640 likes | 1.77k Views
Prevencija na srcev infarkt, mozo~en infarkt i gangrena. Dr Hristov Nikola Специјална болница по хируршки болести "ФИЛИП ВТОРИ" . Ateroskleroza - rizik faktor za site tri bolesti. Лесна атеросклероза. Тешка атеросклероза. Нормална арртерија. Krven sad so ateroskleroza - nadol`en presek.
E N D
Prevencija na srcev infarkt, mozo~en infarkt i gangrena Dr Hristov Nikola Специјална болница по хируршки болести"ФИЛИП ВТОРИ"
Ateroskleroza - rizik faktor za site tri bolesti Лесна атеросклероза Тешка атеросклероза Нормална арртерија Krven sad so ateroskleroza - nadol`en presek Krven sad so ateroskleroza - popre~en presek
Стабилна плака Нормален артериски зид Масна наслага Вулнереабилна плака тромбоцити
Srcev udar (infarkt) = protok na krv za srceto Mozo~en udar = protok na krv za mozokot Gangrena = protok na krv za nozete ili racete
Gradna bolka Sostojba koga srceto ne dobiva dovolno krv i kislorod Obi~no trae nekolku minuti Se manifestira kako te`ina vo gradite, nedostatok na vozduh ili te{ko di{ewe, pritisok ili gorewe vo gradite, mo`e da se pro{iri po vilicata, racete, grbot, vratot ili stomakot, otrpnatost vo ramenicite, racete, gadewe vo stomakot
Nasoka na {irewe na bolkata Period od denot koga naj~esto se javuva
Gradna bolka (koronarna bolest) Se javuva pri ka~uvawe po skali ili nosewe te{ki kesi, lutina i voznemirenost, rabota vo mnogu `e{ko ili mnogu ladno vreme, prejaduvawe, seks, emocionalen stres, ve`bawe
Potrebni ispituvawa Laboratorija EKG Stres test Ehokardiografija 64 slice kompjuterizirana koronarografija Klasi~na koronarografija
Kako da ja izbegnete gradnata bolka Prekinete so pu{ewe Jadete zdravo, nemasno i bez sol Kontrolirajte go krvniot pritisok i nivoto na masti vo krvta Izbegnuvajte preniski ili previsoki temperaturi Izbegnuvajte naporni aktivnosti Relaksacija i kontrola na stres Kontaktirajte so va{iot lekar
Srcev infarkt Potpolen prekin na dotok na krv i kislord vo odreden del od srceto Nagol po~etok i jaka bolka Spor po~etok i bolka koj postepeno se poja~uva i trae podolgo od nekolku minuti Te`ina vo gradite, nedostatok na vozduh ili te{ko di{ewe, pritisok ili gorewe vo gradite, mo`e da se pro{iri po vilicata, racete, grbot, vratot ili stomakot, otrpnatost vo ramenicite, racete, gadewe vo stomakot, ladno prepotuvawe, vrtoglavica, Vedna{ da se javite na brza pomo{, ili kontaktirajte so va{iot lekar
Infarktot e naprednata ateroskleroza komplicirana so zapu{uvawe na arterija so tromb Лесна атеросклероза Тешка атеросклероза Нормална арртерија Тромб Плака
Itni potrebni ispituvawa za infarkt Laboratorija EKG Ehokardiografija 64 slice kompjuterizirana koronarografija Klasi~na koronarografija
www.cardiosurgery.com.mk www.filipvtori.com.mk
Perkutani koronarni intervencii, dilatacija i stent postavuvawe Kolabiran balon Kolabiran balon i stent Dilatiran balon i stent Dilatiran balon i stent Implantiran stent Плака Плака
Operativno lekuvawe na koronarna bolest, aorto koronarno premostuvawe (bajpas) Aorta Bajpas graft Blokada od plak Leva interna torakalna arterija Koronarna arterija
Leva radijalna arterija i vena od nogata koja se koristi za aorto-koronarno premostuvawe
Intraoperativen pogled na srce posle aorto-koronarno premostuvawe
Mozo~en udar Nastanuva kako rezultat na prekin na dotok na krv kon mozokot Mo`e da se javi vo blaga forma i se narekuva tranzitorna ishemi~na ataka (TIA), ili pote{ka forma ili definitiven mozo~en udar
Naj~esta pri~ina za mozo~en udar e prekin na protokot na krv vo krvnite sadovi na vratot (karotidnata arterija) Мозочен удар Тромб во мозочната артерија предизвикува мозочна исхемија Блокада во внатрешната каротидна артерија
Aterpskleroza vo krvnite sadovi na vratot (karotidnata arterija)
Mozo~en udar -simptomi Nagla otapenost ili slabost vo liceto, racete ili nozete, posebno na ednata strana na teloto Nagla konfuzija, ote`nat govor i razbirawe Nemo`nost za vid na edno ili dvete o~i Nemo`nost za pravilen od, odr`uvawe ramnote`a, vrtoglavica, ote`nata koordinacija Nagla glavobolka
Mozo~en udar-{to treba da se napravi Prestanete so pu{ewe Kontrolirajte go visokiot pritisok Jadete zdravo i izbegnuvajte masti Bidete fizi~ki aktivni Kontrolirajte ja te`inata Pravilno zemewe na lekarstvata i sledewe na sovetite na va{iot doktor Redovni medicinski pregledi
Mozo~en udar - potrebni ispituvawa Pregled Laboratorija EKG Ehokardiografija Dopler na krvni sadovi 64 slice kompjuterizirana angiografija Klasi~na angiografija
Operativen tretman na ateroskleroza vo krvnite sadovi na vratot (karotidnata arterija)
Intraoperativen film od endarterektomija na karotidna arterija
Predoperativen 64 MSKT naod Postoperativen 64 MSKT naod c c
Periferna arteriska bolest Se javuva kako rezultat na poremeten protok na krv od krvnite sadovi kon nozete
Formi na periferna arteriska bolest Klaudikacija - bolka vo listovite pri pe{a~ewe koja tera da zastane{ i odmori{ Bolka pri miruvawe - lokalizirana vo stopaloto, se poja~uva koga e podignata nogata, se smiruva koga ke se spu{ti nogata nisko, da visi od krevet Gangrena - suva, ne inficirana crna krasta vla`na, inficirana so gnoewe
Simptomi na periferna arteriska bolest Bolka Bledilo Otsastvo na puls Parestezii - peckawe po nozete i racete Muskulna slabost - paraliza Izedna~uvawe na temperaturata na delot od teloto so nadvore{nata temperatura
Dijagnostika na periferna arteriska bolest Pregled Laboratorija EKG Ehokardiografija Dopler na krvni sadovi 64 slice kompjuterizirana angiografija Klasi~na angiografija
Anevrizma na abdominalna aorta se javuva kako rezultat na ateroskleroza, samo promenata raste kon nadvor od krvniot sad Аневризма
Компликации од шекерна болест Мозочен удар Очни болести Со тек на време, Високите гликемии Ги даваат следниве компликации Срцеви болести Висок крвен притисок Бубрежни болести Болка или губење на долните екстремитети поради нарушен крвен проток Периферна невропатија
Minatogodi{en svetski mortalitet spored svetskata zdravstvena organizacija
Prevalencija na koronarna bolest po vozrast i pol мажи жени Проценти од популацијата возраст
Prevalencija na mozo~en udar po vozrast i pol мажи жени Проценти од популацијата возраст
Главни модифицирачки ризик фактори Висок крвен притисок Главен ризик за МИ, најважен ризик фактор за мозочен удар Високи вредности на масти Висок тотален холестерол,ЛДЛ холестероли триглицериди, ниски нивоа на ХДЛ холестерол- се зголемува ризикот за КАБ и мозочен удар Пушење Го зголемува ризикот од кардиоваскуларни заболувања, особено кај луѓе кои почнуваат порано, тешки пушачи. Пасивното пушење е додатен ризик. Физичка инактивност Го зголемува ризикот за срцеви заболувања до 50% Дебелина Главен ризик фактор за срцеви заболувања и дијабет. Нездрава исхрана Низок внос на зеленчук и овошје предизвикува 31% од коронарните артериски заболувања и 11% од мозочните удари; вносот на високо сатурирани масти го зголемува ризикот од срцеви болести и мозочен удар преку ефектот на крвните масти и тромбозата. Шекерна болест Главен ризик фактор за срцеви болести и мозочен удар