1 / 29

Pripremila dr Sanja Ristic BOLESTI ZAVISNOSTI

2. . Akutna intoksikacija je prolazno stanje koje se javlja po uno

liam
Download Presentation

Pripremila dr Sanja Ristic BOLESTI ZAVISNOSTI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


    1. 1 Pripremila dr Sanja Ristic BOLESTI ZAVISNOSTI U nauci se izraz droga koristi za produkte biljaka, �ivotinja i minerala koji imaju lekovita svojstva. U obicnom govoru ovaj izraz se koristi za opojne droge koje su psihoaktivne supstance (one supstance koje menjaju stanje svesti, raspolo�enja i pona�anje). Njihovo ponavljano uzimanje mo�e dovesti do zavisnosti. Zbog brojnih ne�eljenih i �tetnih dejstava proizvodnja i promet ovih supstanci su ili vanzakonite aktivnosti ili su strogo kontrolisane od strane dr�ave . preuzeto sa www.drajzerova.org.rs

    2. 2 Akutna intoksikacija je prolazno stanje koje se javlja po uno�enju psihoaktivnih supstanci. Zloupotreba je periodicno uzimanje psihoaktivne supstance koje dovodi do o�tecenja zdravlja, bilo fizickog (hepatitis kod uno�enja droge nesterilnim �pricevima) , bilo� mentalnog (epizode depresivnih stanja kod intenzivnog konzumiranja alkohola).

    3. 3 Znaci akutne intoksikacije su : promena psihickog funkcionisanja , promena stanja� svesti (najce�ce se vidja pojacana budnost ili pospanost-zavisno od toga koja je droga u pitanju) , izmenjeni misaoni tok , ponekad pojava halucinacija , takodje se menja i raspolo�enje , mo�e doci do euforije , ali i straha ili napada panike , kod marihuane na primer pona�anje se menja od hiperaktivnog i ubrzanog , sa mno�tvom pokreta i prenagla�enim ispoljavanjem emocija do usporenog , letargicnog , gde osoba deluje pospano i odsutno . Trajanje ovih promena je razlicito i zavisi od vrste unete supstance (na primer, akutna intoksikacija heroinom traje do 8h, a kod marihuane 3-5h). U slucaju da se uzme prekomerna doza supstance koja mo�e da dovede i do smrtnog ishoda govori se o predoziranju (engl. overdose).

    4. 4 Zavisnost od psihoaktivne supstance podrazumeva postojanje bar tri od navedenih simptoma: �udnja za uzimanjem supstance , fizicki apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekine , tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance , zaokupljenost supstancom , zapostavljanje drugih interesovanja , veliki utro�ak vremena za nabavljanje i uzimanje supstance , kao i nastavljanje� uzimanja supstance i pored znanja o njenom �tetnom dejstvu.

    5. 5 Psihicka i fizicka zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihicke zavisnosti ciji simptomi nekada mogu biti vrlo izra�eni i uticati na pogor�anje celokupnog psihofizickog stanja zavisnika. Politoksikomanija je veoma cesta pojava medju mladima i predstavlja istovremeno uzimanje vi�e psihoaktivnih supstanci, jer se kombinovanjem razlicitih droga, lekova i alkohola pojacavaju njihova dejstva.

    6. 6 Apstinencijalni sindrom ili kriza (u �argonu) predstavljaju grupu simptoma koji se javljaju po prekidu uno�enja psihoaktivne supstance od koje je osoba zavisna. Pocetak i tok apstinencijalne krize je vremenski ogranicen i zavisi od vrste i kolicine supstance koja se uzima. Simptomi apstinencijalne krize mogu biti izra�eni na psihickom i na fizickom, telesnom nivou.

    7. 7 Klasifikacije psihoaktivnih supstanci Proizvodnja i kori�cenje psihoaktivnih supstanci mogu biti dru�tveno dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na: medikamente: analgetici, sedativi i sl, alkohol, kafa i duvan - cija je upotreba ra�irena i dru�tveno dozvoljena, droge cije je kori�cenje nezakonito i dru�tveno neprihvaceno.

    8. 8 Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od njihovog dejstva na mozak i nervni sistem. Depresori - alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, opu�tenosti, osecaja smirenosti, a takodje i sni�avaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja. Stimulansi - kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu aktivnost, daju osecaj povecane snage, srece, samopouzdanja, osecaj gubitka zamora, odsustva straha, ubrzavaju rad srca, podi�u krvni pritisak. Halucinogeni - LSD, meskalin, pejotl i razliciti sintetski proizvodi, dovode do stanja izmenjenog opa�anja sa pojavom halucinacija, promenjenog osecaja za vreme, prostor, kao i promenjenog do�ivljaja sebe i okoline.

    9. 9 �TA JE ONO �TO �TITI MLADE OD UZIMANJA DROGA? Dobra povezanost medju clanovima porodice. Roditelji koji znaju cime se deca bave i sa kim se dru�e. Jasna i dosledna pravila pona�anja svih clanova porodice. Roditelji aktivno ucestvuju u svakodnevnim aktivnostima svoje dece. Dobar uspeh u �koli, prihvatanje saveta starijih (roditelja, rodjaka, profesora i�dr.). Osecaj uklopljenosti u porodicu i okru�enje.

    10. 10 � �TA SU FAKTORI RIZIKA ZA UZIMANJE DROGA? Haoticno funkcionisanje porodice, narocito ako roditelji i sami zloupotrebljavaju alkohol, droge ili medikamente ili se kockaju. Neuspeh roditelja da postave pravila pona�anja u porodici. Nedostatak vezanosti, topline i dobre komunikacije izmedju dece i roditelja. Izuzetna stidljivost ili agresivno pona�anje deteta u kuci, �koli i okru�enju. Lo� uspeh u �koli. Odsustvo ve�tine komunikacije u dru�tvu vr�njaka. Dru�enje sa decom koja su sklona socijalno devijantnom pona�anju. Sredina koja toleri�e uzimanja droga, alkohola i sl. �

    11. 11 Rizici i razlozi Radoznalost . Radoznalosti jeste u ljudskoj prirodi, ali je i to da se cuvamo opasnih stvari. Zrelo dete nece automatski odbaciti ono �to mu roditelji , rodjaci , profesori ili drugovi savetuju i nema potrebu da sve proba , narocito ne one opasne stvari . Uticaj vr�njaka . Mladi su vrlo podlo�ni uticajima koji dolaze iz njihove okoline , narocito od vr�njaka . Skloni su da ne slu�aju ni�ta od onoga �to odrasli govore . Zato je va�no sa kim se dru�e . Roditelji treba da znaju dru�tvo svoje dece .

    12. 12 �elja za pripadanjem grupi . Zato �to ne �ele da budu sami mladi se prilagodjavaju onima sa kojima bi �eleli da se dru�e i cesto radi toga cine i ono �to inace ne bi . To mogu biti i korisne , ali i �tetne stvari . Dobro je da je mlada osoba u dru�tvu vr�njaka koji se u �koli i van nje� dobro osecaju i znaju kako da lepo i korisno organizuju svoje obaveze i slobodno vreme . Dosada . Mladi koji ne umeju da osmisle kako ce provesti dan, lako se povedu za drugima . Ako roditelj vidi da se njegovo dete dosadjuje mo�e mu pomoci da osmisli �ta bi mu ispunilo vreme na lep nacin. �

    13. 13 Bekstvo od realnosti . Kada se problemi nagomilaju svi bismo �eleli da od njih pobegnemo . Da se ne bi nagomilali , treba ih re�avati na vreme , a kad ne mo�emo sami , dobrodo�la je i prava pomoc sa strane , od svih onih koji nam dobro misle . Samostalnost. Mladi �ele da �to pre odrastu i budu samostalni , ali je svako dete� razlicito i ono nije zrelo samo zato �to ima 14 , 15 ili 16 godina , vec ako je odgovorno i prvo zavr�i svoje obaveze , a posle se zabavlja i provodi .

    14. 14 Adolescencija je jedan od najva�nijih prelomnih period u �ivotu coveka , kada od deteta postaje odrastao covek . Bitne promene se tada de�avaju svim adolescentima , jer dolazi do : sticanja polne zrelosti , bira se emotivni partner �, bira se profesija i zavr�ava proces edukacije , odvajanja od porodice i osamostaljivanja , formiranja sistema moralnih vrednosti i principa .

    15. 15

    16. 16

    17. 17

    18. 18 U cemu roditelji gre�e? Veruju da su deca dovoljno odrasla i samostalna cim napune 14, 15, 16 godina. Ne razgovaraju sa svojom decom i ne znaju �ta im je va�no , �ta ih raduje , a �ta cini nesrecnim i malodu�nim . Ne daju dovoljno informacija o drogama , misle da ce to uraditi �kola i dru�tvo . Zauzeti su svojim poslovima . Nedovoljno vremena provode sa decom . Izbegavaju suocavanje sa problemima koje imaju sa decom . Stide se da priznaju da imaju probleme i da ne umeju da ih re�e. Zameraju dobronamernoj okolini koja ih na to upozorava . Ne tra�e pomoc strucnjaka kad im je potrebna . �

    19. 19 U cemu roditelji ne gre�e? �to vole i brinu o svojoj deci i trude se da ih razumeju . �to vole da znaju sa kim se dru�e njihova deca . �to ih interesuje kako deca provode vreme u �koli i van nje . �to hoce da ih nauce svim pametnim stvarima koje oni znaju . �to znaju da decu ne treba ��tititi� od problema , nego im treba pomoci da nauce kako da ih re�avaju . �to znaju kad su deci potrebni , a kad mogu nisu . Budite roditelj svojoj deci, a kad odrastu budite drugovi!

    20. 20 ZABLUDE Postoje �lake� i te�ke� droge . NE .Neke dovode do psihicke�� zavisnosti , a neke i do psihicke i do fizicke zavisnosti. Danas svi uzimaju droge . NE . Osobe koje uzimaju drogu krecu se u uskom krugu sebi slicnih ljudi iz cega pogre�no zakljucuju da droge uzimaju svi . Sve treba probati . NE . Osoba koja ima zrelost zna da odredi �ta je dobro , a �ta nije , ima zreo odnos prema autoritetima i uva�ava preporuke dru�tva u kome �ivi . Marihuana nije opasna . NE .�Sve droge su opasne , pa i marihuana , jer mogu dovesti do ozbiljnih i trajnih� poremecaja mentalnog i telesnog zdravlja . Povremeno uzimati droge nije rizicno . NE . Mozak coveka evolucijom nije pripremljen za upotrebu droga i njihovo uzimanje dovodi do poremecaja i ispada funkcija nervnog sistema �.

    21. 21 ISTINE Moguce je prestati sa uzimanjem droga . DA . Prirodni razvoj svake osobe potpomognut od strane porodice i strucnjaka vodi ka izlecenju . Posle lecenja mo�e se �iveti normalno . DA . Ukoliko se lecenje zapocne na vreme i traje koliko treba �ivot se mo�e nastaviti tamo gde je �stao� . Svako je kovac svoje srece . DA . Iako ne sve , mnogo �ta zavisi od licnog truda i napora da se ostvare �eljeni ciljevi . �ivot bez droga mo�e biti lep . DA . Covek je utoliko srecniji ukoliko je na�ao vi�e razlicitih aktivnosti koje mu donose zadovoljstvo i bez ve�tackih stimulansa . Te�ko je biti mlad u dana�nje vreme . DA . Ali prihvatiti izazov , istrajati u naporima i stici do cilja donosi veliko zadovoljstvo i (samo) po�tovanje . �

    22. 22 Znaci i simptomi kori�cenja psihoaktivnih supstanci (droga, alkohola ili medikamenata) su : nagle promene pona�anja u odnosu na odlaske u �kolu ili na posao , cesti izostanci , lo�iji rezultati rada ili lo�ije ocene , neuobicajeni ispadi u pona�anju ili napadi besa , napetost i razdra�ljivost , veca neodgovornost prema obavezama nego ranije , krupne promene stavova i sistema vrednosti , zapu�ten izgled , no�enje naocara za sunce u neodgovarajuce vreme , no�enje odece sa dugim rukavima cak i po toplom vremenu , dru�enje sa osobama koje uzimaju droge , neuobicajene i ceste pozajmice novca od prijatelja , roditelja i rodjaka , kradja novca u kuci ili na poslu , dru�enje sa osobama o kojima roditelji malo znaju ili ih ne poznaju uop�te cesti tajanstveni telefonski razgovori , poku�aji da se sakriju od roditelja razlozi cestih kratkotrajnih izlazaka iz kuce ili dolazaka nepoznatih osoba u kucu , itd.

    23. 23 Znaci zloupotrebe marihuane su : preglasno i ubrzano pricanje uz cesto smejanje neposredno po uzimanju marihuane , pospanost i usporenost u kasnijim fazama dejstva marihuane , zaboravnost u razgovoru , crvenilo ve�njaca , zenice mogu biti ra�irene , jak miris , kao miris upaljene konoplje , sklonost da se vozi presporo , osecaj usporenog proticanja vremena , posedovanje neuobicajenih predmeta kao �to su lule , papirici za uvijanje cigareta , grlici fla�a i sl. Osobe koje konzumiraju marihuanu te�ko je prepoznati kada nisu pod dejstvom ove droge . Marihuana ima karakteristican , jak miris i mo�e biti iste boje kao i obican duvan ili malo vi�e zelena. Najozbiljnije posledice upotrebe marihuane su : gubitak volje i inicijative , o�tecenje pluca , atrofija mozga , hromozomska o�tecenja , poremecaji menstrualnog ciklusa i nivoa testosterona .

    24. 24 Znaci zloupotrebe opijata su :� Usporenost , pospanost , uske zenice , izrazito bledilo lica , nerazgovetan govor , vidljivi tragovi uboda iglom u nizu , po rukama i drugim delovima tela , primetan gubitak telesne te�ine , zapu�ten izgled , su�avanje interesovanja za sve osim za drogu , ceste pozajmice novca ili kradje , promena karaktektera ( laganje , prevare , sebicnost ) , nagle promene raspolo�enja i pona�anja u zavisnosti od toga da li je pod dejstvom droge ili je ono pro�lo , manifestacije apstinencijalne krize : bolovi , preznojavanje , drhtavica , mucnina , prolivi , uznemirenost . Radi postizanja slicnih efekata zloupotrebljavaju se i lekovi koji spadaju u opijatske analgetike (Trodon).

    25. 25 Uzimanje opijata dovodi do ozbiljnih o�tecenja licnosti i somatskog zdravlja . Najte�e posledice su : te�ke karakterne izmene i osiroma�enja licnosti , porodicna disfunkcionalnost , kriminal , fizicko propadanje , mogucnost dobijanja HIV infekcije, AIDS-a , hepatitisa B i C , kao i smrti kod predoziranja opijatima zbog zastoja disanja . �ivot zavisnika od opijata je ne samo kraci , nego je i mnogo mucniji od �ivota osobe koja ne uzima droge zbog navedenih posledica uzimanja droga .

    26. 26

    27. 27

    28. 28

    29. 29

    30. 30

More Related