činjenicama. Dokazi koji govoreu prilog izbornih privrednih ciklusa jači su od dokaza o postojanju stranačkih ciklusa.

31. u doba kada se javljaju šokovi ponude klatno se pomera ka neoklasičnim pogledima, verovatno je pretereno pojednostavljeno reći da su levičarske vlade uvek kejnzijanske,a desne vlade – monetarističke.

32. stalni rast inflacionog targeta • pri fleksibilnom kursu – primer je dugoročnog • šoka tražnje.? • po analogiji, vidimo da padporeza, rast javne potrošnje, ili nalet preduzetničkog • optimizma • moguda izazovu kratkoročni porast tražnje.

34. Neslaganje se onda svodi na sledeće jednostavno pitanje: može li privreda dugo da odstupa od svoje dugoročne AS krive?

35. Šta onda determiniše nagib i brzinu kretanja AS krive? • Nagib zavisi od procesa čišćenja tržišta (market-clearing). • U privredama gde zarade i cene snažno reaguju na pojavu viška tražnje bilo na tržištu dobara ili na • tržištu rada, AS kriva će biti strma

36. Drugi razlog da jedna privreda bude u blizini svoje vertikalne • AS krive je taj što se bazična inflacija brzo izjednačava • sa stvarnom, tj. što se kratkoročna AS kriva brzo • pomera.

37. RBC model – pitanje za visoku ocenu • Predviđa da su cene potpuno fleksibilne • Idealan je, ali

38. Konačno: je li upravljanje • tražnjom vredno truda? • kreatori ekonomske politike čestosu pod pritiskom da odgovore na eksterne šokove.

39. Posle 11. septembra SAD se ubrzo našla u recesiji. • Masivan rast javnepotrošnje na bezbednost i naoružanje- rast tražnje • još važnije, guverner Federalnihrezervi, Alan Grinspen (Alan Greenspan), naložioje svojoj banci da snažno interveniše i obezbedilikvidnost bankarskom sistemu; • federalna kamatnastopa smanjena je nekoliko puta zaredom. • Uprkos izvesnom skepticizmu, nema sumnje da je rast rashodana nacionalnu bezbednost iz 2002. pomogao oporavku privrede SAD iz 2003. godine. • Slično tome, međunarodna reakcija na hipotekarnu • krizu izvedena je zajedničkom akcijom centralnih • banaka širom sveta, koje su obezbedile likvidnost • svojim bankama da bi mogle da se bave svakodnev- • 6 • 5 • 4 • 3 • 2 • 1 • 0 • –1 • –2 • –3 • 1970:Q1 • 1974:Q1 • 1978:Q1 • 1982:Q1 • 1986:Q1 • 1990:Q1 • 1994:Q1 • 1998:Q1 • 2002:Q1 • 2006:Q1 • Realni rast BDP • Rezidual Soloua • Slika 16.15 Rezidual Soloua i BDP, Velika Britanija 1961-2007 (% godišnji rast) • Rast ukupne faktorske produktivnosti, meren pomoću reziduala Soloua, pokazuje jaku korelaciju sa autputom. U određenoj • meri, putanja rasta ukupne faktorske produktivnosti, izgleda, ima slučajan hod. • Izvori: OECD; obračun autora • Poglav lje 16 Politike upravljanja tražnjom 421 • nom aktivnošću, pa je čak obezbeđena likvidnost i • za glavne investicione banke da bi im se omogućilo • da kupe jedna drugu i tako neutrališu velike gubitke • koje su pretrpele na hipotekarnim kreditima. Vlada • SAD je nerado – ali odlučno i na izrazito nestranački • način – pristupila sniženju poreza koji je trebalo • prikupiti tokom 2008. godine. Ovo je učinjeno • da bi se stimulisala tražnja. Istovremeno je značajno • relaksirana monetarna politika, što će imati svoje • posledice kada inflacija kasnije počne da raste. • U Evropi, upravljanje tražnjom nailazi na značajna • ograničenja. Dok je ECB bila pod stalnim • pritiskom SAD, ona je mnogo opreznija kada je reč • o inflaciji. Što je još važnije, nijedna evropska zemlja • koja koristi evro nema pristupa monetarnoj politici, • ali čak i kada bi imala uticaja, ta mera bi se morala • primeniti na sve zemlje evrozone. Drugo, mada je • fiskalna politika efikasna pri fiksnom kursu, većina • evropskih zemalja suviše je mala i suviše otvorena • da bi fiskalna politika mogla da ima bilo kakav značajniji • multiplikator.

40. Slično tome, međunarodna reakcija na hipotekarnu • krizu izvedena je zajedničkom akcijom centralnih • banaka širom sveta, koje su obezbedile likvidnost • svojim bankama

41. VladaSAD je nerado – ali odlučno – pristupila sniženju poreza koji je trebaloprikupiti tokom 2008. godine. Ovo je učinjeno • da bi se stimulisala tražnja. • Istovremeno je značajnorelaksirana monetarna politika, što će imati svoje • posledice kada inflacija kasnije počne da raste.

42. U Evropi, upravljanje tražnjom nailazi na značajna ograničenja. • većinaevropskih zemalja suviše je mala i suviše otvorenada bi fiskalna politika mogla da ima bilo kakav značajnijimultiplikator.

43. Lukasova kritika Privrednisubjekti se ne rukovode tekućim ponašanjem vlade, već svojom percepcijom njihovog načina vladanja, odnosno njihovog režima ekonomske politike. Jedna od implikacija Lukasove kritike na ekonomsku politiku je da je za vladu sigurnije da ide manjim koracima. Naredna implikacija je da mere ekonomske politike moraju predstavljati kombinaciju tekućih akcija i akcija na učvršćivanju opredeljenja vlade za buduće akcije. Ovo može biti još jedan argument protiv aktivizma, a u svakom slučaju, predstavlja valjan razlog za oprez