1 / 64

Prevencija na srcev infarkt, mozo~en infarkt i gangrena

Prevencija na srcev infarkt, mozo~en infarkt i gangrena. Dr Hristov Nikola Специјална болница по хируршки болести "ФИЛИП ВТОРИ" . Ateroskleroza - rizik faktor za site tri bolesti. Лесна атеросклероза. Тешка атеросклероза. Нормална арртерија. Krven sad so ateroskleroza - nadol`en presek.

mauve
Download Presentation

Prevencija na srcev infarkt, mozo~en infarkt i gangrena

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Prevencija na srcev infarkt, mozo~en infarkt i gangrena Dr Hristov Nikola Специјална болница по хируршки болести"ФИЛИП ВТОРИ"

  2. Ateroskleroza - rizik faktor za site tri bolesti Лесна атеросклероза Тешка атеросклероза Нормална арртерија Krven sad so ateroskleroza - nadol`en presek Krven sad so ateroskleroza - popre~en presek

  3. Стабилна плака Нормален артериски зид Масна наслага Вулнереабилна плака тромбоцити

  4. Srcev udar (infarkt) = protok na krv za srceto Mozo~en udar = protok na krv za mozokot Gangrena = protok na krv za nozete ili racete

  5. Gradna bolka Sostojba koga srceto ne dobiva dovolno krv i kislorod Obi~no trae nekolku minuti Se manifestira kako te`ina vo gradite, nedostatok na vozduh ili te{ko di{ewe, pritisok ili gorewe vo gradite, mo`e da se pro{iri po vilicata, racete, grbot, vratot ili stomakot, otrpnatost vo ramenicite, racete, gadewe vo stomakot

  6. Nasoka na {irewe na bolkata Period od denot koga naj~esto se javuva

  7. Gradna bolka (koronarna bolest) Se javuva pri ka~uvawe po skali ili nosewe te{ki kesi, lutina i voznemirenost, rabota vo mnogu `e{ko ili mnogu ladno vreme, prejaduvawe, seks, emocionalen stres, ve`bawe

  8. Potrebni ispituvawa Laboratorija EKG Stres test Ehokardiografija 64 slice kompjuterizirana koronarografija Klasi~na koronarografija

  9. Kako da ja izbegnete gradnata bolka Prekinete so pu{ewe Jadete zdravo, nemasno i bez sol Kontrolirajte go krvniot pritisok i nivoto na masti vo krvta Izbegnuvajte preniski ili previsoki temperaturi Izbegnuvajte naporni aktivnosti Relaksacija i kontrola na stres Kontaktirajte so va{iot lekar

  10. Srcev infarkt Potpolen prekin na dotok na krv i kislord vo odreden del od srceto Nagol po~etok i jaka bolka Spor po~etok i bolka koj postepeno se poja~uva i trae podolgo od nekolku minuti Te`ina vo gradite, nedostatok na vozduh ili te{ko di{ewe, pritisok ili gorewe vo gradite, mo`e da se pro{iri po vilicata, racete, grbot, vratot ili stomakot, otrpnatost vo ramenicite, racete, gadewe vo stomakot, ladno prepotuvawe, vrtoglavica, Vedna{ da se javite na brza pomo{, ili kontaktirajte so va{iot lekar

  11. Infarktot e naprednata ateroskleroza komplicirana so zapu{uvawe na arterija so tromb Лесна атеросклероза Тешка атеросклероза Нормална арртерија Тромб Плака

  12. Itni potrebni ispituvawa za infarkt Laboratorija EKG Ehokardiografija 64 slice kompjuterizirana koronarografija Klasi~na koronarografija

  13. Klasi~na koronarografija so naod za infarkt Катетер

  14. 64 slojna kompjuteriziran koronarografija

  15. www.cardiosurgery.com.mk www.filipvtori.com.mk

  16. Perkutani koronarni intervencii, dilatacija i stent postavuvawe Kolabiran balon Kolabiran balon i stent Dilatiran balon i stent Dilatiran balon i stent Implantiran stent Плака Плака

  17. Operativno lekuvawe na koronarna bolest, aorto koronarno premostuvawe (bajpas) Aorta Bajpas graft Blokada od plak Leva interna torakalna arterija Koronarna arterija

  18. Leva radijalna arterija i vena od nogata koja se koristi za aorto-koronarno premostuvawe

  19. Intraoperativen pogled na srce posle aorto-koronarno premostuvawe

  20. Intraoperativen film od aortokoronarno premostuvawe

  21. Mozo~en udar Nastanuva kako rezultat na prekin na dotok na krv kon mozokot Mo`e da se javi vo blaga forma i se narekuva tranzitorna ishemi~na ataka (TIA), ili pote{ka forma ili definitiven mozo~en udar

  22. Naj~esta pri~ina za mozo~en udar e prekin na protokot na krv vo krvnite sadovi na vratot (karotidnata arterija) Мозочен удар Тромб во мозочната артерија предизвикува мозочна исхемија Блокада во внатрешната каротидна артерија

  23. Aterpskleroza vo krvnite sadovi na vratot (karotidnata arterija)

  24. Mozo~en udar -simptomi Nagla otapenost ili slabost vo liceto, racete ili nozete, posebno na ednata strana na teloto Nagla konfuzija, ote`nat govor i razbirawe Nemo`nost za vid na edno ili dvete o~i Nemo`nost za pravilen od, odr`uvawe ramnote`a, vrtoglavica, ote`nata koordinacija Nagla glavobolka

  25. Mozo~en udar-{to treba da se napravi Prestanete so pu{ewe Kontrolirajte go visokiot pritisok Jadete zdravo i izbegnuvajte masti Bidete fizi~ki aktivni Kontrolirajte ja te`inata Pravilno zemewe na lekarstvata i sledewe na sovetite na va{iot doktor Redovni medicinski pregledi

  26. Mozo~en udar - potrebni ispituvawa Pregled Laboratorija EKG Ehokardiografija Dopler na krvni sadovi 64 slice kompjuterizirana angiografija Klasi~na angiografija

  27. Operativen tretman na ateroskleroza vo krvnite sadovi na vratot (karotidnata arterija)

  28. Intraoperativen film od endarterektomija na karotidna arterija

  29. Predoperativen 64 MSKT naod Postoperativen 64 MSKT naod c c

  30. Periferna arteriska bolest Se javuva kako rezultat na poremeten protok na krv od krvnite sadovi kon nozete

  31. Formi na periferna arteriska bolest Klaudikacija - bolka vo listovite pri pe{a~ewe koja tera da zastane{ i odmori{ Bolka pri miruvawe - lokalizirana vo stopaloto, se poja~uva koga e podignata nogata, se smiruva koga ke se spu{ti nogata nisko, da visi od krevet Gangrena - suva, ne inficirana crna krasta vla`na, inficirana so gnoewe

  32. Simptomi na periferna arteriska bolest Bolka Bledilo Otsastvo na puls Parestezii - peckawe po nozete i racete Muskulna slabost - paraliza Izedna~uvawe na temperaturata na delot od teloto so nadvore{nata temperatura

  33. Izgled na noga so gangrena

  34. Dijagnostika na periferna arteriska bolest Pregled Laboratorija EKG Ehokardiografija Dopler na krvni sadovi 64 slice kompjuterizirana angiografija Klasi~na angiografija

  35. Intraoperativen film od femoro-poplitalen bajpas

  36. Predoperativen 64 MSKT naod

  37. Postoperativen 64 MSKT naod

  38. Anevrizma na abdominalna aorta se javuva kako rezultat na ateroskleroza, samo promenata raste kon nadvor od krvniot sad Аневризма

  39. Intraoperativen film od abdominalna anevrizma

  40. Predoperativen 64 MSKT naod

  41. Postoperativen 64 MSKT naod

  42. Компликации од шекерна болест Мозочен удар Очни болести Со тек на време, Високите гликемии Ги даваат следниве компликации Срцеви болести Висок крвен притисок Бубрежни болести Болка или губење на долните екстремитети поради нарушен крвен проток Периферна невропатија

  43. Minatogodi{en svetski mortalitet spored svetskata zdravstvena organizacija

  44. Prevalencija na koronarna bolest po vozrast i pol мажи жени Проценти од популацијата возраст

  45. Prevalencija na mozo~en udar po vozrast i pol мажи жени Проценти од популацијата возраст

  46. Главни модифицирачки ризик фактори Висок крвен притисок Главен ризик за МИ, најважен ризик фактор за мозочен удар Високи вредности на масти Висок тотален холестерол,ЛДЛ холестероли триглицериди, ниски нивоа на ХДЛ холестерол- се зголемува ризикот за КАБ и мозочен удар Пушење Го зголемува ризикот од кардиоваскуларни заболувања, особено кај луѓе кои почнуваат порано, тешки пушачи. Пасивното пушење е додатен ризик. Физичка инактивност Го зголемува ризикот за срцеви заболувања до 50% Дебелина Главен ризик фактор за срцеви заболувања и дијабет. Нездрава исхрана Низок внос на зеленчук и овошје предизвикува 31% од коронарните артериски заболувања и 11% од мозочните удари; вносот на високо сатурирани масти го зголемува ризикот од срцеви болести и мозочен удар преку ефектот на крвните масти и тромбозата. Шекерна болест Главен ризик фактор за срцеви болести и мозочен удар

More Related