300 likes | 907 Views
2. . Akutna intoksikacija je prolazno stanje koje se javlja po uno
E N D
1. 1 Pripremila dr Sanja RisticBOLESTI ZAVISNOSTI U nauci se izraz droga koristi za produkte biljaka, �ivotinja i minerala koji imaju lekovita svojstva.
U obicnom govoru ovaj izraz se koristi za opojne droge koje su psihoaktivne supstance (one supstance koje menjaju stanje svesti, raspolo�enja i pona�anje).
Njihovo ponavljano uzimanje mo�e dovesti do zavisnosti. Zbog brojnih ne�eljenih i �tetnih dejstava proizvodnja i promet ovih supstanci su ili vanzakonite aktivnosti ili su strogo kontrolisane od strane dr�ave .
preuzeto sa www.drajzerova.org.rs
2. 2
Akutna intoksikacija
je prolazno stanje koje se javlja
po uno�enju psihoaktivnih supstanci.
Zloupotreba
je periodicno uzimanje psihoaktivne supstance koje dovodi do o�tecenja zdravlja, bilo fizickog (hepatitis kod uno�enja droge nesterilnim �pricevima) , bilo� mentalnog (epizode depresivnih stanja kod intenzivnog konzumiranja alkohola).
3. 3 Znaci akutne intoksikacije su :
promena psihickog funkcionisanja ,
promena stanja� svesti (najce�ce se vidja pojacana budnost ili pospanost-zavisno od toga koja je droga u pitanju) ,
izmenjeni misaoni tok ,
ponekad pojava halucinacija ,
takodje se menja i raspolo�enje ,
mo�e doci do euforije ,
ali i straha ili napada panike , kod marihuane na primer pona�anje se menja od hiperaktivnog i ubrzanog , sa mno�tvom pokreta i prenagla�enim ispoljavanjem emocija do usporenog , letargicnog , gde osoba deluje pospano i odsutno .
Trajanje ovih promena je razlicito i zavisi od vrste unete supstance (na primer, akutna intoksikacija heroinom traje do 8h, a kod marihuane 3-5h).
U slucaju da se uzme prekomerna doza supstance koja mo�e da dovede i do smrtnog ishoda govori se o predoziranju (engl. overdose).
4. 4
Zavisnost od psihoaktivne supstance
podrazumeva postojanje bar tri
od navedenih simptoma:
�udnja za uzimanjem supstance ,
fizicki apstinencijalni sindrom kada
se upotreba supstance prekine ,
tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance ,
zaokupljenost supstancom ,
zapostavljanje drugih interesovanja ,
veliki utro�ak vremena za nabavljanje i uzimanje supstance ,
kao i nastavljanje� uzimanja supstance i pored znanja o njenom �tetnom dejstvu.
5. 5
Psihicka i fizicka zavisnost
od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihicke zavisnosti ciji simptomi nekada mogu biti vrlo izra�eni i uticati na pogor�anje celokupnog psihofizickog stanja zavisnika.
Politoksikomanija
je veoma cesta pojava medju mladima i predstavlja istovremeno uzimanje vi�e psihoaktivnih supstanci, jer se kombinovanjem razlicitih droga, lekova i alkohola pojacavaju njihova dejstva.
6. 6
Apstinencijalni sindrom ili kriza
(u �argonu) predstavljaju grupu simptoma koji se javljaju po prekidu uno�enja psihoaktivne supstance od koje je osoba zavisna. Pocetak i tok apstinencijalne krize je vremenski ogranicen i zavisi od vrste i kolicine supstance koja se uzima. Simptomi apstinencijalne krize mogu biti izra�eni na psihickom i na fizickom, telesnom nivou.
7. 7 Klasifikacije psihoaktivnih supstanci Proizvodnja i kori�cenje psihoaktivnih
supstanci mogu biti dru�tveno dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na:
medikamente: analgetici, sedativi i sl,
alkohol, kafa i duvan - cija je upotreba ra�irena i dru�tveno dozvoljena,
droge cije je kori�cenje nezakonito i dru�tveno neprihvaceno.
8. 8 Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od njihovog dejstva na mozak i nervni sistem.
Depresori - alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, opu�tenosti, osecaja smirenosti, a takodje i sni�avaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja.
Stimulansi - kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu aktivnost, daju osecaj povecane snage, srece, samopouzdanja, osecaj gubitka zamora, odsustva straha, ubrzavaju rad srca, podi�u krvni pritisak.
Halucinogeni - LSD, meskalin, pejotl i razliciti sintetski proizvodi, dovode do stanja izmenjenog opa�anja sa pojavom halucinacija, promenjenog osecaja za vreme, prostor, kao i promenjenog do�ivljaja sebe i okoline.
9. 9 �TA JE ONO �TO �TITI MLADE OD UZIMANJA DROGA?
Dobra povezanost medju clanovima porodice.
Roditelji koji znaju cime se deca bave i sa kim se dru�e.
Jasna i dosledna pravila pona�anja svih clanova porodice.
Roditelji aktivno ucestvuju u svakodnevnim aktivnostima svoje dece.
Dobar uspeh u �koli, prihvatanje saveta starijih (roditelja, rodjaka, profesora i�dr.).
Osecaj uklopljenosti u porodicu i okru�enje.
10. 10 �
�TA SU FAKTORI RIZIKA ZA UZIMANJE DROGA?
Haoticno funkcionisanje porodice, narocito ako roditelji i sami zloupotrebljavaju alkohol, droge ili medikamente ili se kockaju.
Neuspeh roditelja da postave pravila pona�anja u porodici.
Nedostatak vezanosti, topline i dobre komunikacije izmedju dece i roditelja.
Izuzetna stidljivost ili agresivno pona�anje deteta u kuci, �koli i okru�enju.
Lo� uspeh u �koli.
Odsustvo ve�tine komunikacije u dru�tvu vr�njaka.
Dru�enje sa decom koja su sklona socijalno devijantnom pona�anju.
Sredina koja toleri�e uzimanja droga, alkohola i sl.
�
11. 11 Rizici i razlozi
Radoznalost .
Radoznalosti jeste u ljudskoj prirodi, ali je i to da se cuvamo opasnih stvari. Zrelo dete nece automatski odbaciti ono �to mu roditelji , rodjaci , profesori ili drugovi savetuju i nema potrebu da sve proba , narocito ne one opasne stvari .
Uticaj vr�njaka .
Mladi su vrlo podlo�ni uticajima koji dolaze iz njihove okoline , narocito od vr�njaka . Skloni su da ne slu�aju ni�ta od onoga �to odrasli govore . Zato je va�no sa kim se dru�e . Roditelji treba da znaju dru�tvo svoje dece .
12. 12 �elja za pripadanjem grupi .
Zato �to ne �ele da budu sami mladi se prilagodjavaju onima sa kojima bi �eleli da se dru�e i cesto radi toga cine i ono �to inace ne bi . To mogu biti i korisne , ali i �tetne stvari . Dobro je da je mlada osoba u dru�tvu vr�njaka koji se u �koli i van nje� dobro osecaju i znaju kako da lepo i korisno organizuju svoje obaveze i slobodno vreme .
Dosada .
Mladi koji ne umeju da osmisle kako ce provesti dan, lako se povedu za drugima . Ako roditelj vidi da se njegovo dete dosadjuje mo�e mu pomoci da osmisli �ta bi mu ispunilo vreme na lep nacin. �
13. 13
Bekstvo od realnosti .
Kada se problemi nagomilaju svi bismo �eleli da od njih pobegnemo . Da se ne bi nagomilali , treba ih re�avati na vreme , a kad ne mo�emo sami , dobrodo�la je i prava pomoc sa strane , od svih onih koji nam dobro misle .
Samostalnost.
Mladi �ele da �to pre odrastu i budu samostalni , ali je svako dete� razlicito i ono nije zrelo samo zato �to ima 14 , 15 ili 16 godina , vec ako je odgovorno i prvo zavr�i svoje obaveze , a posle se zabavlja i provodi .
14. 14
Adolescencija je jedan od najva�nijih prelomnih period u �ivotu coveka , kada od deteta postaje odrastao covek . Bitne promene se tada de�avaju svim adolescentima , jer dolazi do :
sticanja polne zrelosti ,
bira se emotivni partner �,
bira se profesija i zavr�ava proces edukacije ,
odvajanja od porodice i osamostaljivanja ,
formiranja sistema moralnih vrednosti i principa .
15. 15
16. 16
17. 17
18. 18 U cemu roditelji
gre�e?
Veruju da su deca dovoljno odrasla i samostalna cim napune 14, 15, 16 godina.
Ne razgovaraju sa svojom decom i ne znaju �ta im je va�no , �ta ih raduje , a �ta cini nesrecnim i malodu�nim .
Ne daju dovoljno informacija o drogama , misle da ce to uraditi �kola i dru�tvo .
Zauzeti su svojim poslovima .
Nedovoljno vremena provode sa decom .
Izbegavaju suocavanje sa problemima koje imaju sa decom .
Stide se da priznaju da imaju probleme i da ne umeju da ih re�e.
Zameraju dobronamernoj okolini koja ih na to upozorava .
Ne tra�e pomoc strucnjaka kad im je potrebna .
�
19. 19 U cemu roditelji ne gre�e?
�to vole i brinu o svojoj deci i trude se da ih razumeju .
�to vole da znaju sa kim se dru�e njihova deca .
�to ih interesuje kako deca provode vreme u �koli i van nje .
�to hoce da ih nauce svim pametnim stvarima koje oni znaju .
�to znaju da decu ne treba ��tititi� od problema , nego im treba pomoci da nauce kako da ih re�avaju .
�to znaju kad su deci potrebni , a kad mogu nisu .
Budite roditelj svojoj deci, a kad odrastu budite drugovi!
20. 20 ZABLUDE
Postoje �lake� i te�ke� droge . NE .Neke dovode do psihicke�� zavisnosti , a neke i do psihicke i do fizicke zavisnosti.
Danas svi uzimaju droge . NE . Osobe koje uzimaju drogu krecu se u uskom krugu sebi slicnih ljudi iz cega pogre�no zakljucuju da droge uzimaju svi .
Sve treba probati . NE . Osoba koja ima zrelost zna da odredi �ta je dobro , a �ta nije , ima zreo odnos prema autoritetima i uva�ava preporuke dru�tva u kome �ivi .
Marihuana nije opasna . NE .�Sve droge su opasne , pa i marihuana , jer mogu dovesti do ozbiljnih i trajnih� poremecaja mentalnog i telesnog zdravlja .
Povremeno uzimati droge nije rizicno . NE . Mozak coveka evolucijom nije pripremljen za upotrebu droga i njihovo uzimanje dovodi do poremecaja i ispada funkcija nervnog sistema �.
21. 21 ISTINE
Moguce je prestati sa uzimanjem droga . DA . Prirodni razvoj svake osobe potpomognut od strane porodice i strucnjaka vodi ka izlecenju .
Posle lecenja mo�e se �iveti normalno . DA . Ukoliko se lecenje zapocne na vreme i traje koliko treba �ivot se mo�e nastaviti tamo gde je �stao� .
Svako je kovac svoje srece . DA . Iako ne sve , mnogo �ta zavisi od licnog truda i napora da se ostvare �eljeni ciljevi .
�ivot bez droga mo�e biti lep . DA . Covek je utoliko srecniji ukoliko je na�ao vi�e razlicitih aktivnosti koje mu donose zadovoljstvo i bez ve�tackih stimulansa .
Te�ko je biti mlad u dana�nje vreme . DA . Ali prihvatiti izazov , istrajati u naporima i stici do cilja donosi veliko zadovoljstvo i (samo) po�tovanje . �
22. 22 Znaci i simptomi kori�cenja psihoaktivnih supstanci (droga, alkohola ili medikamenata) su :
nagle promene pona�anja u odnosu na odlaske u �kolu ili na posao , cesti izostanci ,
lo�iji rezultati rada ili lo�ije ocene ,
neuobicajeni ispadi u pona�anju ili napadi besa , napetost i razdra�ljivost ,
veca neodgovornost prema obavezama nego ranije ,
krupne promene stavova i sistema vrednosti ,
zapu�ten izgled ,
no�enje naocara za sunce u neodgovarajuce vreme ,
no�enje odece sa dugim rukavima cak i po toplom vremenu ,
dru�enje sa osobama koje uzimaju droge ,
neuobicajene i ceste pozajmice novca od prijatelja , roditelja i rodjaka ,
kradja novca u kuci ili na poslu ,
dru�enje sa osobama o kojima roditelji malo znaju ili ih ne poznaju uop�te
cesti tajanstveni telefonski razgovori ,
poku�aji da se sakriju od roditelja razlozi cestih kratkotrajnih izlazaka iz kuce ili dolazaka nepoznatih osoba u kucu , itd.
23. 23 Znaci zloupotrebe marihuane su :
preglasno i ubrzano pricanje uz cesto smejanje neposredno po uzimanju marihuane ,
pospanost i usporenost u kasnijim fazama dejstva marihuane ,
zaboravnost u razgovoru ,
crvenilo ve�njaca , zenice mogu biti ra�irene ,
jak miris , kao miris upaljene konoplje ,
sklonost da se vozi presporo ,
osecaj usporenog proticanja vremena ,
posedovanje neuobicajenih predmeta kao �to su lule , papirici za uvijanje cigareta , grlici fla�a i sl.
Osobe koje konzumiraju marihuanu te�ko je prepoznati kada nisu pod dejstvom ove droge . Marihuana ima karakteristican , jak miris i mo�e biti iste boje kao i obican duvan ili malo vi�e zelena.
Najozbiljnije posledice upotrebe marihuane su : gubitak volje i inicijative , o�tecenje pluca , atrofija mozga , hromozomska o�tecenja , poremecaji menstrualnog ciklusa i nivoa testosterona .
24. 24 Znaci zloupotrebe opijata su :�
Usporenost , pospanost ,
uske zenice ,
izrazito bledilo lica ,
nerazgovetan govor ,
vidljivi tragovi uboda iglom u nizu , po rukama i drugim delovima tela ,
primetan gubitak telesne te�ine ,
zapu�ten izgled ,
su�avanje interesovanja za sve osim za drogu ,
ceste pozajmice novca ili kradje ,
promena karaktektera ( laganje , prevare , sebicnost ) ,
nagle promene raspolo�enja i pona�anja u zavisnosti od toga da li je pod dejstvom droge ili je ono pro�lo ,
manifestacije apstinencijalne krize : bolovi , preznojavanje , drhtavica , mucnina , prolivi , uznemirenost .
Radi postizanja slicnih efekata zloupotrebljavaju se i lekovi koji spadaju u opijatske analgetike (Trodon).
25. 25 Uzimanje opijata dovodi do
ozbiljnih o�tecenja licnosti i
somatskog zdravlja .
Najte�e posledice su :
te�ke karakterne izmene i osiroma�enja licnosti , porodicna disfunkcionalnost ,
kriminal ,
fizicko propadanje ,
mogucnost dobijanja HIV infekcije, AIDS-a , hepatitisa B i C ,
kao i smrti kod predoziranja opijatima zbog zastoja disanja . �ivot zavisnika od opijata je ne samo kraci , nego je i mnogo mucniji od �ivota osobe koja ne uzima droge zbog navedenih posledica uzimanja droga .
26. 26
27. 27
28. 28
29. 29
30. 30